Book of Common Prayer
Књига прва
(Псалми 1-41)
1 Благо човеку који не иде за саветима опаких,
на путу грешничком не стоји
и на већу ругалаца не седи,
2 него ужива у Закону ГОСПОДЊЕМ
и о његовом Закону дан и ноћ размишља.
3 Он је као дрво засађено
покрај водâ текућих
које у право време доноси свој род
и лишће му никад не вене.
Све што чини, добро му успева.
4 А опаки нису такви –
они су као плева коју разноси ветар.
5 Зато се опаки неће одржати на суду,
ни грешници у заједници праведних.
6 Јер, ГОСПОД зна пут праведних,
а пут опаких пропашће.
1 Зашто се незнабошци комешају,
а народи узалуд завере кују?
2 Устају цареви земаљски
и кнежеви се удружују против ГОСПОДА
и против Помазаника његовог:
3 »Скршимо њихове окове
и збацимо њихове ланце!«
4 Смеје се Онај који на небу седи на престолу,
Господ им се изругује.
5 Онда им у свом гневу говори
и у љутој срџби их застрашује:
6 »Свог Цара сам поставио на Сиону,
на својој светој гори.«
7 Објављујем уредбу ГОСПОДЊУ.
Он ми рече:
»Ти си мој Син, данас те родих.
8 Само затражи, и даћу ти незнабошце у наследство
и крајеве земље у посед.
9 Разбићеш их гвозденом палицом,
смрскати их као посуду грнчарску.«
10 Зато се уразумите, цареви,
опомену прихватите, владари земаљски.
11 Са страхом служите ГОСПОДУ,
са трепетом му кличите.
12 Пољубите Сина, да се не разгневи,
да не пропаднете на свом путу.
Јер, његов гнев само што није плануо.
Благо свима који се у њега уздају!
Псалам Давидов. Када је бежао пред својим сином Авесаломом.
1 Како је много мојих душмана, ГОСПОДЕ!
Колики против мене устају!
2 Много их је који за мене говоре:
»Неће га Бог спасти.« Села
3 Али, ти си штит мој око мене, ГОСПОДЕ;
ти си слава моја, ти ми главу подижеш.
4 Из свега гласа ГОСПОДУ завапих,
и он ме услиши са своје свете горе. Села
5 Лежем и спавам,
и опет се будим, јер ГОСПОД ми је ослонац.
6 Не плашим се десетина хиљада
које ме са свих страна опколише.
7 Устани, ГОСПОДЕ! Спаси ме, Боже мој!
Удари по образу све моје непријатеље,
поразбијај зубе опакима.
8 Од ГОСПОДА долази спасење!
Нека твој благослов буде на твом народу! Села
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Давидов.
1 Услиши ме кад ти завапим,
Боже мој праведни!
Олакшај моју невољу.
Смилуј ми се и чуј моју молитву.
2 Докле ћете, људи,
моју част да каљате?
Докле ћете да волите празне оптужбе
и да тражите лажи о мени? Села
3 Знајте да је ГОСПОД вернога одвојио за себе.
Чуће ГОСПОД кад му завапим.
4 У свом гневу не чините грех.
Кад лежите на својој постељи,
размислите и смирите се. Села
5 Принесите праве жртве
и у ГОСПОДА се уздајте.
6 Много их је који говоре:
»Ко ће нам показати нешто добро?«
ГОСПОДЕ, обасјај нас светлошћу свога лица.
7 Већом си ми радошћу испунио срце
од њихове кад им обилно роди жито и вино.
8 Чим легнем, одмах мирно заспим.
Само ми ти, ГОСПОДЕ, дајеш да живим спокојно.
Шигајон Давидов, који је испевао ГОСПОДУ због оптужби Куша Венијаминовца.
1 ГОСПОДЕ, Боже мој, у тебе се уздам.
Спаси ме и избави од свих гонитеља мојих,
2 да ме као лав не растргну и не одвуку,
а никог да ме избави.
3 ГОСПОДЕ, Боже мој, ако сам то учинио
– ако сам учинио неправду својим рукама,
4 ако сам злом узвратио пријатељу
или без разлога избавио његовог душманина –
5 нека ме онда мој непријатељ гони и стигне,
нека ми живот угази у земљу
и моју част баци у прашину. Села
6 Устани, ГОСПОДЕ, у свом гневу!
Дигни се против беса мојих душмана!
Пробуди се, Боже мој, правду затражи!
7 Нека те окружи скуп народâ,
а ти седи високо над њима –
8 нека ГОСПОД суди народима.
Пресуди ми, ГОСПОДЕ, по мојој праведности,
по мојој честитости.
9 Докрајчи зло опаких,
а праведне учврсти,
праведни Боже, који испитујеш срца и мисли.
10 Мој штит држи Бог,
који спасава људе срца честитог.
11 Бог је праведан судија
и поваздан своју срџбу искаљује.
12 Не покаје ли се човек,
Бог ће свој мач наоштрити,
свој лук натегнути и уперити.
13 Спремиће своје оружје смртоносно,
своје стреле запалити.
14 Ево, ко зачне зло
и невољом затрудни,
лаж рађа.
15 Ко рупу копа и продуби је,
сâм пада у јаму коју је ископао.
16 Невоља коју је изазвао
о његову главу се обија,
његово насиље на његово теме силази.
17 Захваљиваћу ГОСПОДУ због његове праведности,
псалме певати Имену ГОСПОДА Свевишњег.
11 Сине мој, не презири ГОСПОДЊУ стегу
и нека ти не омрзне његов прекор.
12 Јер, ГОСПОД стегом васпитава оне које воли,
као отац сина којим је задовољан.
13 Благо човеку који нађе мудрост,
човеку који стекне умност.
14 Јер, она доноси већу добит него сребро
и већи принос него злато,
15 она је од рубина драгоценија;
шта год да пожелиш, није јој равно.
16 У десној руци јој је дуг живот,
у левој богатство и част.
17 Њени путеви су путеви удобни
и све су јој стазе пуне спокоја.
18 Она је дрво живота онима који је пригрле,
благо онима који је се домогну.
19 ГОСПОД је мудрошћу положио темеље земље,
умношћу небеса поставио на њихово место.
20 Његовим знањем океани[a] су раздвојени
и облаци пустили кишу.
18 Дечице, не волимо речју и језиком, него делима и истином. 19 По томе ћемо знати да припадамо истини и умирити своју савест[a] пред њим 20 кад год нас савест осуђује. Јер, Бог је већи од наше савести и све зна.
21 Драги моји, ако нас савест не осуђује, имамо поуздање пред Богом 22 и добијамо од њега оно што замолимо, јер се држимо његових заповести и чинимо оно што је њему мило. 23 А ово је његова заповест: да верујемо у име његовог Сина Исуса Христа и да волимо један другога као што нам је заповедио. 24 Ко се држи његових заповести, у њему живи и он у њему. А по овоме знамо да он живи у нама: по Духу кога нам је дао.
Проверавајте духове
4 Драги моји, не верујте сваком духу, него проверавајте духове – да ли су од Бога – јер многи лажни пророци су изашли у свет. 2 По овоме ћете препознати Божијег Духа: сваки дух који признаје[b] да је Исус Христос дошао у телу, јесте од Бога. 3 И ниједан дух који не признаје Исуса, није од Бога, него је антихристов. А за антихриста сте чули да долази, и већ сада је у свету.
4 Дечице, ви сте од Бога и победили сте их, јер је Онај који је у вама већи од онога који је у свету. 5 Они су од света – зато говоре као што свет говори и свет их слуша. 6 Ми смо од Бога. Ко познаје Бога, слуша нас, а ко није од Бога, не слуша нас. Тако препознајемо Духа истине и духа заблуде.
Исус и Јован Крститељ
(Лк 7,18-35)
11 Када је завршио с давањем упутстава дванаесторици својих ученика, Исус оде оданде да учи народ и да проповеда по галилејским градовима.
2 А Јован је у тамници чуо за Христова дела, па посла своје ученике 3 да га упитају: »Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?«
4 »Идите и обавестите Јована о свему што чујете и видите«, одговори им Исус. 5 »Слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље. 6 И благо оном ко се о мене не саблазни.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International