Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Голубица на далеким храстовима«. Михтам Давидов. Када су га Филистејци ухватили у Гату.
1 Смилуј ми се, Боже,
јер људи ме газе.
Поваздан ме притискају ратници,
2 поваздан ме газе душмани.
Много је ратника нада мном.
3 Кад се уплашим,
у тебе се уздам.
4 У Бога, чију реч хвалим,
у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може смртник?
5 Поваздан моје речи искривљују,
стално смишљају како да ми учине зло.
6 Састају се, сакривени вребају,
на моје кораке пазе
чекајући да ми узму живот.
7 Зар да се с таквим безакоњем извуку?
У свом гневу, Боже, обори народе.
8 Пребројао си моје ноћи бесане;
моје сузе стави у мешину –
све је то већ у твојој књизи.
9 Чим завапим к теби,
узмакнуће моји непријатељи.
То знам јер Бог је на мојој страни.
10 У Бога, чију реч хвалим,
у ГОСПОДА, чију реч хвалим,
11 у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може човек?
12 Извршићу завете које сам ти дао, Боже;
принећу ти жртве захвалнице.
13 Зато што си ме избавио од смрти
– да, ноге си ми сачувао од посртања –
пред тобом ћу ходати у светлости живота.
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам. Када је пред Саулом побегао у пећину.
1 Смилуј ми се, Боже,
смилуј ми се,
јер моја душа у теби тражи уточиште.
У сенци твојих крила потражићу уточиште
док несрећа не прође.
2 Богу Свевишњем вапијем,
Богу, који све за мене чини.
3 Са небеса шаље и спасава ме,
срамоти извргава оног ко ме гази. Села
Бог своју љубав и истину шаље.
4 Међу лавовима лежим,
међу људождерима,
чији су зуби копља и стреле,
а језик оштар мач.
5 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
6 Мрежу поставише за моје ноге –
душу ми обузе тескоба.
Јаму ископаше преда мном –
али сами у њу упадоше. Села
7 Срце ми је постојано, Боже,
срце ми је постојано.
Певаћу и свирати.
8 Пробуди се, душо моја!
Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу да пробудим.
9 Захваљиваћу ти међу народима, Господе,
псалме ти певати међу народностима.
10 Јер, твоја љубав је велика до неба
и твоја истина до облакâ.
11 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам.
1 Зар заиста праведне пресуде доносите, поглавари?
Зар поштено судите људима?
2 Не, јер у срцу смишљате неправду
и рукама размеравате насиље по земљи.
3 Опаки још од мајчине утробе застрањују,
још од мајчиног трбуха застрањују и говоре лажи.
4 Отров им је као змијски отров,
као у кобре која је уши затворила,
5 па не чује глас кротитељâ,
ма колико били вешти у чарању.
6 Поломи им зубе у устима, Боже,
скрши лавље очњаке, ГОСПОДЕ!
7 Нека нестану као вода која отиче,
нека буду згажени као трава на стази.
8 Нека буду као пуж који се топи док пузи,
као мртворођенче које никад не виде сунца.
9 Пре но што им котлићи осете врелину трња,
нека у љутом гневу буду живи одувани.
10 Радоваће се праведник кад буде освећен,
кад ноге опере у крви опаких.
11 Тада ће људи рећи:
»Заиста праведник добија награду.
Заиста постоји Бог који суди на земљи.«
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Чуј, Боже, глас моје јадиковке,
живот ми сачувај од страшног непријатеља.
2 Сакриј ме од завере опаких,
од сплетке зликоваца.
3 Језике оштре као мач
и речи одапињу као љуте стреле.
4 Из потаје гађају недужнога;
гађају га изненада, ни од чега не зазирући.
5 Један другог у злим наумима бодре;
договарају се где да сакрију замке
и говоре: »Ко ће их видети?«
6 Неправду смишљају и говоре:
»Савршен злочин смо смислили.«
Дубока су тајна ум и срце човечије.
7 Али Бог ће их погодити стрелом,
биће рањени изненада;
8 сами ће се о свој језик саплести.
Сви који их виде одмахиваће главом.
9 Уплашиће се сав људски род;
причаће шта је Бог учинио
и извући поуку из његовог дела.
10 Праведник се радује у ГОСПОДУ
и у њега се узда.
Хвалиће се сви који су срца честитог.
Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.
1 Хвала те чека на Сиону, ГОСПОДЕ,
теби се завет извршава.
2 Теби који чујеш молитве,
теби ће доћи сав људски род
3 грехом савладан.
Ти наше преступе опрашташ.
4 Благо оном кога си изабрао
и дао му да ти приступи,
да борави у твојим двориштима!
Наситисмо се добрима твога Дома,
твога Храма светог.
5 У својој праведности,
ти нас страхотним делима услишаваш,
Боже, Спаситељу наш,
узданице свих крајева земље
и мора далеких.
6 Својом силом учвршћујеш планине
снагом наоружан.
7 Хучање морâ стишаваш,
хучање таласа њихових
и грају народâ.
8 Они што живе накрај света
боје се твојих знамења.
Исходишта јутра и вечери
клицањем одзвањају.
9 О земљи водиш бригу и натапаш је,
чинећи је силно богатом.
Божија река пуна је воде,
да људима спремиш жито,
јер си тако одредио.
10 Натапаш бразде земљине,
грумење поравнаваш;
размекшаваш је пљуском,
усеве јој благосиљаш.
11 Годину крунишеш својим добрима
и обиље се излива куд год прођеш.
12 Пашњаци пустињски обиљем се преливају,
брда се опасују весељем.
13 Ливаде се прекриле стадима,
а долине огрнуле житом –
од радости кличу и певају.
Дан помирења
16 ГОСПОД је говорио Мојсију после смрти двојице Ааронових синова, који су погинули када су пред ГОСПОДОМ принели непрописну ватру.
2 ГОСПОД рече Мојсију: »Кажи свом брату Аарону да не улази у Светињу над светињама кад му се прохте. Ако уђе иза завесе, пред Помирилиште – поклопац Ковчега – погинуће, јер се ја показујем у облаку изнад Помирилишта.
3 »Ево како Аарон треба да улази у Светињу над светињама: Са јунцем за жртву за очишћење и са овном за жртву паљеницу. 4 Нека обуче свету ланену кошуљу и ланено доње рубље. Нека се опаше ланеном тканицом и нека стави ланени турбан. То је света одећа – зато нека се окупа у води пре него што је обуче. 5 Нека од израелске заједнице узме два јарца за жртву за очишћење и једног овна за жртву паљеницу.
6 »Јунца нека принесе као своју жртву за очишћење, да изврши обред помирења за себе и своје укућане. 7 Онда нека узме она два јарца и доведе их пред ГОСПОДА на улаз у Шатор састанка. 8 Нека онда баци коцке за та два јарца. Тако ће коцком једнога одредити ГОСПОДУ, а другога Азазелу[a]. 9 Нека Аарон потом доведе јарца одређеног ГОСПОДУ и принесе га као жртву за очишћење. 10 А јарца одређеног Азазелу нека живог доведу пред ГОСПОДА да се њиме изврши обред помирења тако што ће бити послат Азазелу у пустињу.
11 »Нека Аарон доведе јунца за своју жртву за очишћење, да изврши обред помирења за себе и своје укућане, и нека јунца закоље за своју жртву за очишћење. 12 Нека узме кадионицу пуну ужареног угљевља са жртвеника пред ГОСПОДОМ и две шаке ситно истуцаног мирисног кâда и то однесе иза завесе. 13 Кâд нека стави на ватру пред ГОСПОДОМ, да облак од кâда прекрије Помирилиште изнад Сведочанства, да не погине. 14 Нека узме јунчеве крви и прстом пошкропи источну страну Помирилишта, а онда нека прстом седам пута пошкропи крвљу испред Помирилишта.
15 »Нека потом закоље јарца за жртву за очишћење за народ, па унесе јарчеву крв иза завесе и с њом учини исто што је учинио с јунчевом крвљу: нека њоме пошкропи Помирилиште и испред Помирилишта. 16 Тако ће извршити обред помирења за Светињу над светињама због нечистоће Израелаца и њихове побуне – свих њихових греха. Нека исто учини и за Шатор састанка, који је међу њима, усред њихове нечистоће. 17 Када Аарон уђе да изврши обред помирења у Светињи над светињама, нека нико не буде у Шатору састанка док он не изађе.
»Након што изврши обред помирења за себе, своје укућане и целу израелску заједницу, 18 нека изађе до жртвеника који је пред ГОСПОДОМ и за њега изврши обред помирења. Нека узме јунчеве и јарчеве крви и њоме премаже све рогове жртвеника. 19 Нека прстом седам пута пошкропи жртвеник крвљу, да би га очистио од нечистоће Израелаца и освештао га.
Господњи долазак
13 Не желимо, браћо, да останете у незнању у погледу оних који су умрли[a], па да тугујете као остали, који немају наду. 14 Јер, ако верујемо да је Исус умро и васкрсао, онда верујемо и да ће Бог са Исусом повести и оне који су у њему умрли. 15 Ово вам говоримо на основу Господње речи: ми, живи, који остајемо до Господњег доласка, нећемо претећи оне који су умрли. 16 Јер, сâм Господ ће, на заповест, на глас арханђела и на звук Божије трубе, сићи са неба, и прво ће устати мртви у Христу. 17 Потом ћемо ми, живи, преостали, заједно с њима бити понети на облацима да се сретнемо са Господом у ваздуху. И тако ћемо увек бити са Господом. 18 Зато бодрите један другога овим речима.
Давање милостиње
6 »Пазите да своја дела праведности не чините пред људима – да вас они виде – јер нећете добити награду од вашег Оца, који је на небесима.
2 »Када, дакле, дајеш милостињу, не труби пред собом као што то чине лицемери по синагогама и на улицама, да би их људи хвалили. Истину вам кажем: они су већ добили своју награду. 3 Него, када дајеш милостињу, нека твоја лева рука не зна шта чини десна, 4 да твоје давање буде у тајности, и узвратиће ти твој Отац, који гледа у тајности.«
Молитва
(Лк 11,2-4)
5 »А кад се молите, не будите као лицемери, који воле да се моле стојећи у синагогама и на раскршћима, да се покажу људима. Истину вам кажем: добили су своју награду. 6 Него, кад се молиш, уђи у своју собу, затвори врата и моли се своме Оцу, који је у тајности, и узвратиће ти твој Отац, који гледа у тајности.
Пост
16 »Када постите, не будите намргођени као лицемери, јер они изобличују своја лица, да људима покажу да посте. Истину вам кажем: добили су своју награду. 17 Него, када постиш, помажи главу и умиј лице, 18 да људи не примете да постиш, него само твој Отац, који је у скровитости. Тада ће ти узвратити твој Отац, који гледа у скровитости.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International