Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз фруле. Псалам Давидов.
1 Чуј моје речи, ГОСПОДЕ,
проникни у моје уздахе.
2 Моје запомагање слушај,
Царе мој и Боже мој,
јер се теби молим.
3 Сваког јутра, ГОСПОДЕ, чујеш ми глас,
сваког јутра своје молбе полажем пред тебе
и чекам.
4 Ти ниси Бог коме је мила опакост,
зло код тебе не борави.
5 Хвалисавци не опстају пред твојим погледом,
ти мрзиш све који чине зло.
6 Лажљивце уништаваш,
крволоци и варалице огавни су ГОСПОДУ.
7 А ја ћу због твоје велике љубави ући у твој Дом.
У страху од тебе поклонићу се према твом светом Храму.
8 Води ме, ГОСПОДЕ, у својој праведности.
Због мојих душмана
свој пут преда мном поравнај.
9 Нема искрености у њиховим устима,
срце им је пуно пропасти.
Грло им је гроб отворен,
језиком ласкају.
10 Прогласи их кривима, Боже!
Нека им њихове сплетке донесу пропаст.
Отерај их због многих преступа њихових,
јер су се против тебе побунили.
11 Нека се радују сви који се у тебе уздају,
нека кличу од радости довека.
Заштити оне који воле твоје Име,
нека се у теби радују,
12 јер ти, ГОСПОДЕ, благосиљаш праведника
и својом наклоношћу га окружујеш као штитом.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Према шеминиту. Псалам Давидов
1 Не грди ме у свом гневу, ГОСПОДЕ,
не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам изнемогао.
Излечи ме, ГОСПОДЕ, јер ми се кости тресу од страха.
3 Душа ми се силно тресе од страха.
Докле ћеш тако, ГОСПОДЕ?
4 Врати се, ГОСПОДЕ, душу ми избави,
због своје љубави ме спаси.
5 Јер, у смрти нема спомена на тебе,
у Шеолу, ко да ти захваљује?
6 Изнемогох од јецања.
Сву ноћ постељу плачем заливам,
свој лежај сузама натапам.
7 Од жалости ми очи ишчилеше,
ослабише због свих душмана мојих.
8 Даље од мене, сви који чините неправду,
јер ГОСПОД је чуо мој плач!
9 Чуо је ГОСПОД моју молбу,
ГОСПОД је моју молитву прихватио.
10 Постидеће се и силно уплашити сви моји непријатељи,
узмакнуће, изненада постиђени.
1 Зашто стојиш далеко, ГОСПОДЕ?
Зашто се кријеш у временима невоље?
2 Опаки у својој надмености сиромахе прогони;
они се хватају у сплетке које је смислио.
3 Опаки се пожудом свога срца хвали,
лакомог благосиља, а ГОСПОДА презире.
4 Опаки у својој надмености Бога не тражи,
нема места за Бога у његовим наумима.
5 Путеви су му увек успешни,
надмен је и далеко су од њега твоји закони,
презире све своје душмане.
6 Мисли: »Нећу посрнути.
Никад ме неће задесити зло.«
7 Уста су му пуна псовки, лукавства и преваре,
под језиком му мука и несрећа.
8 У заседи лежи покрај села,
из потаје убија недужнога,
очима вреба жртве.
9 У заседи лежи као лав у брлогу,
у заседи лежи да сиромаха ухвати,
да га у мрежу ухвати и одвуче.
10 Жртве се руше, сатрвене,
под његовом снагом падају.
11 А он мисли: »Заборавио је Бог.
Сакрио је лице и никад ништа не види.«
12 Устани, ГОСПОДЕ! Подигни руку, Боже!
Сиромахе не заборави!
13 Зашто да опаки презире Бога?
Зашто да мисли: »Неће ме казнити«?
14 Јер, ти видиш, гледаш муку и јад,
у руке их узимаш.
Невољник се теби предаје,
ти сирочади помажеш.
15 Сломи руку опакоме и зломе,
казни његову опакост, да се више не нађе.
16 ГОСПОД је Цар заувек и довека!
Нестаће незнабошци из његове земље.
17 Ти, ГОСПОДЕ, чујеш жеље кротких,
охрабрујеш их и помно слушаш.
18 Браниш права сирочади и потлачених,
да их смртник више не застрашује.
Хоровођи. Давидов.
1 У ГОСПОДА се уздам.
Зашто ми, онда, говорите:
»Одлети као птица на своју гору.
2 Јер, ено, опаки натежу лукове,
стреле на тетиве намештају,
да из мрака погоде људе срца честитог.
3 Када се темељи руше,
шта да учини праведник?«
4 ГОСПОД је у свом светом Храму,
престо ГОСПОДЊИ на небесима.
Он гледа људе, очима их испитује.
5 ГОСПОД испитује праведника,
а опакога и онога ко воли насиље
мрзи душа његова.
6 На опаке ће излити угљевље ужарено
и сумпор горући,
дати им да испију чашу ветра огњеног.
7 Јер, ГОСПОД је праведан и воли праведност.
Честити ће гледати његово лице.
Вредност мудрости
4 Слушајте, синови, очеву поуку,
пазите и стичите умност.
2 Добар наук вам дајем,
зато не одбацујте моје учење.
3 Када сам био још дечак
у кући свога оца,
нежни јединац у мајке,
4 он ме је учио и овако ми говорио:
»Приони уз моје речи свим својим срцем,
држи се мојих заповести, и живећеш.
5 Стичи мудрост, стичи умност.
Моје речи не заборављај
нити одступај од њих.
6 Не остављај мудрост,
и она ће те чувати.
Воли је, и она ће бдети над тобом.
7 »Мудрост је најважнија – зато стекни мудрост
и свиме што имаш стекни умност.
8 Цени мудрост, и она ће те узвисити,
пригрли је, и она ће ти донети част.
9 Ставиће ти дражестан венац на главу
и подарити ти прекрасну круну.«
10 Послушај, сине мој, прихвати моје речи,
и умножиће се године твога живота.
11 Поучио сам те путу мудрости,
упутио те равним стазама.
12 Кад будеш ходао, кораци ти се неће заплитати,
кад будеш трчао, нећеш се спотицати.
13 Држи се поуке, не пуштај је,
чувај је, јер она ти је живот.
14 Не иди стазом опаких
и не ходај путем зликоваца.
15 Избегавај га, не прелази га,
окрени се од њега и иди својим путем.
16 Јер, они не могу да заспе док зло не учине,
сан им не долази на очи док некога не оборе.
17 Они се опакошћу хране као хлебом
и насиљем се опијају као вином.
18 Стаза праведникова је као сјај зоре –
све јаче сија до пуног дана.
19 А пут опаких је као дубока тмина
– и не знају о шта се спотичу.
20 Сине мој, обрати пажњу на моје речи,
помно саслушај шта ти говорим.
21 Не испуштај их из вида,
чувај их у срцу.
22 Јер оне су живот ономе ко их нађе
и здравље целом човечијем телу.
23 Више од свега чувај срце,
јер оно је врело живота.
24 Уклони изопаченост из својих уста,
нека ти речи преваре буду далеко од усана.
25 Очима гледај право напред,
поглед право пред себе упири.
26 Осмотри стазу на коју крочиш
и нека буду чврсти сви твоји путеви.
27 Не скрећи ни десно ни лево,
ногу склањај од зла.
Бог је љубав
7 Драги моји, волимо један другога, јер љубав је од Бога. Ко год воли, од Бога је рођен и познаје Бога. 8 Ко не воли, није упознао Бога, јер Бог је љубав. 9 Овако је Бог показао своју љубав међу нама: послао је свог јединорођеног Сина у свет да кроз њега живимо. 10 У овоме је љубав: не у томе да смо ми заволели Бога, него да је он заволео нас и послао свога Сина као жртву помирницу за наше грехе. 11 Драги моји, ако нас је Бог толико заволео, онда смо и ми дужни да волимо један другога. 12 Бога нико никад није видео; али, ако волимо један другога, Бог живи у нама и његова љубав је у нама савршена.
13 По овоме знамо да живимо у њему и он у нама: дао нам је од свога Духа. 14 А ми смо видели и сведочимо да је Отац послао Сина да буде Спаситељ света. 15 Ко признаје да је Исус Син Божији, Бог живи у њему и он у Богу. 16 А ми смо упознали љубав коју Бог има према нама и поверовали јој.
Бог је љубав. Ко живи у љубави, у Богу живи и Бог живи у њему. 17 Тако љубав у нама постаје савршена и имамо поуздање на Дан суда; јер, какав је он, такви смо и ми у овом свету. 18 У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх. Јер, страх је повезан с казном, а ко се боји, није савршен у љубави.
19 Ми волимо зато што је он први заволео нас. 20 Ако неко каже: »Волим Бога«, а мрзи свога брата, лажљивац је. Јер, ко не воли брата, кога види, тај не може да воли Бога, кога не види. 21 А ову заповест имамо од њега: ко воли Бога, да воли и свога брата.
7 Када су они отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар? 8 Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепу[a] одећу? Не, они који носе лепу одећу налазе се по царским палатама. 9 Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка! 10 То је онај за кога је записано:
‚Ево, шаљем свога гласника испред тебе,
који ће пред тобом припремити пут.‘(A)
11 »Истину вам кажем: међу рођенима од жена није се појавио нико већи од Јована Крститеља, а најмањи у Царству небеском већи је од њега. 12 Од времена Јована Крститеља до сада Царство небеско трпи насиље и насилници га грабе. 13 Јер, сви пророци и Закон пророковали су о њему до Јована. 14 А Јован је – ако хоћете да то прихватите – Илија који је требало да дође. 15 Ко има уши, нека чује.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International