Book of Common Prayer
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊА је земља и све на њој,
свет и сви који на њему живе.
2 Јер он га утемељи на морима
и учврсти на морским струјама.
3 Ко сме да се попне на гору ГОСПОДЊУ?
Ко сме да стоји на његовом светом месту?
4 Онај чије су руке неукаљане и срце чисто,
који не жуди за ништавним боговима
и не заклиње се лажно.
5 Такав ће примити благослов од ГОСПОДА
и оправдање од Бога, свог Спаситеља.
6 Такви су они који га траже –
који твоје лице траже, Боже Јаковљев. Села
7 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
8 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД јаки и силни,
ГОСПОД у боју силни!
9 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
10 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД над војскама – он је славни Цар! Села
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊУ славу признајте, моћници,
ГОСПОДЊУ славу и силу признајте,
2 признајте славу Имена ГОСПОДЊЕГ.
Поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
3 Глас ГОСПОДЊИ одзвања над водама,
Бог славни грми,
ГОСПОД грми над големим водама.
4 Силан је глас ГОСПОДЊИ,
величанствен је глас ГОСПОДЊИ.
5 Глас ГОСПОДЊИ кедрове ломи,
ГОСПОД либанске кедрове ломи.
6 Од њега Либан поскакује као теле,
Сирјон[a] као биволче.
7 Глас ГОСПОДЊИ муње расцепљује.
8 Глас ГОСПОДЊИ пустињу потреса,
ГОСПОД кадешку пустињу потреса.
9 Глас ГОСПОДЊИ храстове савија
и шуме огољује[b].
У његовом Храму сви вичу: »Слава!«
10 ГОСПОД над потопом седи на престолу,
ГОСПОД седи на престолу – Цар вечни.
11 ГОСПОД свом народу даје снагу,
ГОСПОД свој народ миром благосиља.
Хоровођи. Према гититу. Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Сјај свој над небесима си поставио!
2 Учинио си да ти са усана деце и одојчади
стижу хвалоспеви због душмана твојих,
да би ућуткао непријатеља и осветника.
3 Када небеса твоја гледам,
дело прстију твојих,
месец и звезде што си их поставио…
4 Шта је човек да га се сећаш,
син човечији да ти је до њега стало?
5 Учинио си га тек мало мањим од Бога,
овенчао га славом и чашћу.
6 Дао си му власт над делима твојих руку,
све му под ноге подложио:
7 све овце и говеда и звери пољске,
8 птице небеске и рибе морске,
и све што морским стазама пролази.
9 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Хоровођи. На гититу. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Како је дивно твоје Боравиште,
ГОСПОДЕ над војскама!
2 Душа ми жуди и гине за двориштима ГОСПОДЊИМ,
срце и тело ми кличу Богу живоме.
3 Чак и врабац себи налази дом
и ластавица гнездо за себе,
где ће своје птиће излећи,
крај твојих жртвеника, ГОСПОДЕ над војскама,
Царе мој и мој Боже.
4 Благо онима што у твом Дому бораве
– они те без престанка хвале. Села
5 Благо онима чија је снага у теби,
који су се у срцу одлучили за ходочашће.
6 Док пролазе долином Баха,
у место пуно извора је претварају,
а јесења киша благословима је прекрива.
7 Све више им расте снага
док се сваки не покаже пред Богом на Сиону.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, чуј моју молитву,
саслушај ме, Боже Јаковљев. Села
9 Погледај наш штит, Боже,
лице помазаника свога погледај с наклоношћу.
10 Бољи је један дан у твојим двориштима
од хиљаду других.
Радије ћу да стојим на прагу Дома мога Бога
него да станујем у шаторима опаких.
11 ГОСПОД, Бог, Сунце је и Штит.
ГОСПОД даје милост и славу;
ниједно добро не ускраћује
онима чији је живот беспрекоран.
12 ГОСПОДЕ над војскама,
благо човеку који се у тебе узда.
Аарон и његови синови постављени за свештенике
(2. Мојс 29,1-45)
8 ГОСПОД рече Мојсију: 2 »Узми Аарона и његове синове, њихову одећу, уље за помазање, јунца за жртву за очишћење, два овна и корпу са бесквасним хлебом, 3 па окупи целу заједницу код улаза у Шатор састанка.«
4 Мојсије учини као што му је ГОСПОД заповедио и заједница се окупи на улазу у Шатор састанка.
5 Мојсије рече заједници: »Ово је ГОСПОД заповедио да се учини.«
6 Онда изведе Аарона и његове синове, па их опра водом. 7 Аарону обуче кошуљу, опаса га тканицом, огрну га огртачем и стави на њега наплећак. Наплећак веза за огртач појасом, тако да је био за њега причвршћен. 8 Стави на Аарона и напрсник, а у напрсник уметну Урим и Тумим. 9 На главу му стави турбан, а на предњу страну турбана намести златну плочицу, свету дијадему, као што му је ГОСПОД заповедио.
10 Онда Мојсије узе уља за помазање, па помаза Боравиште и све у њему, и тако их освешта. 11 Уљем седам пута пошкропи жртвеник, помазујући тако жртвеник и сав његов прибор, као и умиваоник и његово постоље, да би их освештао. 12 Затим изли уља за помазање на Ааронову главу и помаза га да би га освештао. 13 Потом изведе Ааронове синове, обуче им кошуље, опаса их тканицама и стави им чалме, као што му је ГОСПОД заповедио.
30 Мојсије потом узе уља за помазање и крви са жртвеника, па њима пошкропи Аарона и његову одећу и његове синове и њихову одећу. Тако освешта Аарона и његову одећу и његове синове и њихову одећу.
31 Онда Мојсије рече Аарону и његовим синовима: »Скувајте месо на улазу у Шатор састанка и тамо га једите са хлебом из корпе у којој су житне жртве за свештеничко постављење, као што сам заповедио кад сам рекао: ‚Нека га једу Аарон и његови синови.‘ 32 Оно што преостане од меса и хлеба, спалите. 33 Седам дана не одлазите са улаза у Шатор састанка, све док се не заврши време вашег постављења, јер ће ваше постављење трајати седам дана. 34 Ово што је данас учињено, ГОСПОД је заповедио да би се за вас извршио обред помирења. 35 Седам дана останите на улазу у Шатор састанка, и дању и ноћу, и извршавајте дужности које вам је ГОСПОД дао, да не погинете, јер тако ми је заповеђено.«
36 И Аарон и његови синови учинише све што им је ГОСПОД заповедио преко Мојсија.
Господња стега
12 Пошто смо, дакле, окружени толиким облаком сведокâ, одбацимо сваки терет и грех који нас тако лако заплиће и истрајно трчимо трку која нам предстоји. 2 Упримо поглед у Зачетника и Усавршитеља вере, Исуса, који је, уместо радости која је била пред њим, поднео крст, презревши његову срамоту, и сео с десне стране Божијег престола. 3 Размишљајте о њему, који је поднео толико супротстављање грешникâ, да не малакшете и не клонете духом.
4 Још се нисте до крви супротставили борећи се против греха 5 и заборавили сте опомену која вам је упућена као синовима:
»Сине мој, не узимај Господњу стегу олако,
нити клони када те он прекорева.
6 Јер, кога Бог воли, тога и васпитава стегом
и кажњава сваког кога прихвати као сина«.(A)
7 Ако подносите стегу, Бог с вама поступа као са синовима. Јер, који је то син кога отац не васпитава стегом? 8 А ако нисте васпитани стегом, којој су сви били подвргнути, онда сте копилад, а не синови. 9 Па и наши очеви по телу васпитавали су нас стегом и ми смо их поштовали. Зар се онда нећемо много више потчинити Оцу духова и живети? 10 Наши очеви су нас једно кратко време васпитавали стегом како су они сматрали да треба, а он то чини за наше добро, да бисмо имали удела у његовој светости. 11 Ниједна стега у први мах не изгледа пријатна, него болна, али касније даје плод мира и праведности онима који су њоме извежбани.
12 Стога исправите клонуле руке и клецава колена. 13 Поравнајте стазе за своје ноге, да се хромо не ишчаши, него да се излечи.
Упозорење против одбацивања Бога
14 Трудите се да живите у миру са свима и у светости, без које нико неће видети Господа.
16 Тако оде и у Назарет, где је одрастао, па у суботу, по свом обичају, уђе у синагогу. Устаде да чита, 17 а они му дадоше књигу пророка Исаије. Он отвори књигу и нађе место где пише:
18 »На мени је Дух Господњи,
јер ме је помазао
да сиромасима објавим еванђеље.
Послао ме да сужњима објавим ослобођење,
слепима да ће прогледати,
да на слободу пустим потлачене,
19 да објавим годину благонаклоности Господње.«(A)
20 Онда затвори књигу, врати је службенику па седе, а очи свих у синагоги биле су упрте у њега.
21 Он им рече: »Данас, док сте слушали, ово Писмо се испунило.«
22 И сви су о њему лепо говорили и дивили се умилним речима које су излазиле из његових уста.
»Зар ово није Јосифов син?« питали су.
23 А он им рече: »Сигурно ћете ми рећи ову пословицу: ‚Лекару, излечи самога себе. Учини и овде, у свом завичају, оно што смо чули да си учинио у Кафарнауму.‘«
24 И још рече: »Истину вам кажем: ниједан пророк није добро примљен у свом завичају. 25 Заиста вам кажем: у Илијино време, у Израелу је било много удовица када је небо било затворено три године и шест месеци и настала велика глад по целој земљи. 26 Али Илија није био послан ниједној од њих, него једној удовици у Сарепти Сидонској. 27 А у Јелисејево време било је много губавих у Израелу, али ниједан од њих није био очишћен, него Неман Сиријац.«
28 Када су то људи у синагоги чули, обузе их бес. 29 Устадоше и избацише га из града, па га одведоше на ивицу брда на коме је сазидан њихов град, с намером да га баце низ литицу. 30 Али он прође између њих и оде својим путем.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International