Book of Common Prayer
(1. Лет 16,8-22)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
2 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
3 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
4 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
5 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
6 потомци Авраама, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
7 Он је ГОСПОД, наш Бог,
по свој земљи његови су закони.
8 Он се довека сећа свога Савеза,
речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
9 савеза који је склопио с Авраамом,
своје заклетве Исааку,
10 коју као уредбу потврди Јакову,
као вечан савез Израелу:
11 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
она ће ти бити наследство.«
12 Кад их је још било мало, сасвим мало,
и док су још били дошљаци у земљи
13 и лутали од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 ником није дао да их тлачи.
Због њих је опомињао цареве:
15 »Не дирајте помазанике моје!
Не наносите зло мојим пророцима!«
16 Он позва глад у њихову земљу,
сасвим пресече снабдевање хлебом.
17 Пред њима посла човека –
Јосифа, продатог у робље.
18 Ноге му спуташе оковима,
врат му ставише у гвожђе,
19 док се не испуни оно што је прорекао,
док реч ГОСПОДЊА не показа да је у праву.
20 Цар нареди да га пусте,
владар над народима га ослободи.
21 Постави га за господара над својим домом
и за управитеља над свим својим имањем,
22 да његове поглаваре обучава по својој вољи
и да његове старешине учи мудрости.
23 Онда Израел уђе у Египат,
Јаков се као дошљак насели у Хамовој земљи.
24 ГОСПОД свој народ учини силно плодним
и јачим од његових душмана,
25 чије срце окрену да мрзе његов народ,
да лукаво поступају с његовим слугама.
26 Он посла Мојсија, свога слугу,
и Аарона, кога је изабрао.
27 Они његова знамења учинише међу њима
и чуда у Хамовој земљи.
28 Он посла таму, и замрачи земљу,
јер су се против његове речи побунили.
29 Воду им претвори у крв
и поби њихове рибе.
30 Земља им поврве од жаба –
чак и царске ложнице испунише.
31 Он рече, и долетеше ројеви мува
и комарци на све њихово подручје.
32 Место кише даде им грȁд,
с огњеним муњама по њиховој земљи;
33 потуче им лозу и смоквина стабла,
поломи дрвеће на њиховом подручју.
34 Он рече, и безброј скакаваца чегрташа
и коњица дође;
35 прождреше све биљке у њиховој земљи
и прождреше род њихових њива.
36 Он им поби све прворођено у земљи,
првине све њихове мушкости.
37 Израел изведе са сребром и златом;
нико из његових племена не посрну.
38 Египат се обрадова њиховом одласку,
јер га је од њих страх спопао.
39 ГОСПОД облак распростре као покров
и огањ да светли ноћу.
40 Они затражише,
и он им препелице доведе
и небеским хлебом их насити.
41 Стену отвори, и вода покуља,
попут реке потече пустињом.
42 Јер, сетио се свога светог обећања
датог Аврааму, своме слузи.
43 Свој народ изведе с радошћу,
изабране своје с клицањем.
44 Даде им земље незнабожаца,
па запоседоше плод труда народâ,
45 да би се држали његових уредби
и његовим законима се покоравали.
Алилуја!
Златни свећњак и две маслине
4 Тада се анђео који је са мном разговарао врати и пробуди ме као што се човека буди из сна.
2 »Шта видиш?« упита ме.
А ја одговорих: »Видим свећњак сав од злата, с посудом на врху и седам жижака на себи и седам левака за жишке. 3 Крај њега су два маслинова дрвета – једно десно од посуде, а друго лево.«
4 Онда упитах анђела који је са мном разговарао: »Шта је то, господару?«
5 А он одговори: »Зар не знаш шта је то?«
»Не, господару«, одвратих.
6 Стога ми он рече: »То је реч ГОСПОДЊА Зоровавелу: ‚Не снагом ни силом, већ мојим Духом,‘ каже ГОСПОД над војскама. 7 ‚Шта си ти, силна горо? Пред Зоровавелом ћеш постати равница. Он ће извући угаони камен уз поклике: »Милост! Милост теби!«‘«
8 Дође ми реч ГОСПОДЊА:
9 »Зоровавел је својим рукама положио темеље овога Дома; он ће га својим рукама и довршити. Тада ћете знати да ме је вама послао ГОСПОД над војскама. 10 Ко омаловажава дан скромних почетака? Људи ће се радовати када у Зоровавеловој руци угледају висак. Оних седам жижака су ГОСПОДЊЕ очи које осматрају сву земљу.«
11 Ја тада упитах анђела: »Шта су ова два маслинова дрвета с десне и леве стране свећњака?«
12 И још га упитах: »Шта су оне две маслинове гране које изливају златно уље кроз она два златна левка?«
13 А он ми одговори: »Зар не знаш шта је то?«
»Не, господару«, одвратих.
14 А он рече: »Оне су двојица који су помазани да служе Господару све земље.«
Нови живот у Христу
17 Кажем вам, дакле, и опомињем вас у Господу да више не живите као што живе незнабошци, у испразности свога ума. 18 Њихов разум је помрачен и они су, због свог незнања, које долази од окорелости њиховог срца, одвојени од Божијег живота. 19 Изгубивши свако осећање стида, предали су се разузданости, да би у својој незаситости чинили сваку врсту нечистоте.
20 Али, ви нисте тако упознали Христа, 21 ако сте заиста о њему чули и у њему били поучени у складу са истином која је у Исусу. 22 А поучени сте да у погледу свог ранијег понашања треба са себе да свучете старога човека, који пропада због својих варљивих пожуда, 23 да промените свој начин размишљања[a] 24 и да обучете новога човека, створеног да буде сличан Богу у истинској праведности и светости.
25 Зато одбаците лаж и »нека свако своме ближњем говори истину«(A), јер смо један другом удови. 26 »У свом гневу не чините грех«(B); нека сунце не зађе, а ви да сте још гневни. 27 Не дајте упориште ђаволу. 28 Ко је крао, нека више не краде, него нека радије вредно ради, чинећи добро својим рукама, да би имао шта да подели с оним ко оскудева.
29 Нека ниједна ружна реч не изађе из ваших уста, него само она која је добра за изграђивање других, према њиховим потребама, да буде на корист онима који слушају. 30 Не жалостите Божијег Светог Духа, којим сте запечаћени за Дан откупљења. 31 Одбаците сваку горчину, бес и гнев, вику и вређање, заједно са сваком злоћом. 32 Један према другом будите добри и саосећајни, опраштајући један другом као што је и Бог у Христу опростио вама.
Излечење одузетога
(Мк 2,1-12; Лк 5,17-26)
9 Исус уђе у чамац, преплови на другу обалу и стиже у свој град. 2 Тада му донеше једног одузетог човека који је лежао на постељи.
Када је видео њихову веру, Исус рече одузетоме: »Само храбро, синко, опраштају ти се греси.«
3 Тада неки учитељи закона рекоше у себи: »Овај хули!«
4 А Исус, пошто је знао шта мисле, рече: »Зашто тако зло мислите? 5 Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘? 6 Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Устани, узми своју постељу и иди кући.«
7 И човек устаде и оде кући.
8 Када је народ то видео, испуни се страхом, па поче да слави Бога што је људима дао такву власт.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International