Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Давидов.
1 Чуј мој вапај, Боже,
моју молитву помно саслушај.
2 С крајева земље те дозивам
док ми срце малакше.
На високу стену ме одведи
где ћу бити спокојан.
3 Јер, ти си моје уточиште,
јака кула против непријатеља.
4 Да ми је да у твом шатору боравим довека
и уточиште нађем у заклону твојих крила. Села
5 Јер, ти си чуо моје завете, Боже,
дао ми наследство које је за оне
који се твога Имена боје.
6 Умножи број дана царевог живота,
његове године кроз поколења.
7 Нека довека седи на престолу пред Богом,
чија ће љубав и истина бдети над њим.
8 Тако ћу твом Имену псалме певати довека
и своје завете извршавати сваки дан.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моје спасење.
2 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
3 Докле ћете насртати на мене?
Зар хоћете да ме убијете?
Само што не паднем
као нагнут зид, као ограда климава.
4 Заверу су сковали
да ме с мог узвишеног места оборе.
Лажи им омилише.
Устима ме благосиљају,
а у себи проклињу. Села
5 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моја нада.
6 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
7 Код Бога је моје спасење и слава,
Бог је моја јака Стена, моје уточиште.
8 У њега се уздај у свако доба, народе,
своје срце изливајте пред њим.
Бог је наше уточиште. Села
9 Људи су само дашак,
људски род је лаж.
Да се сви заједно попну на кантар,
од дашка би били лакши.
10 Не уздајте се у изнуђено,
не поносите се отетим.
Ако вам се увећа богатство,
нека вам се срце за њега не везује.
11 Бог рече једно,
а ја чух и друго:
да је у Богу снага
12 и да је у теби, Господе, љубав.
Ти сваком враћаш према његовим делима.
Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.
1 Нека устане Бог,
нека се распрше његови непријатељи,
нека се разбеже пред њим они који га мрзе.
2 Као што се растерује дим, растерај их.
Као што се восак топи пред ватром,
нека тако опаки пропадну пред Богом.
3 А праведни нека се радују,
нека се веселе пред Богом,
нека радосно кличу.
4 Певајте Богу, псалме певајте његовом Имену.
Величајте онога који јаше на облацима[a] –
име му је ГОСПОД –
и кличите пред њим.
5 Бог у свом светом пребивалишту
отац је сирочади, бранитељ удовица.
6 Бог усамљенима налази дом,
сужње изводи на срећну слободу,
а бунтовне оставља да живе
у земљи спрженој сунцем.
7 Кад си ишао пред својим народом, Боже,
кад си кроз пустолину корачао, Села
8 земља се тресла, небо лило кишу
пред Богом синајским,
пред Богом, Богом Израеловим.
9 Ти посла изобилну кишу, Боже,
свој изнемогли посед окрепи.
10 Твој народ се насели на њему
и ти, Боже, од својих добара за сиромахе спреми.
11 Господ издаде заповест,
и мноштво жена радосну вест објави:
12 »Цареви над војскама беже ли беже!
Домаћице деле плен!
13 Чак и за вас који сте лежали међу торовима
има крилâ голубице обложених сребром,
с перјем од злата!«
14 Кад је Свесилни развејао цареве по земљи,
она постаде као снег на Цалмону.
15 Моћна гора је гора башанска;
гора башанска је гора врлетна.
16 Зашто са завишћу гледате, горе врлетне,
на гору на којој се Богу свидело да борави,
на којој ће се ГОСПОД настанити довека?
17 Божијих је кола десетине хиљада
и хиљаде хиљада:
Господ са Синаја у своје светилиште долази.
18 Када си се попео на висину,
за собом си повео сужње
и од људи примио дарове,
чак и од бунтовникâ,
да би ГОСПОД, Бог, тамо боравио.
19 Нека је благословен Господ,
Бог наш Спаситељ,
који наш терет носи поваздан. Села
20 Наш Бог је Бог који спасава;
ГОСПОД, Господ, од смрти избавља.
21 Заиста, Бог ће смрскати главе својих непријатеља,
космато теме онога ко у својој кривици остаје.
22 Господ рече: »Вратићу их из Башана,
вратићу их из морских дубина,
23 да ноге умочиш, а твоји пси језик
у крв непријатељâ.«
24 Народ виде улазак твоје поворке, Боже,
улазак поворке Бога, мога Цара, у светилиште.
25 Напред су певачи, за њима свирачи,
између њих девојке у даире ударају.
26 Бога благосиљајте на великом скупу,
ГОСПОДА, Врело Израелово, благосиљајте!
27 Предводи их најмлађи, Венијамин,
за њим поглавари Јудини са њиховим мноштвом,
поглавари Завулонови и поглавари Нефталимови.
28 Покажи своју силу, Боже,
силу, Боже, којом си за нас све чинио
29 из свога Храма у Јерусалиму,
где ти цареви доносе дарове.
30 Запрети звери међу трском,
крду бикова међу телићима народâ.
Нека ти, унижена,
сребрне шипке донесе.
Распршио си народе којима је мио рат;
сада ти пузећи долазе са сребрњацима.
31 Из Египта ће доћи посланици,
Куш ће пружити руке Богу.
32 Певајте Богу, царства земаљска,
псалме певајте ГОСПОДУ, Села
33 Ономе који јаше по небесима,
по небесима исконским,
који, ено, силним гласом грми.
34 Признајте Божију силу.
Његово је величанство над Израелом,
његова сила у облацима.
35 Страшан си, Боже, у свом светилишту.
Бог Израелов силу и моћ даје свом народу.
Нека је благословен Бог!
20 »Када Аарон заврши обред помирења за Светињу над светињама, Шатор састанка и жртвеник, нека доведе оног живог јарца. 21 Нека тада положи обе руке на главу живог јарца и призна над њим сву опакост Израелаца и сву њихову побуну – све њихове грехе – и тако их пренесе на главу јарца. Онда нека јарца пошаље у пустињу са човеком одређеним за то. 22 Тако ће јарац на себи однети све њихове грехе у пуст крај, а онај човек ће га пустити у пустињи.
23 »Нека затим Аарон уђе у Шатор састанка и свуче ланену одећу коју је обукао пре уласка у Светињу над светињама и нека је тамо остави. 24 Нека се на светом месту окупа у води, обуче своју одећу, па изађе и принесе жртву паљеницу за себе и жртву паљеницу за народ, да би извршио обред помирења за себе и за народ. 25 Нека на жртвенику спали и лој жртве за очишћење.
26 »Човек који пусти јарца Азазелу нека опере своју одећу и окупа се у води. После тога сме да уђе у табор. 27 Јунац и јарац за жртву за очишћење, чија је крв унета у Светињу над светињама да би се извршило помирење, нека се изнесу ван табора и нека се њихова кожа, месо и нечист спале. 28 Ко их буде спаљивао, нека потом опере своју одећу и окупа се у води. После тога сме да уђе у табор.
29 »Ово је трајна уредба за вас: Десетог дана седмог месеца постите и не обављајте никакав посао – ни рођени Израелац ни дошљак који борави међу вама – 30 јер ће тога дана за вас бити извршен обред помирења, да се очистите. Тада ћете пред ГОСПОДОМ бити чисти од свих греха. 31 То је велики суботњи одмор, и зато постите. То је трајна уредба.
32 »Свештеник који је помазан и постављен да наследи свога оца као првосвештеник нека изврши обред помирења. Нека обуче свету ланену одећу 33 и изврши обред помирења за Светињу над светињама, Шатор састанка и жртвеник, а тако и за свештенике и сав народ у заједници.
34 »Ово је трајна уредба за вас: нека се обред помирења за све грехе Израелаца врши једном годишње.«
И Мојсије учини као што му је ГОСПОД заповедио.
Будите спремни за Господњи долазак
5 А што се времена и часа тиче, браћо, није потребно да вам се пише, 2 јер и сами веома добро знате да ће Дан Господњи доћи као крадљивац у ноћи. 3 Док људи буду говорили: »Мир и сигурност«, изненада ће их снаћи пропаст, као болови трудну жену, и неће измаћи.
4 Али ви, браћо, нисте у тами, па да вас тај дан изненади као крадљивац. 5 Јер, сви сте ви деца светлости и деца дана. Ми не припадамо ноћи и тами; 6 не спавајмо, дакле, као остали, него бдимо и будимо трезни. 7 Јер, они који спавају, спавају ноћу, и они који се опијају, опијају се ноћу. 8 А ми, пошто припадамо дану, будимо трезни, навуцимо оклоп вере и љубави и кацигу наде у спасење. 9 Јер, Бог нас није одредио за гнев, него да постигнемо спасење кроз нашег Господа Исуса Христа, 10 који је умро за нас да – били живи или мртви[a] – заједно с њим живимо. 11 Зато се узајамно бодрите и један другога изграђујте, као што и чините.
7 »Кад се молите, не брбљајте као незнабошци, јер они мисле да ће због много речи бити услишени. 8 Не будите, дакле, као они, јер ваш Отац зна шта вам је потребно и пре него што га замолите.
9 »Овако се, дакле, молите:
‚Оче наш који си на небесима,
нека је свето име твоје,
10 нека дође Царство твоје,
нека буде воља твоја,
како на небу, тако и на земљи.
11 Хлеб наш насушни дај нам данас
12 и опрости нам дугове наше
као што смо и ми опростили дужницима својим.
13 И не уведи нас у искушење,
него нас избави од Злога[a].‘
14 Јер, ако људима опростите њихове грешке, онда ће и вама опростити ваш небески Отац. 15 Али, ако ви не опростите људима, онда ни ваш Отац неће опростити ваше грешке.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International