Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљани«. Давидов.
1 Спаси ме, Боже!
Воде ми се попеле до гуше,
2 у дубок муљ тонем,
где ногама нема ослонца.
У дубоке воде упадох,
таласи ме преплављују.
3 Изнемогох од дозивања,
грло ми промукло.
Очи ме заболеше Бога мога ишчекујући.
4 Оних што ме низашта мрзе
више је но власи ми на глави.
Много је мојих непријатеља без разлога,
терају ме да вратим што нисам украо.
5 Ти знаш моје безумље, Боже,
моја кривица није ти скривена.
6 Нека не буду осрамоћени због мене
они који те ишчекују,
Господе ГОСПОДЕ над војскама.
Нека се не постиде због мене
они који те траже,
Боже Израелов.
7 Јер, ради тебе трпим увреде
и стид ми покрива лице.
8 Странац сам својој браћи,
туђинац синовима моје мајке.
9 Изједа ме ревност за твој Дом
и на мене падају увреде оних који те вређају.
10 Кад плачем и постим,
вређају ме.
11 Кад се у кострет обучем,
узречица им постанем.
12 Они што седе на капији,
против мене говоре,
а пијанци о мени певају ругалице.
13 А ја се теби молим, ГОСПОДЕ.
У време своје наклоности,
у својој великој љубави, Боже,
услиши ме својим спасењем поузданим.
14 Ишчупај ме из блата,
не дај да потонем.
Избави ме од оних који ме мрзе,
из водâ дубоких.
15 Не дај да ме преплаве воде,
ни прогутају дубине,
ни да гробна јама своја уста затвори нада мном.
16 Услиши ме, ГОСПОДЕ,
јер твоја љубав је добра.
Окрени ми се у својој великој самилости.
17 Не криј своје лице од мене, твог слуге,
брзо ме услиши, јер сам у невољи.
18 Приђи и избави ми душу,
спаси ме због мојих непријатеља.
19 Ти знаш увреде које примих,
моју срамоту и стид.
Пред тобом су сви моји душмани.
20 Увреде ми сломише срце,
и разболех се.
Чекао сам да се неко сажали,
али таквог не би,
и да ме неко утеши,
али не нађох никог.
21 У јело ми ставише жучи,
кад ожеднех, дадоше ми да пијем сирће.
22 Нека им трпеза пред њима постане замка
и клопка за њихове пријатеље.
23 Нека им се помраче очи, да не виде,
и нека им се кукови тресу без престанка.
24 Излиј своју срџбу на њих,
нека их стигне твој љути гнев.
25 Нека им опусти табор –
не било никог да им станује у шаторима.
26 Јер, прогоне онога кога ти раниш
и причају о болу оних које прободеш.
27 Кривицу им додај на кривицу,
не дај да се оправдају пред тобом.
28 Нека буду избрисани из књиге живих,
нека не буду уписани с праведнима.
29 А ја сам јадан и болан;
нека ме твоје спасење заштити, Боже.
30 Песмом ћу хвалити Божије Име
и величати га песмом захвалницом.
31 Биће то ГОСПОДУ милије од вола,
милије од јунца с роговима и папцима.
32 Видеће то кротки и обрадовати се.
Живело вам срце, ви који Бога тражите.
33 ГОСПОД чује убоге
и не презире своје засужњене.
34 Нека га хвале небо и земља,
мора и све што се у њима креће,
35 јер Бог ће спасти Сион
и поново подићи градове Јудине.
Народ ће се тамо населити и запосести га.
36 Наследиће га потомци његових слугу,
пребивати у њему они који његово Име воле.
Књига трећа
(Псалми 73-89)
Псалам Асафов.
1 Заиста је добар Бог према Израелу,
према онима чистог срца.
2 А ја – замало ми ноге не посрнуше,
замало се не оклизнух корачајући,
3 јер сам завидео бахатима
гледајући благостање опаких.
4 Никакву патњу не трпе,
тело им здраво и снажно.
5 Немају брига као други,
нити их људске невоље погађају.
6 Зато им је охолост огрлица,
насиље одећа коју облаче.
7 Очи им подбуле од сала,
срце им препуно измишљотина.
8 Изругују се, говоре пакосно,
надмено прете тлачењем.
9 Устима присвајају небеса,
а језиком запоседају земљу.
10 Зато се народ њима окреће
и њихове речи гута као воду.
11 А они говоре: »Откуд Бог зна шта чинимо?«
и: »Зар Свевишњи има знање?«
12 Ето такви су опаки –
увек безбрижни, богатство гомилају.
13 Узалуд сам чисто срце чувао
и руке прао у недужности.
14 Поваздан ме погађају невоље
и казну примам сваког јутра.
15 Да сам рекао: »И ја ћу говорити тако«,
издао бих твоју децу.
16 Али, кад сам све то покушао да разумем,
сувише тешко ми је било
17 док нисам ушао у Божије светилиште
– тада схватих какав им је крај:
18 Заиста, на клизаво место их стављаш,
у пропаст их обараш.
19 У једном трену пропадају,
докраја збрисани ужасом.
20 Као што човек заборави сан кад се пробуди,
тако ћеш и ти, Господе, заборавити њихов лик кад устанеш.
21 Кад ми је срце било чемерно
и мисли огорчене,
22 био сам безумник и незналица,
живинче бесловесно пред тобом.
23 Али ипак сам стално с тобом,
ти ме за десницу држиш.
24 Својим саветима ме водиш,
а на крају ћеш ме увести у славу.
25 Кога ја на небу имам осим тебе?
А уз тебе, ништа ми на земљи није мило.
26 Занемоћати ми може тело и срце,
али Бог је снага мога срца
и мој део довека.
27 Пропашће они који су далеко од тебе;
ти затиреш све који су ти неверни.
28 А за мене је добро да будем у Божијој близини;
у Господу ГОСПОДУ налазим уточиште.
Причаћу о свим твојим делима.
Савети младима
9 Уживај, младићу, док си млад и нађи задовољство у данима своје младости. Иди куд те срце води и за оним што ти очи виде, али знај да ће ти Бог за све то судити. 10 Одагнај, дакле, тескобу из срца и удаљи бол од свога тела, јер су младост и црне власи испразне.
12 Сећај се свога Створитеља
у данима своје младости,
пре него што дођу дани невоље и примакну се године када ћеш рећи:
»Не миле ми се« –
2 пре него што сунце и светлост и месец и звезде потамне
и облаци се врате после кише,
3 када чувари куће задрхте и јаки људи се погуре,
када млинарице престану да мељу, јер их је мало,
и замуте се они што гледају кроз прозоре,
4 када се затворе врата на улицу и пригуши звук млина,
када се тргнеш на глас птице, а све песме утихну,
5 када се плашиш висине и опасности на путу,
када је бадем у цвету, а скакавац се вуче по тлу
и жеља се више не јавља[a] –
јер човек иде у своју вечну кућу,
а нарикаче ходају улицама –
6 пре него што сребрна узица пукне,
златна чинија се разбије,
врч се на извору разлупа,
точак на бунару се поломи –
7 и прах се врати у земљу из које је и дошао,
а дух се врати Богу, који га је дао.
8 »Испразност над испразношћу!« говори Проповедник. »Све је испразност!«
Закључак
9 Проповедник није био само мудар, него је и народу преносио знање. Проучио је многе пословице, проверио их и средио. 10 Проповедник је трагао за правим речима и оно што је написао исправно је и истинито. 11 Речи мудрих су као остани, а њихове сабране изреке попут чврсто укованих клинова – дао их је једини Пастир. 12 Пази се, сине мој, свега што је преко тога. Нема краја састављању многих књига и много учење изнурује тело.
13 Пошто смо чули све, ево закључка: Бој се Бога и држи се његових заповести, јер то је све што се тражи од човека. 14 Јер, Бог ће свако дело изнети пред суд, па и све што је скривено, било то добро или зло.
25 Ако живимо у Духу, онда се по Духу и равнајмо. 26 Не будимо сујетни, не изазивајмо један другога, не завидимо један другом.
Чинимо добро свима
6 Браћо, ако неко и буде затечен у неком преступу, ви који сте духовни исправите га у духу кроткости. Само, чувај се, да и ти не паднеш у искушење. 2 Носите бремена један другога и тако ћете испунити Христов закон. 3 Јер, ако неко мисли да је нешто – а није ништа – самог себе заварава. 4 Свако треба сâм да испита своје дело. Тада ће моћи да се поноси самим собом, не поредећи се са другим, 5 јер свако треба да носи свој терет.
6 Онај кога уче Речи треба сва своја добра да подели са својим учитељем.
7 Не заваравајте се: Бог се не да исмевати. Јер, што год човек сеје, то ће и жњети. 8 Ко сеје у своје тело, из тела ће жњети распадљивост. А ко сеје у Духа, из Духа ће жњети вечни живот. 9 Не посустајмо чинећи добро, јер ћемо, ако не клонемо, жњети у право време. 10 Стога, дакле, док имамо прилику, чинимо добро свима, а пре свега браћи по вери[a].
Исус предсказује своју смрт и васкрсење
(Мк 8,31-9,1; Лк 9,22-27)
21 Отада Исус поче ученицима да објашњава да треба да иде у Јерусалим и да много препати од старешина, првосвештеника и учитеља закона, да буде убијен и да трећег дана васкрсне.
22 А Петар га одведе на страну и поче да га прекорева говорећи: »Далеко било, Господе! Неће ти се то догодити!«
23 Исус се окрену, па му рече: »Бежи ми с очију, Сатано! Ти си ми саблазан, јер не мислиш на Божије, него на људско.«
24 Онда рече својим ученицима: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека узме свој крст и иде за мном. 25 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га. 26 Шта вреди човеку ако добије цео свет, а свом животу науди? Шта човек може дати у замену за свој живот? 27 Син човечији ће доћи у слави свога Оца, са својим анђелима, и тада ће сваком узвратити по његовим делима.
28 »Истину вам кажем: неки који овде стоје неће окусити смрти док не виде Сина човечијега како долази у свом Царству.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International