Book of Common Prayer
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊА је земља и све на њој,
свет и сви који на њему живе.
2 Јер он га утемељи на морима
и учврсти на морским струјама.
3 Ко сме да се попне на гору ГОСПОДЊУ?
Ко сме да стоји на његовом светом месту?
4 Онај чије су руке неукаљане и срце чисто,
који не жуди за ништавним боговима
и не заклиње се лажно.
5 Такав ће примити благослов од ГОСПОДА
и оправдање од Бога, свог Спаситеља.
6 Такви су они који га траже –
који твоје лице траже, Боже Јаковљев. Села
7 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
8 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД јаки и силни,
ГОСПОД у боју силни!
9 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
10 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД над војскама – он је славни Цар! Села
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊУ славу признајте, моћници,
ГОСПОДЊУ славу и силу признајте,
2 признајте славу Имена ГОСПОДЊЕГ.
Поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
3 Глас ГОСПОДЊИ одзвања над водама,
Бог славни грми,
ГОСПОД грми над големим водама.
4 Силан је глас ГОСПОДЊИ,
величанствен је глас ГОСПОДЊИ.
5 Глас ГОСПОДЊИ кедрове ломи,
ГОСПОД либанске кедрове ломи.
6 Од њега Либан поскакује као теле,
Сирјон[a] као биволче.
7 Глас ГОСПОДЊИ муње расцепљује.
8 Глас ГОСПОДЊИ пустињу потреса,
ГОСПОД кадешку пустињу потреса.
9 Глас ГОСПОДЊИ храстове савија
и шуме огољује[b].
У његовом Храму сви вичу: »Слава!«
10 ГОСПОД над потопом седи на престолу,
ГОСПОД седи на престолу – Цар вечни.
11 ГОСПОД свом народу даје снагу,
ГОСПОД свој народ миром благосиља.
Хоровођи. Према гититу. Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Сјај свој над небесима си поставио!
2 Учинио си да ти са усана деце и одојчади
стижу хвалоспеви због душмана твојих,
да би ућуткао непријатеља и осветника.
3 Када небеса твоја гледам,
дело прстију твојих,
месец и звезде што си их поставио…
4 Шта је човек да га се сећаш,
син човечији да ти је до њега стало?
5 Учинио си га тек мало мањим од Бога,
овенчао га славом и чашћу.
6 Дао си му власт над делима твојих руку,
све му под ноге подложио:
7 све овце и говеда и звери пољске,
8 птице небеске и рибе морске,
и све што морским стазама пролази.
9 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Хоровођи. На гититу. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Како је дивно твоје Боравиште,
ГОСПОДЕ над војскама!
2 Душа ми жуди и гине за двориштима ГОСПОДЊИМ,
срце и тело ми кличу Богу живоме.
3 Чак и врабац себи налази дом
и ластавица гнездо за себе,
где ће своје птиће излећи,
крај твојих жртвеника, ГОСПОДЕ над војскама,
Царе мој и мој Боже.
4 Благо онима што у твом Дому бораве
– они те без престанка хвале. Села
5 Благо онима чија је снага у теби,
који су се у срцу одлучили за ходочашће.
6 Док пролазе долином Баха,
у место пуно извора је претварају,
а јесења киша благословима је прекрива.
7 Све више им расте снага
док се сваки не покаже пред Богом на Сиону.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, чуј моју молитву,
саслушај ме, Боже Јаковљев. Села
9 Погледај наш штит, Боже,
лице помазаника свога погледај с наклоношћу.
10 Бољи је један дан у твојим двориштима
од хиљаду других.
Радије ћу да стојим на прагу Дома мога Бога
него да станујем у шаторима опаких.
11 ГОСПОД, Бог, Сунце је и Штит.
ГОСПОД даје милост и славу;
ниједно добро не ускраћује
онима чији је живот беспрекоран.
12 ГОСПОДЕ над војскама,
благо човеку који се у тебе узда.
6 Видех под сунцем још једно зло које тешко притиска људе: 2 Бог дâ човеку богатство, имање и част, па има све што му срце жели, али му Бог не дâ да у томе ужива, него у томе ужива туђинац. То је испразност и тешко зло. 3 Може човек да има стотину деце и да живи много година, али, колико год поживео, ако не ужива у свом благостању, таман да живи довека, кажем: и мртворођенчету је боље него њему. 4 Мртворођенче дође као дашак, у тами оде и тама му обавије име. 5 И мада никад није видело сунца и ништа није сазнало, спокојније је од оног човека 6 таман да овај поживи и двапут по хиљаду година, а не ужива у свом благостању. Јер, сви иду на исто место.
7 Сав је човеков мукотрпни труд за његова уста, али глад никако да му се утоли.
8 Каква је предност мудрога над безумником? Шта сиромах има од тога што зна како да се понаша пред другима?
9 Боље је оно што очи виде него лутање жудње. И то је испразност – трчање за ветром.
10 Што је било, већ има име. Тако се зна и шта је човек – да не може да се парничи с моћнијим од себе.
11 Што више речи, то више испразности, па каква је човеку корист од тога? 12 Јер, ко зна шта је добро за човека у његовом животу, за оно мало испразних дана који му прођу као сенка? Ко му може рећи шта ће бити под сунцем после њега?
9 Сутрадан око поднева[a], док су они путовали и приближавали се граду, Петар се попе на кров да се помоли. 10 Био је гладан и хтео је да једе, али док су му спремали јело, он паде у занос. 11 Виде отворено небо и како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта на земљу. 12 У њој су биле све врсте четвороножаца, гмизаваца и птица.
13 Тада му неки глас рече: »Устани, Петре, кољи и једи!«
14 А Петар рече: »Нипошто, Господе! Никад нисам јео ништа погано ни нечисто!«
15 Глас му се други пут обрати: »Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!«
16 Ово се понови три пута и посуда се одмах подиже назад на небо.
17 Док је Петар још био у недоумици шта значи виђење које је имао, људи које је Корнилије послао распиташе се где је Симонова кућа, па стадоше пред капију, 18 позваше и упиташе да ли је ту одсео Симон кога зову Петар.
19 Док је Петар још размишљао о виђењу, Дух му рече: »Ено те траже тројица. 20 Устани и сиђи, па пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.«
21 Тада Петар сиђе и рече људима: »Ја сам онај кога тражите. Зашто сте дошли?«
22 А они рекоше: »Капетана Корнилија, праведног и богобојажљивог човека, кога поштује цео јудејски народ, упутио је свети анђео да те доведе у свој дом, да чује шта имаш да му кажеш.«
23 Тада их он позва да уђу и угости их.
Сутрадан се Петар спреми и пође с њима, а с њим кренуше и нека браћа из Јопе.
32 »Не бој се, стадо мало, јер се вашем Оцу свидело да вам дâ Царство. 33 Продајте своју имовину и дајте као милостињу. Снабдејте се новчаницима који не старе: неисцрпним благом на небу, којем лопов не може да се примакне и које мољац не може да нагризе. 34 Јер, где вам је благо, тамо ће вам бити и срце.«
Будност
(Мт 24,45-51)
35 »Нека вам бедра буду опасана[a] и нека ваше светиљке горе, 36 као онима који чекају да им се господар врати са свадбе, да му одмах отворе када дође и покуца. 37 Благо оним слугама које господар затекне будне када дође. Истину вам кажем: он сам ће се опасати, посадити их за трпезу и послуживати их. 38 Дошао он у поноћ или касније[b], ако их нађе спремне, благо њима. 39 Али ово знајте: да је домаћин знао у који час ће лопов доћи, не би допустио да му кућа буде обијена. 40 И ви будите спремни, јер ће Син човечији доћи у онај час у који га не очекујете.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International