Book of Common Prayer
(1. Лет 16,8-22)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
2 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
3 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
4 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
5 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
6 потомци Авраама, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
7 Он је ГОСПОД, наш Бог,
по свој земљи његови су закони.
8 Он се довека сећа свога Савеза,
речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
9 савеза који је склопио с Авраамом,
своје заклетве Исааку,
10 коју као уредбу потврди Јакову,
као вечан савез Израелу:
11 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
она ће ти бити наследство.«
12 Кад их је још било мало, сасвим мало,
и док су још били дошљаци у земљи
13 и лутали од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 ником није дао да их тлачи.
Због њих је опомињао цареве:
15 »Не дирајте помазанике моје!
Не наносите зло мојим пророцима!«
16 Он позва глад у њихову земљу,
сасвим пресече снабдевање хлебом.
17 Пред њима посла човека –
Јосифа, продатог у робље.
18 Ноге му спуташе оковима,
врат му ставише у гвожђе,
19 док се не испуни оно што је прорекао,
док реч ГОСПОДЊА не показа да је у праву.
20 Цар нареди да га пусте,
владар над народима га ослободи.
21 Постави га за господара над својим домом
и за управитеља над свим својим имањем,
22 да његове поглаваре обучава по својој вољи
и да његове старешине учи мудрости.
23 Онда Израел уђе у Египат,
Јаков се као дошљак насели у Хамовој земљи.
24 ГОСПОД свој народ учини силно плодним
и јачим од његових душмана,
25 чије срце окрену да мрзе његов народ,
да лукаво поступају с његовим слугама.
26 Он посла Мојсија, свога слугу,
и Аарона, кога је изабрао.
27 Они његова знамења учинише међу њима
и чуда у Хамовој земљи.
28 Он посла таму, и замрачи земљу,
јер су се против његове речи побунили.
29 Воду им претвори у крв
и поби њихове рибе.
30 Земља им поврве од жаба –
чак и царске ложнице испунише.
31 Он рече, и долетеше ројеви мува
и комарци на све њихово подручје.
32 Место кише даде им грȁд,
с огњеним муњама по њиховој земљи;
33 потуче им лозу и смоквина стабла,
поломи дрвеће на њиховом подручју.
34 Он рече, и безброј скакаваца чегрташа
и коњица дође;
35 прождреше све биљке у њиховој земљи
и прождреше род њихових њива.
36 Он им поби све прворођено у земљи,
првине све њихове мушкости.
37 Израел изведе са сребром и златом;
нико из његових племена не посрну.
38 Египат се обрадова њиховом одласку,
јер га је од њих страх спопао.
39 ГОСПОД облак распростре као покров
и огањ да светли ноћу.
40 Они затражише,
и он им препелице доведе
и небеским хлебом их насити.
41 Стену отвори, и вода покуља,
попут реке потече пустињом.
42 Јер, сетио се свога светог обећања
датог Аврааму, своме слузи.
43 Свој народ изведе с радошћу,
изабране своје с клицањем.
44 Даде им земље незнабожаца,
па запоседоше плод труда народâ,
45 да би се држали његових уредби
и његовим законима се покоравали.
Алилуја!
Склапање Савеза
24 ГОСПОД рече Мојсију: »Попните се до ГОСПОДА – ти, Аарон, Надав и Авиху, и седамдесеторица од израелских старешина. Поклоните се издалека, 2 а само Мојсије нека приђе ГОСПОДУ. Остали нека не прилазе, а ни народ нека се не пење с њим.«
3 Мојсије оде и пренесе народу све ГОСПОДЊЕ речи и законе, а народ одговори у један глас: »Учинићемо све што је ГОСПОД рекао.«
4 Потом Мојсије записа све ГОСПОДЊЕ речи. А ујутро устаде рано и у подножју горе подиже жртвеник и дванаест камених стубова за дванаест израелских племена. 5 Онда посла младе Израелце да ГОСПОДУ принесу жртве паљенице и јунце као жртве за заједништво. 6 Мојсије узе половину крви и стави је у зделе, а другом половином запљусну жртвеник.
7 Затим узе Књигу савеза и прочита је народу, а народ рече: »Чинићемо све што је ГОСПОД рекао и слушаћемо.«
8 Онда Мојсије узе крви и њоме запљусну народ, говорећи: »Ово је крв савеза који је ГОСПОД склопио с вама на основу свих ових речи.«
9 Мојсије, Аарон, Надав, Авиху и седамдесет израелских старешина попеше се 10 и видеше Бога Израеловог. Под ногама му је било нешто као плочник начињен од лазулита сјајног као само небо. 11 Бог не диже руку на вође Израелаца: гледали су Бога и јели и пили.
Мојсије се пење на гору да прими камене плоче
12 ГОСПОД рече Мојсију: »Попни се к мени на гору и ту остани, а ја ћу ти дати камене плоче са законом и заповестима које сам написао за њихову поуку.«
13 Тада се Мојсије и његов помоћник Исус Навин спремише, и Мојсије се попе на Божију гору.
14 Мојсије рече старешинама: »Чекајте нас овде док се не вратимо. Аарон и Хур су са вама, па ко има какав спор, нека се обрати њима.«
15 Када се Мојсије попео на гору, њу прекри облак 16 и Слава ГОСПОДЊА настани се на Синајској гори. Облак је шест дана прекривао гору, а седмога дана ГОСПОД из облака позва Мојсија. 17 Израелцима је Слава ГОСПОДЊА на врху горе изгледала као огањ који сажиже. 18 Тада Мојсије уђе у облак док се пењао на гору.
И он остаде на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи.
8 Пазите да вас неко не зароби мудровањем и празним причама заснованим на људском предању, на стихијама света, а не на Христу.
9 Јер, у њему телесно пребива сва пуноћа божанства, 10 а ви имате пуноћу у њему, који је Глава сваком поглаварству и власти. 11 У њему сте и обрезани свлачењем грешне нарави, не обрезањем које је извршено руком, него Христовим обрезањем, 12 пошто сте с њим заједно сахрањени у крштењу и с њим заједно васкрсли вером у делотворну силу Бога, који га је васкрсао из мртвих.
13 Када сте били мртви због својих преступа и необрезаности свога тела, Бог вас је оживео заједно с Христом. Опростио нам је све преступе 14 тако што је избрисао обвезницу која је својим одредбама била против нас и уклонио је приковавши је на крст. 15 Разоружао је поглаварства и власти и изложио их руглу победивши их крстом[a].
16 Нека вас, дакле, нико не осуђује због јела и пића, или празника, или слављења младог месеца, или субота. 17 То је само сенка онога што долази, а стварност је Христос. 18 Нека вас не лишава награде нико ко ужива у лажној понизности и слављењу анђелâ, ко распреда о својим виђењима, безразложно се прави важан својом телесном памећу, 19 а не држи се Главе, од које цело Тело, подупрто и повезано зглобовима и жилама, расте Божијим растом.
20 Ако сте с Христом умрли стихијама света, зашто се, као да још живите у свету, покоравате његовим прописима: 21 »Не дирај«, »Не окуси«, »Не дотичи«? 22 Све то употребом пропада, јер је засновано на људским заповестима и учењима. 23 То, додуше, изгледа као мудрост, јер се састоји од самонаметнуте побожности, лажне понизности и беспоштедне строгости према телу, али нема никакву вредност за обуздавање грешне нарави.
Исус почиње да проповеда
(Мк 1,14-15; Лк 4,14-15)
12 Када је чуо да је Јован бачен у тамницу, Исус се врати у Галилеју. 13 Напусти Назарет, па оде и настани се у Кафарнауму, поред мора, на Завулоновом и Нефталимовом подручју 14 – да се испуни оно што је речено преко пророка Исаије:
15 »Земља Завулонова и земља Нефталимова,
уз пут према мору, с оне стране Јордана,
Галилеја незнабожачка –
16 народ који живи у тами виде светлост велику
и онима који живе у земљи сенке смрти
светлост засја.«(A)
17 Отада Исус поче да проповеда и да говори: »Покајте се, јер се приближило Царство небеско.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International