Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Стрпљиво сам ГОСПОДА чекао,
и он ми се окрену
и чу мој вапај.
2 Извуче ме из јаме пропасти,
из муља и блата.
Ноге ми постави на хридину,
кораке ми учврсти.
3 У уста ми стави нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети и уплашити се
и у ГОСПОДА се уздати.
4 Благо човеку коме је ГОСПОД узданица,
који се не окреће охолима,
онима који за лажима иду.
5 Многа си чудесна дела учинио, ГОСПОДЕ, Боже мој.
Чудесни су твоји науми – нема ти равна.
Да их објављујем и говорим о њима,
толико их је да се не могу пребројати.
6 Нису ти биле миле жртве и приноси,
него си ми уши отворио.
Паљенице и жртве за очишћење
ниси тражио.
7 Тада рекох:
»Ево долазим – о мени пише у књизи
8 – милина ми је да вршим твоју вољу, Боже мој.
Закон твој дубоко ми је у срцу.«
9 Радосну вест о праведности
објавих на великом скупу
– нисам своја уста затворио,
и ти то знаш, ГОСПОДЕ;
10 нисам твоју праведност дубоко у срцу сакрио.
Говорио сам о твојој верности и спасењу,
нисам твоју љубав и истину прикрио
од великог скупа.
11 Не ускрати ми своју самилост, ГОСПОДЕ,
нека ме твоја љубав и истина стално штите.
12 Јер, сколише ме зла небројена,
моји греси ме стигоше,
па више не видим.
Више их је него власи на глави
и срце ме издаје.
13 Молим те, ГОСПОДЕ, избави ме!
ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!
14 Нека постиђени и осрамоћени буду
сви који би да ми узму живот.
Нека осрамоћени узмакну
сви који ми желе зло.
15 Нека се згрозе над својом срамотом
сви који ми говоре: »Да, да.«
16 А који тебе траже
нека се у теби радују и веселе.
Нека они који твоје спасење воле
стално говоре:
»Велик је ГОСПОД!«
17 Сиромах сам и убог,
али Господ мисли на мене.
Ти си Помагач мој и Избавитељ, Боже
– не оклевај.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов. Када су Зифљани дошли и рекли Саулу: »Давид се крије код нас.«
1 Спаси ме својим Именом, Боже,
својом силом ме оправдај.
2 Чуј моју молитву, Боже,
саслушај речи мојих уста.
3 Странци се дигоше на мене,
силници мој живот траже,
људи који не маре за Бога. Села
4 Ево, Бог ми помаже,
Господ је међу онима
који ме подржавају.
5 Нека се зло врати мојим душманима,
затри их својом истином.
6 Принећу ти жртву драговољну;
твом Имену ћу захваљивати, ГОСПОДЕ,
јер је добро.
7 Јер, он ме из свих невоља избавио
и својим очима видех непријатеље поражене.
Хоровођи. Псалам Давидов. Када му је дошао пророк Натан након што је Давид учинио прељубу са Витсавејом.
1 Смилуј ми се, Боже, према љубави својој,
према великој самилости својој избриши моје преступе.
2 Опери сву моју кривицу
и од мога греха ме очисти.
3 Јер, знам своје преступе
и мој грех стално је преда мном.
4 Против тебе, само против тебе згреших
и учиних оно што је зло у твојим очима,
да будеш у праву када донесеш одлуку
и чист када изрекнеш пресуду.
5 У кривици сам се родио,
у греху ме зачела мајка.
6 Ти желиш верност у нутрини бића
и мудрости ме учиш у дубини срца[a].
7 Исопом ме очисти од греха, и бићу чист,
опери ме, и бићу од снега бељи.
8 Учини да чујем радост и весеље,
нека се радују кости које си смрвио.
9 Сакриј лице од мојих греха
и избриши сву моју кривицу.
10 Чисто срце створи у мени, Боже,
и обнови у мени дух постојан.
11 Не одбаци ме од свога лица
и не узми свог Светог Духа од мене.
12 Врати ми радост свога спасења
и дај ми дух вољан, да ме подупре.
13 Тада ћу преступнике учити твојим путевима,
и грешници ће се теби враћати.
14 Избави ме од кривице за крв проливену, Боже,
Боже спасења мога,
и мој ће језик твојој праведности клицати.
15 Господе, моје усне раствори,
и моја ће ти уста изрицати хвале.
16 Жртва ти није мила,
иначе бих ти је принео;
не желиш жртву паљеницу.
17 Дух сломљен, то су жртве Богу;
срце сломљено и смрвљено, Боже,
нећеш презрети.
18 Учини добро Сиону у својој наклоности,
опет изгради зидине јерусалимске.
19 Тада ће ти бити миле жртве принете у праведности,
целе жртве паљенице;
тада ће се на твом жртвенику приносити јунци.
18 »Слави Празник бесквасног хлеба. Седам дана једи бесквасни хлеб, као што сам ти заповедио, у одређено време месеца авива, јер си у месецу авиву изашао из Египта.
19 »Сваки првенац мајчине утробе припада мени, сваки прворођени мужјак твоје стоке, било крупне, било ситне. 20 Прворођено магаре откупи јагњетом или јаретом, а ако га не откупиш, сломи му врат. Откупи све своје прворођене синове. Нека нико не излази пред мене празних руку.
21 »Шест дана ради, а седмог дана се одмарај. Одмарај се чак и у време орања и жетве.
22 »Слави Празник седмица првином пшеничне жетве и Празник бербе на крају године. 23 Три пута годишње нека се свако твоје мушко покаже пред Господом ГОСПОДОМ, Богом Израеловим.
24 »Истераћу народе пред тобом и проширити твоје подручје. Нико неће пожелети да ти отме земљу када три пута годишње будеш ишао да се покажеш пред ГОСПОДОМ, својим Богом.
25 »Не приноси ми крв жртве заједно с нечим у чему има квасца и немој да жртва принесена за Пасху дочека јутро.
26 »У Дом ГОСПОДА, свога Бога, доноси најбоље од првина своје земље.
»Не кувај јаре у млеку његове мајке.«
27 Онда ГОСПОД рече Мојсију: »Запиши ове речи, јер су оне основ на ком сам склопио савез с тобом и с Израелцима.«
28 Мојсије је тамо са ГОСПОДОМ провео четрдесет дана и четрдесет ноћи а да није јео ни пио. Онда је на плоче записао речи Савеза – Десет заповести.
Мојсије силази са Синајске горе
29 Док је Мојсије силазио са Синајске горе, носећи у рукама две плоче Сведочанства, није знао да његово лице зрачи светлошћу зато што је ГОСПОД говорио с њим. 30 Када су га Аарон и сви Израелци угледали, Мојсијево лице је зрачило светлошћу, па су се плашили да му приђу. 31 Мојсије их позва, па се Аарон и сви поглавари заједнице вратише к њему. Мојсије им је говорио, 32 а после тога му приђоше и сви Израелци, и он им заповеди да чине све што му је ГОСПОД рекао на Синајској гори.
33 Када је Мојсије престао да им говори, покри лице велом. 34 Али, кад год је улазио пред ГОСПОДА, да с њим разговара, скидао је вео док не изађе. А када је излазио и Израелцима преносио оно што му је заповеђено, 35 они су видели да му лице зрачи светлошћу. Потом је Мојсије опет велом покривао лице док опет не уђе да разговара са ГОСПОДОМ.
3 Пошто више нисмо могли да издржимо, сматрали смо да је најбоље да сами останемо у Атини, 2 а да пошаљемо Тимотеја, нашег брата и Божијег сарадника у ширењу Христовог еванђеља, да вас учврсти и ободри у вашој вери, 3 да се нико не поколеба у овим невољама. И сами, наиме, знате да смо одређени за невоље, 4 јер смо вам, док смо били код вас, унапред говорили да ће нас оне снаћи. И, као што знате, тако је и било. 5 Када, дакле, више нисам могао да издржим, послао сам Тимотеја да сазнам о вашој вери. Плашио сам се да вас можда Кушач није довео у искушење, па да је наш труд био узалудан.
6 А Тимотеј нам се управо вратио од вас и донео нам радосне вести о вашој вери и љубави, о томе да нас се стално сећате по добру и да веома чезнете да нас видите – баш као и ми вас. 7 Зато смо се, браћо, у свој својој муци и невољи, утешили због вас, због ваше вере. 8 Јер, сада заиста живимо, пошто ви чврсто стојите у Господу. 9 Како да захвалимо Богу за вас, за сву радост којом се због вас радујемо пред својим Богом? 10 Ноћу и дању се најусрдније молимо да вас опет видимо и да вас снабдемо оним што још недостаје вашој вери.
11 Нека сâм наш Бог и Отац и наш Господ Исус усмере наш пут према вама. 12 А вама Господ дао да један према другом и према свима растете и обилујете у љубави, као и ми према вама. 13 Нека вам учврсти срце, да будете беспрекорни и свети пред нашим Богом и Оцем када дође наш Господ Исус са свим његовим светима.
Прељуба
27 »Чули сте да је речено: ‚Не чини прељубу!‘(A) 28 А ја вам кажем: ко год пожудно погледа жену, већ је у свом срцу с њом учинио прељубу. 29 Ако те, дакле, твоје десно око саблажњава, ископај га и баци, јер је боље да ти пропадне један део тела него да ти цело тело буде бачено у пакао. 30 И ако те твоја десна рука саблажњава, одсеци је и баци, јер је боље да ти пропадне један део тела него да ти цело тело оде у пакао.«
Развод
(Мт 19,9; Мк 10,11-12; Лк 16,18)
31 »Речено је: ‚Ко се разведе од своје жене, нека јој да потврду о разводу.‘(B) 32 А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене – осим због блуда – наводи је да учини прељубу. И ко се ожени разведеном, чини прељубу.«
Заклетва
33 »Чули сте такође да је речено нашим старима: ‚Не крши заклетву, него изврши заклетву дату Господу.‘ 34 А ја вам кажем: никад се не заклињите – ни небом, јер оно је Божији престо; 35 ни земљом, јер она је подножје Божијим ногама; ни Јерусалимом, јер он је град великога цара. 36 Не заклињите се ни својом главом, јер ниједну длаку не можете да учините белом или црном. 37 Него, нека ваше ‚да‘ буде ‚да‘ и ваше ‚не‘ – ‚не‘. Све што је више од тога, од Злога долази.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International