Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Благо оном ко мари за сиромаха.
ГОСПОД ће га избавити у време зла,
2 ГОСПОД ће га чувати и сачувати га живог;
благословиће га на земљи
и неће га предати на вољу непријатељима;
3 ГОСПОД ће га крепити на постељи болесничкој
и вратити му здравље.
4 Рекох: »Смилуј ми се, ГОСПОДЕ,
исцели ме,
јер против тебе сам згрешио.«
5 Непријатељи моји рђаво о мени говоре:
»Када ће овај да умре
и име да му нестане?«
6 Кад год неки од њих дође да ме види,
испразности говори,
а у срцу зле гласине скупља,
па изађе и исприча их.
7 Сви који ме мрзе
сложно се против мене дошаптавају,
зло ми смишљају и говоре:
8 »То га нека гадна болештина држи;
сад кад је легао, више неће устати.«
9 Чак и мој најбољи пријатељ,
коме сам веровао, који је мој хлеб јео,
своју пету на мене диже.
10 Али ти ми се смилуј, ГОСПОДЕ,
подигни ме, да им истом мером вратим.
11 По овом знам да сам ти омилио:
мој непријатељ нада мном не ликује.
12 Ти ме због моје честитости подржаваш
и пред своје лице стављаш довека.
13 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
од вечности до вечности!
Амин! Амин!
Хоровођи. Маскил Давидов. Када је Доег Едомац отишао Саулу и рекао му: »Давид је отишао у Ахимелехову кућу.«
1 Зашто се поваздан хвалиш злом, силниче,
срамото пред Богом!
2 Језик ти смишља пропаст,
као бритва је наоштрен,
варалице.
3 Зло волиш више него добро,
лаж више него да говориш истину. Села
4 Волиш све погубне речи,
језиче лукави.
5 Али Бог ће те заувек оборити.
Шчепаће те и ишчупати из твог шатора
и из земље живих те искоренити. Села
6 Праведни ће то видети и уплашити се.
Смејаће му се, говорећи:
7 »Ево силника који не узе Бога
за своје утврђење,
него се у своје велико богатство уздао
и снагу налазио у својој похлепи.«
8 А ја сам као дрво маслине зелено
у Дому Божијем:
заувек и довека
у Божију љубав се уздам.
9 Довека ћу ти захваљивати
због оног што си учинио.
Твоје ћу Име извикивати пред твојим вернима,
јер је добро.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Маскил.
1 Својим смо ушима чули, Боже,
наши су нам праоци причали
о делима која си учинио у њихово време,
у данима давним.
2 Својом руком си истерао незнабошце,
а наше праоце засадио;
народе си скршио, а њих раширио.
3 Нису својим мачем запосели земљу,
нити им је њихова рука донела победу,
него твоја десница, твоја рука
и светлост твога лица,
јер си их волео.
4 Ти си мој Цар и мој Бог,
који Јакову дајеш победе.
5 С тобом душмане потискујемо,
твојим Именом газимо
оне што се на нас дижу.
6 Јер, не уздам се у свој лук,
нити ми мој мач доноси победу,
7 него нам ти победу над душманима доносиш,
ти руглу извргаваш оне који нас мрзе.
8 Богом се поваздан хвалимо
и довека ћемо твоје Име славити. Села
9 А сада нас ти одбаци и извргну срамоти
и више у бој не излазиш с нашим војскама.
10 Учинио си да узмакнемо пред душманином,
па нас опљачкаше они који нас мрзе.
11 Предао си нас као овце за клање
и раштркао нас међу незнабошце.
12 Свој народ си продао у бесцење
и по тој цени ниси много зарадио.
13 Учинио си нас руглом пред нашим суседима,
предметом подсмеха и поруге онима око нас.
14 Учинио си нас узречицом међу незнабошцима,
на нас народи с презиром главом одмахују.
15 Срамота је моја поваздан преда мном,
стид ми лице покрива
16 због граје онога који ме вређа и погрђује,
због непријатеља који би да се освети.
17 Све нас је то снашло,
али те нисмо заборавили
ни прекршили твој Савез.
18 Није нам се окренуло срце
ни ноге скренуле са твоје стазе,
19 а ти си нас смрвио међу тим шакалима
и сенком смрти нас покрио.
20 Ако смо Име свога Бога заборавили
или руке ширили ка туђем богу,
21 зар то Бог не би открио?
Јер, он зна тајне срца.
22 Ради тебе нас поваздан убијају,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, Господе! Зашто спаваш?
Прени се! Не одбаци нас заувек!
24 Зашто кријеш лице
и наш јад и потлаченост заборављаш?
25 Душа нам потону у прашину,
трбух нам се за земљу прилепио.
26 Устани и помози нам,
ради своје љубави нас избави.
Златно теле
(5. Мојс 9,6-29)
32 Када је народ видео да Мојсије дуго не силази са горе, окупи се око Аарона, па му рече: »Хајде да нам направиш богове који ће ићи пред нама. А што се тиче оног Мојсија, човека који нас је извео из Египта, не знамо шта је с њим.«
2 Аарон им рече: »Поскидајте златне минђуше са ушију својих жена, синова и кћери, и донесите ми их.«
3 И сав народ поскида златне минђуше са ушију и донесе их Аарону. 4 Он их узе од народа и направи ливено теле, обликовавши га резбарском алатком.
Тада рекоше: »Ово су твоји богови, Израеле, који су те извели из Египта.«
5 Када је Аарон то видео, подиже жртвеник испред телета, па најави: »Сутра је ГОСПОДЊА светковина!«
6 Сутрадан народ устаде рано, па принесе жртве паљенице и донесе жртве за заједништво. Онда народ седе да једе и пије, па устаде да игра.
7 ГОСПОД рече Мојсију: »Иди доле, јер се твој народ, који си извео из Египта, искварио. 8 Брзо су застранили са пута којим сам им заповедио да иду. Направили су себи ливено теле, па су му се поклонили и принели жртве, говорећи: ‚Ово су твоји богови, Израеле, који су те извели из Египта.‘«
9 »Видео сам ја тај народ«, рече још ГОСПОД Мојсију. »То је народ тврдоглав. 10 А сада дај да планем гневом на њих и истребим их. Онда ћу од тебе направити велик народ.«
11 Али Мојсије поче да преклиње ГОСПОДА, свога Бога: »ГОСПОДЕ, зашто да планеш гневом на свој народ који си великом силом и моћном руком извео из Египта? 12 Зашто да Египћани говоре: ‚Извео их је у злој намери – да их побије у планинама и да их истреби са лица земље‘? Утишај свој љути гнев. Одустани од намере да нанесеш зло своме народу. 13 Сети се Авраама, Исаака и Израела, својих слугу, којима си се самим собом заклео када си им обећао: ‚Умножићу ваше потомке да их буде колико и звезда на небу. Даћу им сву ову земљу коју сам им обећао и она ће довека бити њихова.‘«
14 И ГОСПОД одуста од намере да свом народу нанесе зло којим му је запретио.
15 Мојсије се окрену и сиђе са горе са две плоче Сведочанства у рукама, исписане с обе стране – и с лица и с полеђине. 16 Плоче су биле Божије дело. Писмо је било Божије писмо, урезано у плоче.
17 Када је Исус Навин чуо грају народа који је викао, рече Мојсију: »Звук рата у табору!«
18 А Мојсије рече:
»То није звук победничког клицања
ни звук јаукања поражених.
То ја звук певања чујем.«
19 Када се Мојсије приближио табору и угледао теле и људе како играју, плану гневом, баци плоче из руку и разби их у подножју горе. 20 Онда узе теле које су направили и спали га. Потом га смрви у прах и развеја по води, па натера Израелце да је пију.
Правила породичног живота
18 Жене, потчињавајте се мужевима, као што доликује у Господу.
19 Мужеви, волите своје жене и не будите груби према њима.
20 Децо, у свему слушајте своје родитеље, јер то је Господу мило.
21 Очеви, не раздражујте своју децу, да не постану малодушна.
Робови и господари
22 Робови, слушајте своје земаљске господаре, не само док сте им пред очима, као они што се улагују људима, него искреног срца, бојећи се Господа. 23 Што год чините, чините из душе, као да је за Господа, а не за људе, 24 знајући да ћете заузврат од Господа добити наследство. Господу Христу служите! 25 Јер, ономе ко чини неправду биће узвраћено за оно што је скривио и ту нема пристрасности.
4 Господари, дајте својим робовима оно што је право и правично, знајући да и ви имате Господара на небу.
Остала упутства
2 Посветите се молитви. Бдите у њој са захваљивањем. 3 Уједно се молите и за нас, да Бог отвори врата нашој речи, да говоримо о Христовој тајни – за коју сам и окован – 4 да је објавим, говорећи о њој онако како треба да говорим. 5 Мудро се понашајте према онима ван цркве. Паметно користите[a] време. 6 Нека ваша реч увек буде љубазна, сољу зачињена, да сваком знате да одговорите како треба.
Завршни поздрави
7 О свему што се тиче мене обавестиће вас Тихик, драги брат, верни служитељ и са мном слуга у Господу. 8 Шаљем вам га баш зато да сазнате шта је с нама и да вам ободри срце, 9 заједно с Онисимом, верним и драгим братом, који је један од вас. Они ће вас обавестити о свему што се овде догађа.
10 Поздрављају вас Аристарх, мој друг у сужањству, и Марко, Варнавин нећак (за њега сте већ добили упутства: ако дође к вама, примите га), 11 и Исус звани Јуст. Они су једини обрезани верници[b] који са мном раде за Божије царство. Они су ми били утеха.
12 Поздравља вас Епафрас, који је један од вас и слуга Христа Исуса. Он се у молитвама увек бори за вас да, зрели и потпуно уверени, чврсто стојите у свему што је по Божијој вољи. 13 Сведочим за њега да се веома труди за вас и за оне у Лаодикији и Јерапољу.
14 Поздрављају вас драги лекар Лука и Димас.
15 Поздравите браћу у Лаодикији и Нимфана и цркву у његовој кући. 16 А када се ова посланица прочита код вас, постарајте се да се прочита и у цркви у Лаодикији, а и ви да прочитате ону из Лаодикије. 17 И реците Архипу: »Гледај да извршиш службу коју си добио у Господу.«
18 Поздрав мојом руком, Павловом. Сећајте се мојих окова.
Милост с вама.
Благослови
(Лк 6,20-23)
5 Када је видео народ, Исус се попе на гору, па седе. Његови ученици му приђоше, 2 а он поче да их учи, говорећи:
3 »Благо сиромашнима духом,
јер њихово је Царство небеско.
4 Благо жалоснима,
јер они ће се утешити.
5 Благо кроткима,
јер они ће наследити земљу.
6 Благо гладнима и жеднима праведности,
јер они ће се наситити.
7 Благо милосрднима,
јер њима ће бити исказано милосрђе.
8 Благо онима чиста срца,
јер они ће гледати Бога.
9 Благо миротворцима,
јер они ће се звати Божији синови.
10 Благо прогоњенима због праведности,
јер њихово је Царство небеско.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International