Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Ко може да исприча сва његова силна дела,
ко да искаже све хвале о њему?
3 Благо онима који се држе правде,
који у свако доба чине што је право.
4 Сети ме се, ГОСПОДЕ,
кад свом народу покажеш наклоност.
У помоћ ми притекни својим спасењем,
5 да видим благостање твојих изабраних,
да се радујем с твојим народом,
да се твојим поседом хвалим.
6 Згрешили смо као наши праоци,
чинили зло и поступали опако.
7 Када су наши праоци били у Египту,
твоја чудесна дела нису разумели.
Нису се сећали многобројних дела твоје љубави,
па се побунише крај мора, Црвеног мора.
8 Али он их спасе свога Имена ради,
да обзнани своју силу.
9 Он запрети Црвеном мору,
и оно пресуши,
кроз дубине их проведе као кроз пустињу.
10 Он их спасе из руку онога ко их мрзи,
откупи их из руку непријатељевих.
11 Воде прекрише њихове душмане,
ни један једини не остаде жив.
12 Тада повероваше његовим речима
и хвалоспев му отпеваше.
13 Али брзо су заборавили његова дела
и нису чекали његов савет.
14 Пожуди су се предали у пустињи,
Бога искушавали у пустолини.
15 Он им даде оно што су тражили,
али им посла и опаку болест.
16 У табору почеше да завиде
Мојсију и Аарону, светоме ГОСПОДЊЕМ.
17 Земља се отвори и прогута Датана
и Авирамове следбенике прекри.
18 Огањ плану међу њиховим следбеницима,
пламен сажеже опаке.
19 Код Хорева направише теле,
па су се ливеном лику клањали.
20 Тако су своју Славу
заменили ликом вола, који једе траву.
21 Заборавили су Бога, који их је спасао,
који је велика дела учинио у Египту,
22 чудесна дела у Хамовој земљи
и страхотна дела крај Црвеног мора.
23 Зато он рече да ће их истребити.
Али Мојсије, његов изабраник,
стаде пред њега да његов гнев одврати,
да их не затре.
24 Потом презреше земљу пожељну,
његовој речи не повероваше.
25 Гунђали су у својим шаторима,
глас ГОСПОДЊИ нису слушали.
26 Зато им се подигнуте руке заклео
да ће мртви попадати по пустињи,
27 да ће им потомци пасти међу народе
и да ће их раштркати по земљама.
28 Везали су се за Ваала Пеорског
и јели жртве принете мртвима[a].
29 Својим делима разгневише ГОСПОДА,
и помор изби међу њима.
30 Тада устаде Пинхас, па је посредовао,
и помор престаде.
31 То му се урачуна у праведност
за сва поколења довека.
32 Разјарише га крај водâ Мериве,
па Мојсија задеси невоља због њих:
33 пошто су му огорчили дух,
он несмотрене речи изговори.
34 Не затреше народе
као што им је ГОСПОД заповедио,
35 него се измешаше с незнабошцима
и научише да чине исто што и они.
36 Служили су њиховим идолима,
који им постадоше замка.
37 Своје синове и кћери
жртвовали су демонима.
38 Недужну крв су проливали,
крв својих синова и кћери,
жртвујући их ханаанским идолима,
и земља се оскврнави крвљу.
39 Тако су се каљали својим поступцима
и постали неверни због својих дела.
40 Зато ГОСПОД плану гневом на свој народ
и његов посед му се згади.
41 Предаде их у руке незнабошцима,
па над њима завладаше они што их мрзе.
42 Потлачише их непријатељи
и својој власти их подвргоше.
43 Много их је пута избављао,
а они су и даље бунтовне науме ковали
и све дубље тонули у грех.
44 Али он погледа на њихову невољу
када је чуо њихов вапај
45 и ради њих се сети свога Савеза.
Сажали се због своје велике љубави
46 и учини да се на њих сажале
сви који су их засужњили.
47 Спаси нас, ГОСПОДЕ, Боже наш,
и сабери нас између незнабожаца,
да твом светом Имену захваљујемо
и да се хвалама теби поносимо.
48 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
заувек и довека.
Нека сав народ каже: »Амин!«
Алилуја!
Празници
23 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Кажи Израелцима: ‚ГОСПОДЊЕ празнике прогласите светим саборима. Ово су празници које сам одредио:‘«
Субота
3 »‚Шест дана нека се обавља посао, али седмога дана је суботњи одмор, дан светог сабора. Тада никакав посао не обављајте. Где год живели, то је ГОСПОДЊА субота.
4 »‚Ово су празници које је ГОСПОД одредио, свети сабори које ћете прогласити у време одређено за њих:‘«
Пасха и Празник бесквасног хлеба
(2. Мојс 12,1-13,10; 4. Мојс 28,16-25)
5 »‚Четрнаестог дана првог месеца у сутон почиње ГОСПОДЊА Пасха. 6 Петнаестог дана истог месеца почиње Празник бесквасног хлеба – седам дана једите бесквасни хлеб. 7 Првога дана одржите свети сабор и никакав посао не обављајте. 8 Седам дана приносите жртву ГОСПОДУ спаљену ватром. Седмога дана одржите свети сабор и никакав посао не обављајте.‘«
Приношење првина
9 ГОСПОД рече Мојсију: 10 »Кажи Израелцима: ‚Када уђете у земљу коју ћу вам дати и када будете жели жетву, донесите свештенику сноп од првог жита које пожањете. 11 Нека свештеник окрене сноп овамо-онамо пред ГОСПОДОМ, да би вам био прихваћен. Нека га окрене сутрадан после суботе. 12 Онога дана када будете окретали сноп, принесите јагње од годину дана и без мане као жртву паљеницу ГОСПОДУ, 13 заједно са њеном житном жртвом од две десетине ефе[a] белог брашна замешеног с уљем – жртву ГОСПОДУ спаљену ватром, пријатан мирис – и са њеном жртвом леваницом од четврт хина[b] вина. 14 Не једите ни хлеб, ни пржено зрневље, ни младе класове до онога дана када будете принели ову жртву своме Богу. Ово је трајна уредба за сва ваша поколења, где год живели.‘«
Празник седмица
(4. Мојс 28,26-31)
15 »‚Од дана после суботе – дана када сте донели сноп за жртву окретану – одбројте седам пуних седмица. 16 Одбројте педесет дана, до дана после седме суботе, па принесите ГОСПОДУ жртву од новог жита. 17 Где год живели, донесите одатле две векне хлеба умешеног од две десетине ефе белог брашна испеченог с квасцем као жртву окретану ГОСПОДУ од првина. 18 Са овим хлебом доведите седморо мушке јагњади од годину дана и без мане, једног јунца и два овна. Они ће бити жртва паљеница ГОСПОДУ заједно са њиховим житним жртвама и жртвама леваницама – жртва спаљена ватром, пријатан мирис ГОСПОДУ. 19 Потом принесите једног јарца као жртву за очишћење и два јагњета од годину дана као жртву за заједништво. 20 Нека свештеник окрене ова два јагњета овамо-онамо пред ГОСПОДОМ као жртву окретану заједно са хлебом од првина. Они су света жртва ГОСПОДУ и припадају свештенику. 21 Истог тог дана прогласите свети сабор и никакав посао не обављајте. Ово је трајна уредба из поколења у поколење, где год живели.
22 »‚Када жањете жито у својој земљи, немојте да жањете до саме ивице свога поља и немојте да сакупљате оно што је од вашег жита пало на земљу. То оставите сиромаху и дошљаку. Ја сам ГОСПОД, ваш Бог.‘«
Човек безакоња
2 А што се тиче Доласка нашега Господа Исуса Христа и нашег окупљања око њега, молимо вас, браћо, 2 не дајте да вас лако поколебају у вашем схватању, ни да вас узнемире неким пророштвом[a], ни неком поруком[b], ни неком тобоже нашом посланицом – да је Дан Господњи већ ту. 3 Не дајте ником да вас заведе ни на који начин, јер нема Дана Господњег док прво не дође до побуне и не открије се Човек безакоња[c], Син пропасти. 4 Он ће се противити и дизати против свега што се зове Бог или светиња, па ће тако засести и у Божијем храму, тврдећи за себе да је Бог.
5 Сећате се да сам вам о томе говорио док сам још био код вас, 6 па сада знате шта га задржава да се не открије пре свог времена. 7 Јер, тајна сила безакоња већ је на делу, а онај који је сада задржава, задржаваће је док сâм не буде уклоњен, 8 и тада ће се открити Безаконик. Њега ће Господ Исус убити дахом својих уста и уништити сјајем свога Доласка. 9 А долазак Безаконика биће, у складу са Сатаниним деловањем, праћен сваком врстом лажних дела силе, знамења и чуда, 10 и са сваком неправдом која заводи оне који пропадају, јер су одбили да воле истину и да се тако спасу. 11 Зато им Бог шаље делотворну заблуду, да поверују лажи, 12 да буду осуђени сви који нису поверовали истини, него су се определили за неправду.
Изабрани да се спасу
13 А ми смо увек дужни да захваљујемо за вас, браћо коју Господ воли, јер вас је Бог од почетка изабрао[d] да се спасете тако што ће вас Дух учинити светима[e] и вером у истину. 14 На то вас је позвао кроз наше еванђеље, да имате удела у слави нашега Господа Исуса Христа. 15 Зато, браћо, чврсто стојте и држите се учењâ[f] која смо вам предали било усмено, било посланицом.
16 А сâм наш Господ, Исус Христос, и Бог, наш Отац, који нас је заволео и својом милошћу нам дао вечну утеху и добру наду, 17 нека утеши ваше срце и учврсти вас у сваком добром делу и речи.
Не судите
(Лк 6,37-38, 41-42)
7 »Не судите, да се не би судило вама. 2 Јер, каквим судом судите, таквим ће се и вама судити; и каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.
3 »Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку? 4 Како можеш да кажеш своме брату: ‚Дај да ти извадим трун из ока‘, кад је у твом оку брвно? 5 Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.
6 »Не дајте псима оно што је свето и не бацајте своје бисере пред свиње, да их не изгазе ногама, па се окрену и растргну вас.«
Молите, тражите, куцајте
(Лк 11,9-13)
7 »Молите – и даће вам се; тражите – и наћи ћете; куцајте – и отвориће вам се. 8 Јер, ко год моли, добија; и ко тражи, налази; и отвориће се ономе ко куца.
9 »Који би од вас своме сину, кад га замоли да му да хлеба, дао камен? 10 Или му, кад га замоли да му да рибу, дао змију? 11 Па ако ви, иако сте зли, знате како да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш Отац, који је на небесима, дати добрих дарова онима који га замоле. 12 Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима, јер то је Закон и Пророци.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International