Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Псалам Асафов.
1 Чуј нас, Пастиру Израелов,
ти који Јосифов народ водиш као стадо.
Ти који на престолу
међу херувимима седиш, засијај
2 пред Ефремом, Венијамином и Манасијом.
Пробуди своју снагу,
дођи и спаси нас.
3 Обнови нас, Боже;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
4 Докле ће, ГОСПОДЕ, Боже над војскама,
твој гнев тињати против молитви твога народа?
5 Хлебом од суза га храниш
и пехарима суза појиш.
6 Учинио си да се суседи због нас препиру
и да нам се наши непријатељи ругају.
7 Обнови нас, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
8 Ти си из Египта донео лозу,
истерао народе и посадио је.
9 За њу си искрчио место,
и она се закорени и испуни земљу.
10 Њена сенка планине је прекривала,
њене гране моћне кедрове.
11 До Великог мора[a] пружала је розге,
своје младице до Еуфрата[b].
12 Зашто јој поломи ограде
да са ње беру сви који крај ње прођу?
13 Вепар из шуме је пустоши,
пољско звериње прождире.
14 Врати нам се, Боже над војскама!
Погледај са неба и види.
Старај се о овој лози,
15 чокоту који је твоја десница посадила,
сину кога си за себе одгајио.
16 Они који је спалише и посекоше,
нека изгину од претње твога лица!
17 Нека твоја рука буде
на човеку крај твоје деснице,
на ономе кога си за себе одгајио.
18 Тада се нећемо окретати од тебе.
Оживи нас,
и твоје Име ћемо призивати.
19 Обнови нас, ГОСПОДЕ, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
Хоровођи. За Једутуна. Асафов. Псалам.
1 Богу вапијем за помоћ,
Богу вапијем, и он ме чује.
2 У дан невоље Господа тражим,
ноћу до изнемоглости пружам руке
и моја душа одбија да се утеши.
3 Сетим се Бога, и заридам,
размишљам, и клонем духом. Села
4 Не даш да ми се склопе очи,
узрујан сам, не могу да говорим.
5 Размишљам о данима давним,
годинама прадавним.
6 Ноћу се сећам својих песама.
Са својим срцем разговарам,
а мој дух тражи одговор:
7 »Зар ће Господ довека одбацити?
Зар се више неће смиловати?
8 Зар довека нестаде његова љубав?
Зар за сва поколења пропаде његово обећање?
9 Зар је Бог заборавио да буде милостив?
Зар је у гневу своју самилост закључао?« Села
10 И говорим: »Ово ме боли:
десница Свевишњега није више с нама.«
11 Сећаћу се дела ГОСПОДЊИХ,
да, сећаћу се твојих давних чуда.
12 Мислићу о свим твојим делима
и размишљати о оном што си учинио.
13 Твој пут је свет, Боже.
Који је бог тако велик као наш Бог?
14 Ти си Бог који чини чуда,
ти своју силу обзнањујеш међу народима.
15 Својом си руком откупио свој народ,
потомке Јаковљеве и Јосифове. Села
16 Воде те видеше, Боже,
воде те видеше и згрчише се,
дубине задрхташе.
17 Мрачни облаци излише воду,
небом се проломи гром,
твоје стреле се разлетеше.
18 Твоја грмљавина заори се у вихору,
муње обасјаше свет,
земља задрхта и затресе се.
19 Твој пут је водио кроз море,
твоја стаза кроз силне воде,
иако се твоје стопе не видеше.
20 Ти свој народ поведе као стадо
преко Мојсија и Аарона.
Псалам Асафов.
1 Боже, народи провалише у твој посед.
Укаљаше твој свети Храм,
Јерусалим претворише у рушевину.
2 Лешеве твојих слугу
дадоше за храну птицама,
месо твојих верних зверима.
3 Крв им излише око Јерусалима као воду,
а никога да их сахрани.
4 Ругло постадосмо својим суседима,
предмет подсмеха и поруге онима око нас.
5 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека гневити?
Зар ће твоја љубомора горети као огањ?
6 Излиј своју јарост на народе који те не знају,
на царства која ти не призивају Име.
7 Јер, они прождреше Јакова
и опустошише његово боравиште.
8 Не сећај се, против нас, греха наших предака.
Нека нам твоја самилост похита у сусрет,
јер смо беспомоћни.
9 Помози нам, Боже, наш Спаситељу,
свог славног Имена ради.
Избави нас и опрости нам грехе Имена свога ради.
10 Зашто да народи говоре:
»Где им је бог?«
Нека нама наочиглед народи сазнају
како се светиш за проливену крв својих слугу.
11 Нека роптање сужања стигне пред тебе,
снагом своје руке сачувај живот на смрт осуђених.
12 Седмоструко врати у крило нашим суседима
увреду коју су ти нанели, ГОСПОДЕ.
13 Тада ћемо ти ми, твој народ,
овце твога пашњака, довека захваљивати,
исказивати ти хвале кроз сва поколења.
Помагање сиромасима
35 »‚Ако твој сународник осиромаши, па не може да се издржава, помози му. Нека живи код тебе као дошљак или насељеник. 36 Од њега не узимај камату и не зарађуј на њему, него се бој свога Бога, да твој сународник може и даље да живи код тебе. 37 Не позајмљуј му новац уз камату и немој да му продајеш храну ради зараде. 38 Ја сам ГОСПОД, ваш Бог, који вас је извео из Египта да вам дâ земљу Ханаан и да вам буде Бог.‘«
Прописи за власнике робова
39 »‚Ако твој сународник осиромаши, па ти се прода, не терај га да ради као роб. 40 Нека код тебе буде као најамник или насељеник и ради за тебе до године јубилеја. 41 Тада ослободи њега и његову децу, да се врати у своје братство и на своју очевину. 42 Израелци су моје слуге које сам извео из Египта – нека се не продају као робови. 43 С Израелцем не поступај окрутно. Бој се свога Бога.
44 »‚Нека твоји робови и робиње буду из околних народа – њих можеш да купујеш као робове. 45 Можете да купујете и насељенике који бораве међу вама и припаднике њихових братстава који су рођени у вашој земљи, и они ће бити ваше власништво. 46 Њих можете да оставите у наследство својим потомцима довека. С њима можете да поступате као са робовима, али са својим сународницима Израелцима не поступајте окрутно.
47 »‚Ако се обогати дошљак или насељеник који је међу вама, а твој сународник осиромаши, па се прода том дошљаку који се населио међу вама или припаднику његовог братства, 48 задржава право да буде откупљен након што се продао. Може да га откупи један од његове браће, 49 или стриц, или стричев син, или неки други сродник из његовог братства. Или, ако му добро крене, може и сам да се откупи. 50 Нека он и његов купац узму у обзир време од године када се продао до године јубилеја. Цена његове слободе нека буде заснована на плати коју добија најамник за тај број година. 51 Ако је остало још много година, нека за свој откуп плати већи део цене која је за њега плаћена. 52 Ако је до године јубилеја остало још мало година, нека то узме у обзир и у складу с тим плати за свој откуп. 53 Нека се с њим поступа као са најамником, који се изнајмљује од године до године, а ти се постарај да странац, његов власник, с њим не поступа окрутно. 54 Ако не буде откупљен ни на један од ових начина, нека он и његова деца буду ослобођени у години јубилеја. 55 Јер, Израелци су моје слуге које сам извео из Египта. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.‘«
9 Зато и ми, од дана када смо то чули, не престајемо да се молимо за вас и да молимо Бога:
да се испуните спознањем његове воље са сваком духовном мудрошћу и разумевањем, 10 да живите достојно Господа и да му у свему угодите: да будете плодоносни у сваком добром делу, да растете у спознању Бога, 11 да се, сразмерно његовој славној моћи, оснажите сваком силом за сваку истрајност и стрпљивост, с радошћу 12 захваљујући Оцу, који вас је учинио достојнима да имате[a] удела у наследству светих у светлости.
13 Он нас је избавио из власти таме и преместио нас у Царство свог љубљеног Сина, 14 у коме имамо откупљење[b], опроштење греха.
Прича о сејачу
(Мк 4,1-9; Лк 8,4-8)
13 Тога дана Исус изађе из куће и седе поред мора. 2 Око њега се окупи силан народ, па он уђе у чамац и седе, а сав народ је стајао на обали. 3 Много тога им рече у причама, говорећи:
»Изашао сејач да сеје. 4 И док је сејао, нешто семена паде поред пута, и дођоше птице и позобаше га. 5 Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. 6 А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. 7 Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га. 8 Четврто семе паде на добро тле и даде плод – стострук, шездесетострук или тридесетострук. 9 Ко има уши, нека чује.«
Сврха прича
(Мк 4,10-12; Лк 8,9-10)
10 Његови ученици му приђоше и упиташе га: »Зашто им говориш у причама?«
11 »Вама је дато да сазнате тајне Царства небеског, а њима није«, одговори им он. 12 »Јер, ко има, даће му се још и имаће у изобиљу, а ко нема, узеће му се и оно што има. 13 Зато им говорим у причама, јер они,
‚иако гледају, не виде,
и иако слушају, не чују и не разумеју.‘
14 Тако се на њима испуњава Исаијино пророштво које каже:
‚Слушаћете и слушати,
али нећете разумети;
гледаћете и гледати,
али нећете видети.
15 Јер, отврднуло је срце овога народа,
ушима једва чују
и очи су затворили.
Иначе би очима видели,
ушима чули,
срцем разумели и обратили се,
и ја их излечио.‘(A)
16 Али, благо вашим очима што гледају, и благо вашим ушима што слушају.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International