Book of Common Prayer
Псалам Давидов. За сећање.
38 Не карај ме у гневу свом, Господе,
не кажњавај у јарости својој,
2 јер твоје су се стреле заболе у мене,
и твоја ме је рука притиснула.
3 На мом телу здравог места нема од твоје срџбе,
ради мог греха кости ми немају починка.
4 Јер моје ме неправде преплавише,
навалише се на мене као терет претешки.
5 Моје ране смрде, гноје се
због моје лудости,
6 погнуо сам се, сасвим се згурио,
па поваздан ходам у жалости.
7 Јер бедра су моја пуна бола љутог,
на телу ми здравог места нема.
8 Потпуно сам укочен и сломљен,
урлам јер ми срце стење.
9 О, Господе, знана ти је свака жеља моја,
уздисање моје није ти скривено.
10 Срце моје силно удара,
снага ме моја напушта,
нема више светла у мојим очима.
11 Пријатељи и ближњи моји
одступају од мене због болести моје,
па и они који су ми род рођени,
и они од мене стоје далеко.
12 Они што ми о глави раде,
они мени замке постављају;
ти што хоће мени да науде,
такви мени прете уништењем,
па поваздан смишљају подлости.
13 А ја сам као глув и не чујем ништа,
као нем сам који не отвара уста.
14 Постао сам као човек који не чује,
и као онај чија уста немају одговор.
15 Јер на тебе ја чекам, Господе,
ти одговори, Господе, мој Боже.
16 Ја рекох: „Не дај да се радују нада мном,
да ликују нада мном кад ми нога посрне.“
17 Јер мој пад већ се примакао,
бол мој стално је преда мном.
18 Ја признајем своје безакоње,
забринут сам због свог греха.
19 А душмани моји пуни су живота,
моћни су и бројни они што ме неправедно мрзе.
20 Они који узвраћају зло за добро
оптужују ме што следим добро.
21 Не остављај ме, Господе,
не удаљуј се од мене, Боже мој!
22 Пожури ми у помоћ, Господе, Спаситељу мој!
ד Далет
25 Душа ми се с прашином слепила,
по својој ме речи ти оживи.
26 Путеве сам своје изложио и ти си ме услишио,
поучи ме својим уредбама.
27 Дај да схватим пут твојих одредби,
па да твоја чудеса разматрам.
28 Од туге ми душа јеца,
по својој ме речи ти оснажи.
29 Пут заблуде уклони од мене,
свој ми Закон милостиво даруј.
30 Пут верности ја сам одабрао,
правила сам твоја пригрлио.
31 Уз прописе твоје ја пријањам;
о, Господе, не дај да се осрамотим.
32 Путем твојих заповести хитам,
јер ми за њих срце шириш.
ה Хе
33 О, Господе, поучи ме путу својих уредаба,
да бих га се до краја држао.
34 Проницљивост дај ми,
да твој Закон испуњавам
па да га се целим срцем држим.
35 Дај да идем стазом заповести твојих,
јер је у њој моје уживање.
36 Прописима твојим срце ми приклони,
а не нечасној добити.
37 Очи моје ти окрени да пролазност не гледају,
на свом путу живот ми подари.
38 Слузи своме реч своју испуни,
ону што си дао богобојазноме.
39 Одагнај од мене презир од кога страхујем,
јер су твоја правила ваљана.
40 Гле, за твојим одредбама чезнем,
оживи ме праведношћу својом!
ו Вав
41 О, Господе, милост твоја нек на мене дође,
спасење твоје што си обећао;
42 па да могу подругљивцу нешто да узвратим,
јер ја се у твоју реч поуздам.
43 Не остављај уста моја сасвим без истине,
јер на твоја правила ја чекам;
44 па твој Закон истрајно да држим,
све од века па до века;
45 и да живим у пространој земљи,
јер твоје одредбе ја тражим;
46 да сведочим ја прописе твоје,
пред царевима да се не постидим;
47 уживаћу у заповестима твојим,
јер их волим;
48 подићи ћу руке своје ка заповестима твојим, јер их волим;
уредбе ћу твоје да разматрам.
17 Бољи је и залогај сувог хлеба у спокоју,
него кућа пуна жртвеног меса у свађи.
2 Честити слуга ће владати над нечасним наследником
и делиће наследство са браћом.
3 Топионица је за сребро и пећ је за злато,
а Господ испитује срца.
4 Злотвор пази на усне зликовачке,
а заводник слуша језик раздора.
5 Ко се руга сиромаху срамоти му Саздатеља,
некажњено неће проћи ко ликује због пропасти.
6 Унуци су старцима ко круна
и дика су родитељи деци.
7 Будали не стоје усне беседничке,
а камоли кнезу усне лажљивице.
8 Мито је за даваоца као драги камен,
јер му чини да успева где се год окрене.
9 Ко преступ покрива, тежи љубави,
а ко причу препричава раздваја блиске пријатеље.
10 Укор разумнога прониче дубоко,
више него неразумног стотину удараца.
11 Зликовцу је само до метежа стало,
али ће му бити послан сурови посланик.
12 Боље је човеку да набаса на медведицу којој су отели медведиће,
него на безумника у лудости његовој.
13 Ко на добро злом узвраћа,
никада му од зла неће починути кућа.
14 Ко препирку отпочиње, тај бујицу ослобађа.
Зато се заваде клони пре него што шикне.
15 И онај што оправдава кривог и онај што окривљује правог –
обојица су мрски Господу.
16 Чему благо у руци немудрог,
кад намере нема да мудрост затражи?
17 Пријатељ воли у свако доба,
а и брат се за невољу рађа.
18 Неразуман човек руку пружа
и сигурно јамчи за ближњега свога.
19 Ко воли раздор воли и преступ,
посрнуће тражи ко подиже врата своја у висине.[a]
20 Човек срца поквареног не налази добро,
а коме је поган језик у невољу пада.
Надгледници
3 Ово је истина: ако неко жели да буде надгледник, добру службу жели. 2 Надгледник, наиме треба да буде беспрекоран, ожењен једном женом, трезвен, разборит, поштован, гостољубив, кадар да поучава. 3 Он не сме да буде пијаница или насилник, него благ, не свађалица, и не похлепан на новац. 4 Такође треба да добро управља својом породицом, и да има послушну децу која га у потпуности поштују. 5 Јер ако неко не зна да управља својим домом, како ће се бринути о Цркви Божијој? 6 Надгледник не сме да буде новообраћеник, да се не би узохолио, те пао под Божију осуду, као ђаво. 7 Уз то треба да буде поштован и од људи изван Цркве, да се не осрамоти те упадне у ђаволску замку.
Ђакони
8 Исто тако и ђакони треба да буду честити, а не дволични, не који су склони опијању, не грамзиви. 9 Они треба да чистом савешћу следе веру коју је Бог открио. 10 Ђаконе најпре треба проверити, па тек онда, ако се покажу беспрекорнима, поверити им службу.
11 Њихове жене такође треба да буду честите, а не склоне оговарању, трезвене, у свему верне.
12 Ђакони треба да имају само једну жену, и да добро управљају својом децом и породицом. 13 Наиме, они који добро обављају ђаконску службу, стичу себи добар углед, и прилику да слободно говоре о својој вери у Христа Исуса.
14 Пишем ти ово у нади да ћу ускоро доћи к теби. 15 Али ако окасним, ти знаш како треба да се владаш у Божијем дому, који је Црква живога Бога, стуб и упориште истине. 16 Несумњиво, тајна побожности је велика:
Он[a] се појави у телу,
Духом се показа праведним,
анђели га видеше,
народима би проповедан.
Људи у њега повероваше,
и у славу би узнет.
43 А када нечисти дух изађе из човека, он тумара по безводним местима тражећи себи покоја. И пошто га не налази, 44 каже: ’Вратићу се у свој дом, одакле сам изашао.’ Када се врати, налази кућу ненастањену, почишћену и уређену. 45 Онда одлази и доводи са собом седам других духова, горих од себе, па уђу и настане се тамо. Човеку онда то потоње стање бива горе но што му је било пређашње. Тако ће бити и са овим злим нараштајем.“
Права родбина Исусова
46 Док је Исус говорио народу, дођу његова мајка и браћа. Стајали су напољу желећи да говоре са њим. 47 Неко му рече: „Ево, ту напољу су твоја мајка и твоја браћа и хоће да говоре са тобом.“ 48 Исус му одговори: „Ко је моја мајка и ко су моја браћа?“ 49 Онда је пружио своју руку према ученицима и рекао: „Ево моје мајке и моје браће! 50 Јер онај ко врши вољу мога Оца који је на небесима, тај ми је брат и сестра и мајка.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.