Book of Common Prayer
Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.
1 Нека устане Бог,
нека се распрше његови непријатељи,
нека се разбеже пред њим они који га мрзе.
2 Као што се растерује дим, растерај их.
Као што се восак топи пред ватром,
нека тако опаки пропадну пред Богом.
3 А праведни нека се радују,
нека се веселе пред Богом,
нека радосно кличу.
4 Певајте Богу, псалме певајте његовом Имену.
Величајте онога који јаше на облацима[a] –
име му је ГОСПОД –
и кличите пред њим.
5 Бог у свом светом пребивалишту
отац је сирочади, бранитељ удовица.
6 Бог усамљенима налази дом,
сужње изводи на срећну слободу,
а бунтовне оставља да живе
у земљи спрженој сунцем.
7 Кад си ишао пред својим народом, Боже,
кад си кроз пустолину корачао, Села
8 земља се тресла, небо лило кишу
пред Богом синајским,
пред Богом, Богом Израеловим.
9 Ти посла изобилну кишу, Боже,
свој изнемогли посед окрепи.
10 Твој народ се насели на њему
и ти, Боже, од својих добара за сиромахе спреми.
11 Господ издаде заповест,
и мноштво жена радосну вест објави:
12 »Цареви над војскама беже ли беже!
Домаћице деле плен!
13 Чак и за вас који сте лежали међу торовима
има крилâ голубице обложених сребром,
с перјем од злата!«
14 Кад је Свесилни развејао цареве по земљи,
она постаде као снег на Цалмону.
15 Моћна гора је гора башанска;
гора башанска је гора врлетна.
16 Зашто са завишћу гледате, горе врлетне,
на гору на којој се Богу свидело да борави,
на којој ће се ГОСПОД настанити довека?
17 Божијих је кола десетине хиљада
и хиљаде хиљада:
Господ са Синаја у своје светилиште долази.
18 Када си се попео на висину,
за собом си повео сужње
и од људи примио дарове,
чак и од бунтовникâ,
да би ГОСПОД, Бог, тамо боравио.
19 Нека је благословен Господ,
Бог наш Спаситељ,
који наш терет носи поваздан. Села
20 Наш Бог је Бог који спасава;
ГОСПОД, Господ, од смрти избавља.
Илијино вазнесење
2 Пре него што је ГОСПОД узео Илију на небо у вихору, Илија и Јелисије ишли су из Гилгала.
2 Илија рече Јелисију: »Остани овде. ГОСПОД ме шаље у Бетел.«
Али Јелисије рече: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«
И одоше доле до Бетела.
3 Дружина пророкâ из Бетела дође Јелисију и упита га: »Да ли знаш да ће ти данас ГОСПОД узети господара?«
»Да, знам«, одврати Јелисије, »али не причајте о томе.«
4 Тада му Илија рече: »Остани овде, Јелисије. ГОСПОД ме шаље у Јерихон.«
А овај одговори: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«
И одоше у Јерихон.
5 Дружина пророкâ из Јерихона дође Јелисију и упита га: »Да ли знаш да ће ти данас ГОСПОД узети господара?«
»Да, знам«, одврати он, »али не причајте о томе.«
6 Тада му Илија рече: »Остани овде. ГОСПОД ме шаље на реку Јордан.«
А овај одговори: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«
И обојица пођоше даље.
7 Педесеторица из дружине пророкâ дођоше и стадоше подаље, преко пута места на коме су се Илија и Јелисије зауставили на Јордану. 8 Илија узе свој огртач, смота га и удари њиме по води, и вода се раздвоји налево и надесно, па њих двојица пређоше по сувом.
9 Када су прешли, Илија рече Јелисију: »Кажи ми шта да учиним за тебе пре него што од тебе будем узет.«
»Да на мени буде двострука мера твога духа«, одговори Јелисије.
10 »Много тражиш«, рече Илија. »Али, ако ме будеш видео када будем узет од тебе, биће ти, а ако ме не будеш видео, неће.«
11 И док су њих двојица тако ишли и разговарали, одједном се појавише огњена кола и коњи и раздвојише их, и Илија се у вихору подиже на небо.
12 Јелисије то виде, па повика: »Оче мој! Оче мој! Кола и коњаници Израелови!«
И Јелисије га више не виде. Онда зграби и раздре своју одећу надвоје.
13 Потом подиже огртач који је пао Илији, врати се и стаде на обалу Јордана, 14 па Илијиним огртачем удари по води.
»Где је сада ГОСПОД, Бог Илијин?« упита.
И када је ударио по води, она се раздвоји налево и надесно, па он пређе.
15 А дружина пророкâ из Јерихона, која је то гледала, рече: »Илијин дух почива на Јелисију.«
И кренуше му у сусрет, па му се ничице поклонише.
Свитак и Јагње
5 Тада у десници Онога који је седео на престолу видех свитак, исписан изнутра и споља и запечаћен са седам печата.
2 И видех једног силног анђела како из свега гласа објављује: »Ко је достојан да отвори свитак и поломи његове печате?«
3 Али, нико ни на небу, ни на земљи, ни под земљом није могао да отвори свитак ни да у њега погледа. 4 А ја сам много плакао што се није нашао нико достојан да отвори свитак ни да у њега погледа.
5 Тада ми рече један од старешина: »Немој да плачеш. Ено, победио је Лав из Јудиног племена, Корен Давидов. Он може да отвори свитак и његових седам печата.«
6 Тада видех како између престола и четири жива бића и старешина стоји Јагње, као да је заклано, са седам рогова и седам очију – то јест седам Божијих духова, који су послани по свој земљи. 7 И Јагње приђе, па узе свитак из деснице Онога који седи на престолу. 8 А када га је узело, она четири жива бића и двадесет четири старешине падоше ничице пред Јагњетом. Сваки од њих имао је китару и златне чиније пуне кâда, то јест молитви светих, 9 и певали су нову песму:
»Достојан си да узмеш свитак
и да разломиш његове печате,
јер си био заклан
и својом крвљу откупио људе за Бога,
људе из сваког племена и језика, народности и народа.
10 Учинио си их царством
и свештеницима нашега Бога,
и они ће владати на земљи.«
11 Онда погледах и чух гласове многобројних анђела око престола и живих бића и старешина. Било их је на хиљаде хиљада и на миријаде миријада.[a] 12 Говорили су из свега гласа:
»Достојно је Јагње које је заклано
да прими силу и богатство и мудрост и снагу
и част и славу и благослов!«
13 Онда чух сва створења на небу и на земљи, под земљом и на мору и све што је у њима, како говоре:
»Ономе који седи на престолу и Јагњету,
благослов и част и слава и моћ довека!«
14 Четири жива бића рекоше: »Амин«, а старешине падоше ничице и поклонише се.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International