Book of Common Prayer
Песма. Псалам Асафов.
1 Не ћути, Боже!
Не буди нем, Боже, и не мируј!
2 Јер, ево, твоји непријатељи се ускомешаше,
дигоше главу они који те мрзе.
3 Лукаве науме кују против твога народа
и спремају завере против твојих штићеника.
4 Говоре: »Хајде да их затремо као народ,
да се Израелово име више не помиње.«
5 Јер, сложно заверу кују,
савез склапају против тебе
6 шатори Едома и Јишмаеловаца,
Моав и Хагарци,
7 Гевал, Амон и Амалек,
Филистеја и житељи Тира.
8 Чак им се и Асирија придружила,
да помогне Лотовим потомцима. Села
9 Учини с њима као и с Мидјанцима,
као са Сисром и Јавином код потока Кишона,
10 који погинуше код Ендора
и постадоше ђубриво на тлу.
11 Учини да им поглавари буду као Орев и Зеев,
сви њихови владари као Зевах и Цалмуна,
12 који рекоше:
»Хајде да запоседнемо Божије пашњаке.«
13 Учини да буду као плева у вихору,
као стрњика на ветру.
14 Као што огањ прождире шуму
и пламен пали планине,
15 тако их потерај својим вихором
и престрави својим ветром олујним.
16 Лица им прекриј срамотом,
да тебе потраже, ГОСПОДЕ.
17 Нека се довека стиде и плаше,
нека у срамоти пропадну.
18 Нека знају да си ти,
коме је име ГОСПОД,
једини Свевишњи над свом земљом.
Давидов. Када је отишао од Авимелеха, пред којим се претварао да је луд, па га је овај отерао.
1 Благосиљаћу ГОСПОДА у свако доба,
стално га хвалити својим устима.
2 Душа ће ми се хвалити ГОСПОДОМ –
чуће то кротки и обрадовати се.
3 Величајте са мном ГОСПОДА,
заједно узвисујмо Име његово.
4 Тражио сам ГОСПОДА,
и он ме услишио
– избавио ме од свих мојих страхова.
5 Који у њега гледају, озарени су,
лице им никад не облива стид.
6 Ево, сиромах завапи,
и ГОСПОД га услиши
и спасе из свих невоља.
7 Анђео ГОСПОДЊИ диже табор
око оних који се ГОСПОДА боје
и избавља их.
8 Окусите и видите да је ГОСПОД добар;
благо човеку који се у њега узда.
9 Бојте се ГОСПОДА, ви свети његови,
јер који га се боје ничим не оскудевају.
10 И лавови могу немати хране и огладнети,
али они који траже ГОСПОДА
ничег доброг нису лишени.
11 Дођите, децо, саслушајте ме,
учићу вас страху од ГОСПОДА.
12 Ако уживаш у животу
и желиш да видиш многе дане среће,
13 чувај свој језик од зла
и своје усне од лажљивих речи.
14 Клони се зла и чини добро,
тражи мир и за њим иди.
15 Очи су ГОСПОДЊЕ на праведнима,
његове уши чују њихове вапаје.
16 Лице је ГОСПОДЊЕ против оних
који чине зло,
да спомен на њих уклони са земље.
17 Праведни завапе, и ГОСПОД их чује,
избавља их из свих невоља.
18 ГОСПОД је близу онима
који су сломљеног срца
и спасава оне чији је дух скршен.
19 Праведника могу снаћи многе невоље,
али га ГОСПОД из свих њих избавља;
20 све кости му чува,
ниједна од њих неће се сломити.
21 Зло ће погубити опакога
и кажњени ће бити који мрзе праведника.
22 ГОСПОД откупљује своје слуге,
нема казне за онога ко се у њега узда.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Милостив си био својој земљи, ГОСПОДЕ,
Јакову си вратио благостање.
2 Уклонио си кривицу свога народа,
све његове грехе покрио. Села
3 Склонио си сву своју срџбу
и одвратио се од свог љутог гнева.
4 Обнови нас, Боже, наш Спаситељу,
и окончај свој гнев према нама.
5 Зар ћеш се довека на нас гневити?
Зар ће се твој гнев протезати кроз сва поколења?
6 Зар нас нећеш поново оживети,
да се твој народ радује у теби?
7 Своју љубав нам покажи, ГОСПОДЕ,
и дај нам своје спасење.
8 Хоћу да чујем шта Бог, ГОСПОД, говори,
јер он обећава мир своме народу,
вернима својим –
само нека се опет не окрену безумљу.
9 Да, његово спасење је близу онима који га се боје,
да се Слава настани у нашој земљи.
10 Састају се љубав и истина,
љубе се праведност и мир.
11 Истина ниче из земље,
а праведност гледа са неба.
12 Да, ГОСПОД ће дати оно што је добро
и наша земља даће свој род.
13 Праведност ће ићи пред њим
и пут припремити за његове кораке.
Молитва Давидова.
1 Чуј ме, ГОСПОДЕ, услиши ме,
јер сиромах сам и убог.
2 Душу ми чувај, јер сам ти веран.
Ти си мој Бог; спаси мене, свога слугу,
који се у тебе узда.
3 Смилуј ми се, Господе,
јер ти поваздан вапијем.
4 Обрадуј свога слугу,
јер за тобом жудим, Господе.
5 Ти си, Господе, добар и спреман да прашташ,
препун љубави према онима који ти вапију.
6 Чуј, ГОСПОДЕ, моју молитву,
помно саслушај мој вапај за милост.
7 Вапијем ти у дан своје невоље,
јер ћеш ме услишити.
8 Нема међу боговима таквог као ти, Господе,
и нема делâ као што су твоја.
9 Доћи ће сви народи које си створио
и поклонити се пред тобом, Господе,
и Име твоје славити.
10 Јер, ти си велик
и чудесна дела чиниш;
ти једини си Бог.
11 Свом путу ме научи, ГОСПОДЕ,
да у твојој истини ходам.
Дај ми неподељено срце
да се твога Имена бојим.
12 Захваљиваћу ти, Господе, мој Боже,
свим својим срцем;
твоје Име славићу довека.
13 Јер, велика је твоја љубав према мени,
из дубина Шеола живот си ми избавио.
14 Бахати се дигоше на мене, Боже,
скуп силника мој живот тражи.
За тебе они не маре.
15 А ти си, Господе, Бог самилостан и милостив,
спор да се разгневиш, препун љубави и истине.
16 Окрени се к мени и смилуј ми се;
дај своје снаге своме слузи
и спаси сина своје слушкиње.
17 Покажи ми знак своје доброте –
нека га виде они што ме мрзе,
и постиде се,
јер си ми ти помогао, ГОСПОДЕ, и утешио ме.
Мирјам и Аарон говоре против Мојсија
12 Мирјам и Аарон почеше да говоре против Мојсија због његове жене Кушанке, јер се био оженио Кушанком.
2 »Зар је ГОСПОД говорио само преко Мојсија?« питали су. »Зар није говорио и преко нас?«
И ГОСПОД то чу. 3 А Мојсије је био веома понизан човек, понизнији од било кога на земљи.
4 ГОСПОД одмах рече Мојсију, Аарону и Мирјам: »Све троје изађите до Шатора састанка.«
И њих троје изађоше, 5 а ГОСПОД сиђе у стубу облака, стаде на улаз у Шатор и позва Аарона и Мирјам.
Када су обоје пришли, 6 он рече: »Слушајте шта ћу вам рећи:
»Када је међу вама пророк ГОСПОДЊИ,
ја му се у виђењима откривам,
у сновима му говорим.
7 Али није тако с мојим слугом Мојсијем –
он је веран у свој мојој кући.
8 Ја с њим разговарам лицем у лице,
отворено, а не у загонеткама.
Он обличје ГОСПОДЊЕ гледа.
Како вас онда није било страх
да против мога слуге Мојсија говорите?«
9 И ГОСПОД се разгневи на њих и оде.
Мирјам кажњена
10 Када се облак удаљио од Шатора, а оно – Мирјам огубавела, побелела као снег!
Аарон се окрену према њој и виде да има губу, 11 па рече Мојсију: »Молим те, господару, не узми нам за зло грех који смо починили у својој лудости. 12 Немој да она буде као мртворођенче којем је месо полуизједено када излази из мајчине утробе.«
13 Тада Мојсије завапи ГОСПОДУ: »Боже, молим те, излечи је!«
14 А ГОСПОД одговори Мојсију: »Да јој је отац пљунуо у лице, зар њена срамота не би трајала седам дана? Држи је ван табора седам дана, а после тога може да се доведе назад.«
15 Тако су Мирјам седам дана држали ван табора, а народ није кретао на пут док је нису довели назад.
16 После тога народ оде из Хацерота и утабори се у пустињи Паран.
12 Они који су без Закона згрешили, без Закона ће и пропасти. А онима који су под Законом згрешили, по Закону ће се и судити. 13 Јер, пред Богом нису праведни они који слушају Закон, него ће бити оправдани они који Закон извршавају. 14 (Када, наиме, незнабошци, који немају Закон, по природи извршавају Закон, онда су они, иако немају Закон, сами себи закон. 15 Они показују да им је у срцу записано оно што Закон тражи, а о томе сведочи њихова савест и њихове мисли када се међусобно оптужују и бране.) 16 То ће бити онога Дана када ће Бог, преко Исуса Христа, по мом еванђељу, судити људским тајнама.
Јудеји и Закон
17 Али, ако ти себе зовеш Јудејином, ослањаш се на Закон и хвалиш се Богом, 18 знаш његову вољу и просуђујеш шта је боље, јер добијаш поуку из Закона, 19 и ако си уверен да си вођа слепима, светлост онима који су у тами, 20 васпитач неразумних, учитељ нејачи, који у Закону има оличење знања и истине, 21 зашто, дакле, ти који учиш друге, самога себе не поучиш? Ти који проповедаш да не треба красти, сâм крадеш. 22 Ти који говориш да се не чини прељуба, сâм чиниш прељубу. Ти коме су одвратни идоли, пљачкаш храмове. 23 Ти који се хвалиш Законом, кршећи Закон не поштујеш Бога – 24 као што је и записано: »Због вас се међу незнабошцима погрђује Божије име.«(A)
10 »Пазите да не презрете једног од ових малених. Јер, кажем вам: њихови анђели на небесима стално гледају лице мога Оца, који је на небесима.« 11 [a]
Прича о залуталој овци
(Лк 15,3-7)
12 »Шта мислите: ако човек има сто оваца, и једна од њих залута, зар неће оставити оних деведесет девет у брдима и отићи да потражи залуталу? 13 Па, ако је нађе, истину вам кажем, радоснији је због ње него због оних деведесет девет које нису залутале. 14 Тако ни ваш небески Отац не жели да пропадне иједан од ових малених.«
Братска опомена
(Лк 17,3)
15 »Ако твој брат згреши против тебе[b], иди и насамо га прекори. Ако те послуша, поново си стекао брата. 16 А ако те не послуша, поведи са собом још једнога или двојицу, да се свака ствар утврди на основу сведочења два или три сведока.[c] 17 Ако ни њих не послуша, обавести цркву. Па ако ни цркву не послуша, односи се према њему као према незнабошцу или царинику.
18 »Истину вам кажем: што год свежете на земљи, биће свезано на небу. И што год разрешите на земљи, биће разрешено на небу.
19 »А кажем вам и ово: што год двојица од вас овде на земљи сложно замоле, мој небески Отац ће им то дати. 20 Јер, где је двоје или троје окупљено у моје име, тамо сам ја међу њима.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International