Book of Common Prayer
Хоровођи. Према напеву: „Нема голубица у даљини.“ Давидова песма поуздања у Бога, када су га Филистејци ухватили у Гату.
56 Смилуј ми се, Боже,
јер ме човек гази;
од јутра до сутра нападач ме угњетава.
2 Газе ме мрзитељи моји од јутра до сутра;
јер много је нападача против мене, Узвишени.
3 У дан бојазни ја ћу у тебе да се уздам.
4 У Бога, чију реч ја славим,
у Бога се уздам;
нећу да се плашим.
Шта ми може пуки смртник?
5 Од јутра до сутра речи ми изврћу,
погубно је све што против мене смисле.
6 Започињу свађе, скривају се,
на кораке ми пазе док ми душу вребају.
7 Зар им од кривице има избављења?
У гневу обори народе, Боже.
8 Потуцања моја изброј,
у мешину своју сузе моје стави;
нису ли оне у књизи твојој?
9 Онда ће моји противници да се врате,
устукнуће кад зазовем;
знам то, јер је Бог уз мене.
10 У Бога, чију реч ја славим;
у Господа, чију реч ја славим;
11 у Бога се уздам;
нећу да се плашим.
Шта ми може пуки смртник?
12 На мени су, Боже, завети твоји;
принећу ти захвалнице,
13 јер си душу моју од смрти избавио,
кораке моје од спотицања;
да ходам пред Богом
у светлу живота.
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је пред Саулом побегао у пећину.
57 Смилуј ми се, Боже, смилуј ми се,
јер у теби душа моја уточиште тражи;
и у сени твојих крила уточиште тражим
док невоље прођу.
2 Вапим Богу Свевишњему,
Богу који ми све чини.
3 Посегнуће са небеса, спашће ме;
прекориће тог који ме гази; Села
послаће Бог милост своју и верност своју.
4 Душа ми је међу лавовима,
лежим међу прождрљивцима;
потомцима људи зуба ко копља и стреле,
језика као мача оштрог.
5 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
6 Нози мојој спремили су мрежу,
душа ми се повила;
испред мене јаму ископаше
и у њу сами упадоше. Села
7 Срце ми је вољно, Боже,
срце ми је вољно, да ти певам,
и да ти свирам!
8 Пробуди се, биће моје;
будите се, о, лиро и харфо,
ја бих зору да пробудим.
9 О, Господе, хвалићу те међу народима,
славићу те међу туђинцима.
10 Јер велика је милост твоја; до небеса,
и до облака сеже верност твоја.
11 Нека си узвишен врх небеса, Боже;
слава твоја нек је над свом земљом.
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога.
58 Зар ћутањем праведност јављате?
Судите ли подједнако потомцима људи?
2 Штавише, смишљате неправду да је чините;
рукама својим насиље земљом размеравате.
3 Застранише зликовци од мајчиног крила,
залуташе говорници лажи од стомака.
4 Њихов отров наликује змијском отрову;
попут кобриног је, што је глува, затвореног ува;
5 што не чује глас шаптача,
врачара вештог у бацању врачки.
6 Зубе им, Боже, у устима поломи;
Господе, чељусти лавићима скрши.
7 Нек испаре попут вода што отичу својим путем;
стреле своје нек одапну као да су поломљене.
8 Нек исцуре попут пужа који пузи,
нек су попут мртворођенчета што не види сунца.
9 Пре него ти лонци осете потпалу од трња –
сировог ил’ свелог –
биће развејано.
10 А праведник ће се радовати кад види освету;
ногу ће опрати у крви зликовца.
11 И казаће свако:
„Праведнику стварно плод припада.
Стварно има Бога који суди земљи.“
Хоровођи. Псалам Давидов.
64 Чуј, о, Боже, глас мој, жалопојку моју;
од страхоте противника живот ми сачувај.
2 Заклони ме од сплетки злотвора,
од халабуке починитеља злобе.
3 Језике своје попут мача они оштре,
одапињу стреле своје – речи заједљиве –
4 да из скривених места
гађају човека без мане;
и наједном гађају га
и страха немају.
5 Соколе се међу собом на зле ствари,
договарају се да прикрију клопке,
па говоре: „Ко ће да их види?“
6 Сплићу неправду:
„Смислили смо! Сплетка је сплетена.“
Дубоки су човекова нутрина и срце.
7 Али Бог ће их стрелом гађати
и наједном рањени ће бити.
8 О свој језик саплеће се,
задрхтаће свако ко их гледа;
9 препашће се сав род људски,
објавиће дело Божије
и његово дело разматраће.
10 Радоваће се праведник у Господу,
у њему ће уточиште наћи,
па ће се хвалити свако срца честитога.
Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.
65 Боже, на Сиону те хвала очекује,
теби дани завет испуњен ће бити.
2 Теби, што чујеш молитву,
сваки човек стиже.
3 Кривице ме надвладаше,
ти опрости преступе нам наше.
4 Како је блажен изабраник, онај ког привучеш,
што пребива у твојим двориштима.
Сити били од добара Дома твога,
од твог светог храма.
5 Чудесним и праведним делима си нас услишио,
Боже спасења нашег,
поуздање свих крајева земље
и мора далеких.
6 Ти си снагом својом основао горе,
силом си се опасао.
7 Ти стишаваш хук мора,
хук таласа њихових
и вреву народа.
8 Преплашише се од чудеса твојих становници свих крајева;
и јутро и вече од радости кличу.
9 Земљом пролазиш и натапаш је;
изобилно ти је гиздаш потоцима Божијим пуним воде;
за жито се њено бринеш.
Ето, то си тако уредио.
10 Бразде јој натапаш,
орање јој поравнаваш;
пљусковима омекшаваш
и њен урод благосиљаш.
11 Годину си окрунио уродом својим,
стазе твоје кипе изобиљем.
12 Бујају пашњаци пустињски,
весељем се брда опасују.
13 Стадима се облаче пашњаци,
долине се огрћу пшеницом,
па певају, па још ускликују.
Мудрост
7 Боље је добро име од доброг мирисног уља
и дан смрти од дана рођења.
2 Боље је ићи у кућу ожалошћених
него у кућу где је гозба,
јер је то крај сваком човеку.
Нека то срцем својим пригрли ко живи.
3 Од смеха је стрепња боља
јер је у тужном лицу милина срцу.
4 Срце мудрих људи је у кући ожалошћених,
а срце безумника у кући где је гозба.
5 Боље је слушати прекор мудрог
него кад неко слуша песму безумника.
6 Наиме, смех безумника
је попут праскања трновог грања под лонцем,
али и то је пролазно.
7 Насиље и мудрог чини лудим,
а у миту срце огрезне.
8 Крај неке ствари је бољи од њеног почетка
и дуготрпељивост од бахатости.
9 Не нагли духом до јарости,
јер јарост почива у недрима безумника.
10 Не питај: „Зашто су дани који су прошли бољи од дана који су дошли?“,
јер такво питање није мудро.
11 Мудрост је добра као и наследство
и на корист је онима које сунце обасјава.
12 Јер је у мудрости заклон
као што је у новцу заклон,
али је предност познавања мудрости у томе
што чува живот мудрих.
13 Размисли о делу Божијем:
ко је то кадар да исправи
оно што он искриви?
14 У дану добрих ствари и ти добар буди,
а у дану лоших ствари размисли о овом:
Бог је начинио обоје с разлогом,
да човек не зна шта ће бити након њега.
12 Браћо, молим вас, будете као ја, јер сам и ја као ви. Ништа ми нисте учинили нажао. 13 Знате да сам био болестан када сам вам први пут проповедао Радосну вест. 14 Па иако је моје телесно стање било искушење за вас, ви ме нисте ни презрели ни одбацили, него сте ме примили као Божијег анђела, као Христа Исуса. 15 Где је, дакле, ваше блаженство? Уверен сам, наиме, да бисте, када би то било могуће, извадили своје очи и дали их мени. 16 Зар сам постао ваш непријатељ говорећи вам истину?
17 Ти људи показују ревност за вас, али не из добрих намера. Наиме, они желе да вас одвоје од мене, да бисте ви ревновали за њих. 18 Добро је да будете ревносни, али за добре ствари, и то увек, а не само кад сам ја код вас. 19 О, децо моја! Поново вас с мукама рађам док се Христос не уобличи у вама. 20 Како бих хтео да сам сад код вас, па да изменим свој глас, јер не знам шта да радим с вама.
Вера једне Хананејке
21 Исус је затим отишао оданде и повукао се у тирске и сидонске области. 22 Кад, гле, нека жена Хананејка из тих крајева дође и завапи: „Господе, Сине Давидов, смилуј ми се! Моја ћерка се страшно мучи, јер је опседнута злим духом.“
23 Исус јој није одговорио ни речи. Тада му приступише његови ученици молећи га: „Реци јој да оде, јер иде за нама и виче.“
24 Исус јој одговори: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.“
25 Жена дође, паде ничице пред њим те рече: „Господе, помози ми!“
26 Он јој одговори: „Није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“
27 А жена рече: „Да, Господе, али и кучићи једу од мрвица које падају са стола њихових господара.“
28 Тада јој Исус одговори: „О, жено, велика је твоја вера! Нека ти буде по твојој жељи.“ Тог истог часа је оздравила њена ћерка.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.