Book of Common Prayer
Псалам Давидов. За спомен.
1 Не грди ме, ГОСПОДЕ, у свом гневу
и не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Твоје стреле заболе се у мене
и рука твоја на мене се спустила.
3 Нема здравља у мом телу
због твоје срџбе,
нема мира мојим костима
због мога греха.
4 Моја кривица над главу ми се наднела
као тежак терет, за мене претежак.
5 Моје ране заударају, гноје се
због мога безумља.
6 Савијен сам и сасвим погнут,
поваздан у жалости ходам унаоколо.
7 Леђа ми жарећи бол пробада,
на телу ми ништа здраво није.
8 Изнемогао сам и сав сломљен,
ридам због срца тескобног.
9 Пред тобом су све моје жеље, Господе,
није ти скривено моје јецање.
10 Срце ми силно лупа, снага ме издаје,
нестаде и светлост мојих очију.
11 Не прилазе ми пријатељи и другови
због моје болести,
моја родбина подаље се држи.
12 Замке постављају
они што би да ми узму живот.
Они што би да ми науде,
пропашћу ми прете,
поваздан смишљају преваре.
13 А ја сам као глув, и ништа не чујем,
и као нем, и уста не отварам.
14 Постадох као човек који не чује,
из чијих уста нема одговора.
15 Тебе ишчекујем, ГОСПОДЕ,
ти ћеш чути, Господе мој, Боже.
16 Јер, рекох: »Не дај да ликују нада мном.
Кад ми нога посрне,
нека се нада мном не узвисују.«
17 Јер, само што не паднем,
а мој бол стално је са мном.
18 Али своју кривицу признајем,
мој грех ме мучи.
19 Непријатељи ми пуни живота и многобројни,
много их је који ме мрзе без разлога.
20 За добро ми узвраћају злом,
оптужују ме што за добрим идем.
21 Не остављај ме, ГОСПОДЕ,
не буди далеко од мене, Боже мој.
22 У помоћ ми похитај,
ГОСПОДЕ, Спаситељу мој.
Далет
25 Душа ми је за прашину прионула.
Оживи ме као што си обећао.
26 Кад сам ти свој живот испричао,
одговорио си ми.
Својим уредбама ме научи.
27 Учини да разумем твоје налоге,
и размишљаћу о твојим чудима.
28 Душа ми копни од туге.
Подигни ме као што си обећао.
29 Скрени ме са пута лажи
и милостиво ме у свој Закон упути.
30 Пут верности сам изабрао,
твоје законе пред себе положио.
31 Прионуо сам уз твоје прописе, ГОСПОДЕ.
Не дај да будем извргнут срамоти.
32 Трчим путем твојих заповести,
јер си ми срце ослободио.
Хе
33 Научи ме, ГОСПОДЕ, путу твојих уредби,
и ја ћу га се држати до краја.
34 Дај ми да разумем,
и покораваћу се твом Закону
и свим срцем га се држати.
35 Упути ме стазом својих заповести,
јер на њој уживам.
36 Срце ми приклони својим уредбама,
а не непоштеном добитку.
37 Одврати ми очи, да не гледају ништавост.
Живот ми сачувај на свом путу.
38 Испуни обећање мени, твоме слузи,
ономе који те се боји.
39 Уклони увреде од којих стрепим,
јер твоји закони су добри.
40 О, како жудим за твојим налозима!
Живот ми сачувај због своје праведности.
Вав
41 Нека до мене стигне твоја љубав, ГОСПОДЕ,
твоје спасење као што си обећао.
42 Тада ћу одговорити оном ко ме вређа,
јер се у твоју реч уздам.
43 Не отми реч истине из мојих уста,
јер у твоје законе наду полажем.
44 Без престанка, заувек и довека,
твог Закона ћу се држати.
45 Ходаћу у слободи,
јер сам се твојим налозима окренуо.
46 Пред царевима ћу о твојим уредбама говорити,
и нећу се постидети.
47 Извор среће су ми твоје заповести,
јер их волим.
48 Поштовање исказујем[a] твојим заповестима,
које волим,
и о твојим уредбама размишљам.
17 Бољи је залогај сува хлеба у миру
него кућа пуна жртвеног меса у завади.
2 Мудар слуга газдоваће над срамотним сином
и имаће удела у наследству као један од браће.
3 Топионички лонац је за сребро и пећ за злато,
а ГОСПОД проверава срце.
4 Опак човек слуша зле усне,
а лажљивац обраћа пажњу на погубан језик.
5 Ко се руга сиромаху, презире његовог Творца,
и ко се радује туђој несрећи, неће проћи некажњено.
6 Старима су унуци круна,
а родитељи су дика својој деци.
7 Узвишене речи не пристају будали,
а још мање лажљиве речи владару.
8 Мито је амајлија ономе ко га даје:
куд год се окрене, успева.
9 Ко опрости увреду, тражи љубав,
а ко је стално помиње, раставља пријатеље.
10 Прекор више тишти умнога
него безумника сто удараца бичем.
11 Зли мисли само о побуни;
зато се окрутан службеник шаље на њега.
12 Боље је срести медведицу којој су отели младе
него безумника у његовој глупости.
13 Ко на добро узврати злом,
зло му неће изаћи из куће.
14 Почетак свађе је као да провали вода;
зато попусти пре него што избије кавга.
15 Онај ко оправдава кривога и онај ко осуђује недужнога,
једнако су одвратни ГОСПОДУ.
16 Каква је корист од новца у безумниковој руци?
Да купи мудрост кад нема памети.
17 Пријатељ воли у свако време,
а брат се рађа да помогне у невољи.
18 Човек без памети рукује се
и јемчи за другога.
19 Ко воли свађу, воли побуну;
ко диже високу капију, пропаст призива.
20 Човек изопаченог срца не налази срећу,
а коме је језик преваран, упада у невољу.
Надгледници и ђакони
3 Ово је истина: ако неко жели надгледништво[a], лепу службу жели. 2 А надгледник[b] треба да буде без замерке, једне жене муж, умерен, разборит, сређен, гостољубив, способан да поучи; 3 не пијаница, не насилан човек, него благ; не свађалица, не среброљубац; 4 да својим домом добро управља, да му се деца потчињавају са пуним поштовањем 5 – јер ко не уме да управља својим домом, како ће се старати за Божију цркву? – 6 не новообраћеник, да не постане охол, па буде осуђен истом осудом као и ђаво. 7 Осим тога, треба да буде на добром гласу и међу људима[c] ван цркве, да не падне у немилост и ђавољу замку.
8 Тако и ђакони треба да буду достојни поштовања, не дволични, да се не одају многом вину, да не иду за непоштеним добитком, 9 да се са чистом савешћу држе тајне наше вере. 10 А и они треба прво да буду проверени, па ако су беспрекорни, нека обављају службу.
11 Тако и жене треба да буду достојне поштовања, не клеветнице, него умерене и у свему поуздане.
12 Ђакон треба да буде једне жене муж и да добро управља својом децом и својим домом. 13 Јер, они који добро обављају службу, стичу леп положај и велико поуздање у вери у Исуса Христа.
14 Иако се надам да ћу ускоро доћи к теби, пишем ти ово 15 да, ако се задржим, знаш како се треба понашати у Божијем дому, који је Црква Бога живога, стуб и упориште истине.
16 По свеопштем признању, велика је тајна побожности:
Појавио се у телу,
био је оправдан Духом,
видели су га анђели,
проповедао се међу незнабошцима,
у свету су поверовали у њега,
био је вазнет у слави.
Повратак нечистог духа
(Лк 11,24-26)
43 »Када из човека изађе нечист дух, лута безводним местима тражећи починка, али га не налази. 44 Тада каже: ‚Вратићу се у кућу из које сам изашао.‘ И врати се и нађе кућу празну, пометену и сређену. 45 Онда оде и доведе седам других духова, горих од себе, па уђу и тамо се настане. Тако је на крају том човеку горе него пре. Исто ће бити и са овим злим нараштајем.«
Исусова мајка и браћа
(Мк 3,31-35; Лк 8,19-21)
46 Док је Исус још говорио народу, његова мајка и браћа стајали су напољу желећи да с њим говоре.
47 Неко му рече: »Ено твоја мајка и браћа стоје напољу и желе да говоре с тобом.«
48 А Исус рече ономе који му је то рекао: »Ко је моја мајка и ко су моја браћа?«
49 Онда показа руком на своје ученике, па рече: »Ево моје мајке и моје браће. 50 Јер, ко год извршава вољу мога Оца, који је на небесима, тај је мој брат, и сестра, и мајка.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International