Book of Common Prayer

Потомака Корејевих. Псалам. Песма.

Књига четврта

(Псалми 90-106)

Молитва Мојсија, Божијег човека.

³¹ Али људи који су ишли с њим рекоше: »Не можемо да нападнемо онај народ, јер су јачи од нас.«

³² Они проширише међу Израелцима рђав глас о земљи коју су извиђали, говорећи: »Земља коју смо извиђали прождире своје становнике. Сви људи које смо тамо видели крупног су стаса. ³³ Видели смо тамо и Нефилиме^[a], Анакове потомке потекле од Нефилима. Сами себи смо изгледали као скакавци, а тако смо изгледали и њима.«

Народ се буни

14 Те ноћи је сав народ из заједнице кукао и плакао из свега гласа.

² Сви Израелци су гунђали против Мојсија и Аарона и цела заједница им рече: »Камо среће да смо помрли у Египту! Или да смо бар помрли у овој пустињи! ³ Зашто нас ГОСПОД води у ту земљу, да погинемо од мача, а наше жене и нејач да постану плен? Зар нам не би било боље да се вратимо у Египат?«

⁴ А један другом су говорили: »Изаберимо вођу и вратимо се у Египат.«

⁵ Тада Мојсије и Аарон падоше ничице пред целом израелском заједницом која се тамо окупила, ⁶ а Исус Навин и Калев син Јефунеов, који су били међу онима који су извиђали земљу, раздреше своју одећу, ⁷ па рекоше целој израелској заједници: »Земља кроз коју смо прошли и извиђали је изузетно је добра. ⁸ Ако ГОСПОД буде задовољан нама, увешће нас у ту земљу – земљу којом тече мед и млеко – и даће нам је. ⁹ Само немојте да се буните против ГОСПОДА и не бојте се народа те земље, јер ће они за нас бити лак залогај. Они су без заштите, а с нама је ГОСПОД. Не бојте их се.«

¹⁰ Када је цела заједница почела да говори да их треба каменовати, свим Израелцима се код Шатора састанка показа Слава ГОСПОДЊА.

Мојсије посредује за народ

¹¹ ГОСПОД рече Мојсију: »Докле ће ме овај народ презирати? Докле ће одбијати да ми верују, упркос свим знамењима која сам учинио међу њима? ¹² Ударићу их помором и истребити^[b], а од тебе ћу учинити народ већи и јачи од њих.«

¹³ Тада Мојсије рече ГОСПОДУ: »Али, чуће за то Египћани, између којих си својом силом извео овај народ, ¹⁴ и рећи ће то становницима ове земље, који су већ чули да си ти, ГОСПОД, са овим народом и да му се ти, ГОСПОДЕ, показујеш лицем у лице, да твој облак стоји над њим и да пред њим идеш у стубу од облака дању и у стубу од огња ноћу. ¹⁵ Ако погубиш овај народ сав одједном, народи који буду чули то о теби, рећи ће: ¹⁶ ‚ГОСПОД није могао да доведе овај народ у земљу коју им је уз заклетву обећао, па их је побио у пустињи.‘ ¹⁷ Нека се зато сада покаже сила мога Господа, као што си објавио кад си рекао: ¹⁸ ‚ГОСПОД је спор да се разгневи, препун је љубави и опрашта грех и преступ, али кривца не оставља некажњеног, него децу до трећег и четвртог колена кажњава за грехе отаца.‘ ¹⁹ У својој великој љубави опрости грех овог народа као што си им праштао од Египта до сада.«

²⁰ »Опростио сам им, као што си тражио«, одговори ГОСПОД. ²¹ »Али, тако ми живота и Славе ГОСПОДЊЕ, која испуњава сву земљу, ²² ниједан од људи који су видели моју Славу и знамења која сам учинио у Египту и у пустињи, а били ми непокорни и десет пута ме искушавали, ²³ ниједан од њих неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао њиховим праоцима. Неће је видети ниједан од оних који ме презиру. ²⁴ Али, пошто је у мом слузи Калеву другачији дух и пошто из свега срца иде за мном, довешћу га у земљу у коју је ишао, и његови потомци ће је наследити.

²⁵ »Пошто Амалечани и Ханаанци живе у долинама, сутра се окрените и идите у пустињу путем према Црвеном мору.«

⁹ Шта, дакле? Да ли смо у предности? Нипошто! Јер, управо смо оптужили и Јудеје и Грке да су под грехом.

Нико није праведан

¹⁰ Као што је записано:

¹⁹ Знамо да све што Закон говори, говори онима који су под Законом, да сва уста умукну и да цео свет буде крив пред Богом. ²⁰ Стога се пред њим нико неће оправдати делима Закона, јер посредством Закона долази само спознање греха.

Развод

(Мк 10,1-12)

19 Када је све ово изрекао, Исус напусти Галилеју и оде у јудејске крајеве с оне стране реке Јордан. ² За њим пође силан народ и он их тамо излечи.

³ Тада му приђоше неки фарисеји с намером да га искушају, па га упиташе: »Да ли сме човек из било ког разлога да се разведе од своје жене?«

⁴ »Зар нисте читали«, одговори им он, »да их Створитељ у почетку ‚створи мушко и женско‘^(A)? ⁵ И да је рекао: ‚Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и двоје ће бити једно тело‘^(B)? ⁶ Тако више нису двоје, него једно тело. Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.«

⁷ »Па зашто је онда Мојсије заповедио да муж жени да потврду о разводу и да се од ње разведе?« упиташе га они.

⁸ А Исус им рече: »Мојсије вам је због окорелости вашег срца дозволио да се разводите од својих жена, али у почетку није било тако. ⁹ А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене – осим због блуда – и ожени се другом, чини прељубу.«

¹⁰ Тада му његови ученици рекоше: »Ако је тако између мужа и жене, онда је боље не женити се.«

¹¹ А Исус им рече: »Не могу сви да прихвате ово учење, него само они којима је дато. ¹² Има заиста оних који су се родили^[a] неспособни за женидбу^[b]. Има и оних које су људи учинили неспособнима за женидбу.^[c] А има и оних који су – ради Царства небеског – сами себе учинили неспособнима за женидбу.^[d] Ко ово може да прихвати, нека прихвати.«