Book of Common Prayer
Псалам Давидов. За спомен.
1 Не грди ме, ГОСПОДЕ, у свом гневу
и не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Твоје стреле заболе се у мене
и рука твоја на мене се спустила.
3 Нема здравља у мом телу
због твоје срџбе,
нема мира мојим костима
због мога греха.
4 Моја кривица над главу ми се наднела
као тежак терет, за мене претежак.
5 Моје ране заударају, гноје се
због мога безумља.
6 Савијен сам и сасвим погнут,
поваздан у жалости ходам унаоколо.
7 Леђа ми жарећи бол пробада,
на телу ми ништа здраво није.
8 Изнемогао сам и сав сломљен,
ридам због срца тескобног.
9 Пред тобом су све моје жеље, Господе,
није ти скривено моје јецање.
10 Срце ми силно лупа, снага ме издаје,
нестаде и светлост мојих очију.
11 Не прилазе ми пријатељи и другови
због моје болести,
моја родбина подаље се држи.
12 Замке постављају
они што би да ми узму живот.
Они што би да ми науде,
пропашћу ми прете,
поваздан смишљају преваре.
13 А ја сам као глув, и ништа не чујем,
и као нем, и уста не отварам.
14 Постадох као човек који не чује,
из чијих уста нема одговора.
15 Тебе ишчекујем, ГОСПОДЕ,
ти ћеш чути, Господе мој, Боже.
16 Јер, рекох: »Не дај да ликују нада мном.
Кад ми нога посрне,
нека се нада мном не узвисују.«
17 Јер, само што не паднем,
а мој бол стално је са мном.
18 Али своју кривицу признајем,
мој грех ме мучи.
19 Непријатељи ми пуни живота и многобројни,
много их је који ме мрзе без разлога.
20 За добро ми узвраћају злом,
оптужују ме што за добрим идем.
21 Не остављај ме, ГОСПОДЕ,
не буди далеко од мене, Боже мој.
22 У помоћ ми похитај,
ГОСПОДЕ, Спаситељу мој.
Далет
25 Душа ми је за прашину прионула.
Оживи ме као што си обећао.
26 Кад сам ти свој живот испричао,
одговорио си ми.
Својим уредбама ме научи.
27 Учини да разумем твоје налоге,
и размишљаћу о твојим чудима.
28 Душа ми копни од туге.
Подигни ме као што си обећао.
29 Скрени ме са пута лажи
и милостиво ме у свој Закон упути.
30 Пут верности сам изабрао,
твоје законе пред себе положио.
31 Прионуо сам уз твоје прописе, ГОСПОДЕ.
Не дај да будем извргнут срамоти.
32 Трчим путем твојих заповести,
јер си ми срце ослободио.
Хе
33 Научи ме, ГОСПОДЕ, путу твојих уредби,
и ја ћу га се држати до краја.
34 Дај ми да разумем,
и покораваћу се твом Закону
и свим срцем га се држати.
35 Упути ме стазом својих заповести,
јер на њој уживам.
36 Срце ми приклони својим уредбама,
а не непоштеном добитку.
37 Одврати ми очи, да не гледају ништавост.
Живот ми сачувај на свом путу.
38 Испуни обећање мени, твоме слузи,
ономе који те се боји.
39 Уклони увреде од којих стрепим,
јер твоји закони су добри.
40 О, како жудим за твојим налозима!
Живот ми сачувај због своје праведности.
Вав
41 Нека до мене стигне твоја љубав, ГОСПОДЕ,
твоје спасење као што си обећао.
42 Тада ћу одговорити оном ко ме вређа,
јер се у твоју реч уздам.
43 Не отми реч истине из мојих уста,
јер у твоје законе наду полажем.
44 Без престанка, заувек и довека,
твог Закона ћу се држати.
45 Ходаћу у слободи,
јер сам се твојим налозима окренуо.
46 Пред царевима ћу о твојим уредбама говорити,
и нећу се постидети.
47 Извор среће су ми твоје заповести,
јер их волим.
48 Поштовање исказујем[a] твојим заповестима,
које волим,
и о твојим уредбама размишљам.
16 Трећега дана ујутро проломи се грмљавина и севнуше муње, над гору се надви густ облак и зачу се снажан звук рога. Сав народ у табору задрхта. 17 Мојсије поведе народ из табора у сусрет Богу, па стадоше у подножју горе. 18 Синајску гору обавијао је дим, јер се ГОСПОД спустио на њу у огњу. Из ње је куљао дим као из пећи и сва се гора страховито тресла, 19 а звук рога бивао све јачи. Тада Мојсије поче да говори, а Божији глас му је одговарао.
20 ГОСПОД се спусти на врх Синајске горе и позва Мојсија на њен врх.
Мојсије се попе онамо, 21 а ГОСПОД му рече: »Сиђи и опомени народ да не покушава на силу да се пробије да би видео ГОСПОДА, јер би многи погинули. 22 И сами свештеници, који прилазе ГОСПОДУ, нека се освештају, да их ГОСПОД не уништи.«
23 Мојсије рече ГОСПОДУ: »Народ не може да се попне на Синајску гору, јер си нас ти сам опоменуо када си рекао: ‚Постави међе око горе и прогласи је светом.‘«
24 »Сиђи«, рече му ГОСПОД, »па се опет попни заједно с Аароном, али нека се свештеници и народ не пробијају на силу да би се попели до ГОСПОДА, да их ГОСПОД не уништи.«
25 И Мојсије сиђе к народу и то му рече.
Христова узвишеност
15 Он је слика невидљивога Бога,
Прворођени над свим што је створено.
16 Јер, њиме је створено све што је
на небесима и на земљи,
видљиво и невидљиво –
било престоли, било господства,
било поглаварства, било власти –
све је кроз њега и за њега створено.
17 Он је пре свега
и у њему се све држи на окупу.
18 Он је и Глава телу – Цркви.
Он је Почетак, Прворођени из мртвих,
да у свему буде први.
19 Јер, Богу се свидело да у њему настани сву пуноћу
20 и да кроз њега –
успоставивши мир његовом крвљу на крсту –
са собом потпуно помири све,
било на земљи, било на небесима.
21 Некада сте, због својих злих дела, и ви били отуђени од Бога и непријатељски расположени. 22 Али, сада вас је смрћу Христовог људског тела Бог помирио са собом да вас пред себе постави свете, без мане и беспрекорне 23 – ако останете утемељени и чврсти у вери и непоколебљиви у нади еванђеља које сте чули, које је проповедано сваком створењу под небом, а чији сам ја, Павле, постао служитељ.
Исусово крштење
(Мк 1,9-11; Лк 3,21-22)
13 Тада Исус дође из Галилеје на реку Јордан да га Јован крсти.
14 А Јован хтеде да га одврати говорећи: »Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени!«
15 »Пусти сада«, одговори му Исус, »јер тако треба да испунимо сву праведност.«
И Јован га пусти.
16 Када се крстио, Исус одмах изађе из воде, а небеса се отворише и он виде Божијег Духа како силази као голуб и спушта се на њега.
17 А глас са неба рече: »Ово је мој љубљени Син, који је по мојој вољи!«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International