Book of Common Prayer
Давидов.
1 Оправдај ме, ГОСПОДЕ, јер сам живео у честитости,
у ГОСПОДА се уздао не колебајући се.
2 Испитај ме, ГОСПОДЕ, и провери,
моје срце и мисли истражи.
3 Јер, твоја љубав ми је пред очима
и у твојој истини живим.
4 Не седим са ништаријама
и не улазим к лицемерима.
5 Мрзак ми је скуп зликоваца
и нећу да седим с опакима.
6 Перем руке у недужности, ГОСПОДЕ,
и око твог жртвеника идем,
7 из свега гласа певајући песму захвалницу
и причајући о свим твојим делима чудесним.
8 ГОСПОДЕ, волим Дом у коме живиш
и место где твоја Слава станује.
9 Не узми ми душу с грешницима,
мој живот са крволоцима,
10 чије руке извршавају опаке науме
и десница им пуна мита.
11 А ја живим у својој честитости.
Избави ме и милостив ми буди.
12 На равном месту стоје ми ноге.
На великом скупу благосиљаћу ГОСПОДА.
Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ, Стено моја,
не оглуши се о мене.
Јер, ако будеш ћутао,
бићу као они што у гробну јаму силазе.
2 Чуј глас моје молбе кад ти вапијем,
кад дижем руке према твојој Светињи над светињама.
3 Не одвлачи ме са опакима,
са онима који чине неправду,
који са ближњима говоре о миру,
а у срцу им зло.
4 Дај им према њиховим делима,
према злоћи њихових поступака.
Дај им према њиховим делима
и врати им како су заслужили.
5 Зато што не разумеју оно што ГОСПОД чини
ни његова дела,
он ће их срушити
и више их неће подићи.
6 Благословен ГОСПОД,
јер је чуо глас моје молбе.
7 ГОСПОД је моја снага и штит.
Моје срце у њега се узда,
и помоћ ми долази.
Стога ми срце кличе од радости
и ГОСПОДУ песмом захваљујем.
8 ГОСПОД је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ
и благослови свој посед.
Буди им пастир
и носи их довека.
Хоровођи. Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ.
1 Грех говори опакоме дубоко у срцу.
Страха од Бога нема му пред очима,
2 јер сâм себи сувише ласка
да би свој грех видео и замрзео.
3 Речи његових уста грешне су и лажљиве,
престаде да буде разуман и да чини добро.
4 На својој постељи смишља неправду,
на рђавом путу стоји, зло не одбацује.
5 Љубав твоја, ГОСПОДЕ, досеже до небеса,
твоја верност до облакâ.
6 Твоја је праведност као моћне планине,
твоја правда као океан[a].
Човека и животињу спасаваш, ГОСПОДЕ.
7 Како је драгоцена твоја љубав!
У сенци твојих крила род људски налази уточиште.
8 Госте се обиљем из твога Дома,
дајеш им да пију из реке твојих посластица.
9 Јер, код тебе је врело живота,
због твоје светлости светлост видимо.
10 И даље показуј љубав онима који те познају
и своју праведност онима срца честитог.
11 Нека ме не гази нога охолога
и не тресе рука опакога.
12 Гле како попадали леже
они који чине зло,
оборени да се више не дигну.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Рекох: »Пазићу на своје путеве
да својим језиком не згрешим.
Брњицу ћу држати на устима
све док је опаки преда мном.«
2 Заћутах, умукнух,
чак ни о добру нисам говорио.
Али мој бол се погорша,
3 срце се у мени ражари.
Што сам више о томе мислио,
то је огањ више горео.
Тада проговорих:
4 »ГОСПОДЕ, обзнани ми мој крај
и меру мојих дана,
да знам како ми је живот пролазан.
5 Ево, дао си ми дане кратке као длан,
мој век животни као ништа је пред тобом.
Сваки човек је само дашак. Села
6 »Сваки човек као авет тумара,
узалуд трчкара унаоколо,
богатство гомила,
а не зна ко ће га покупити.
7 »А сада, Господе, шта да чекам?
У теби је моја нада.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да ме безумници вређају.
9 Ућутаћу, нећу отварати уста,
јер ти си ово учинио.
10 Склони свој ударац од мене –
докрајчиће ме силина твоје руке.
11 Ти човека прекореваш и одгајаш стегом
због његове кривице
и као мољац разједаш све за чим жуди.
Сваки човек је само дашак. Села
12 »Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
мој вапај саслушај,
на моје сузе се не оглуши.
Јер, ја сам само дошљак
и насељеник код тебе,
као сви моји праоци.
13 Скини свој поглед са мене,
да се још мало повеселим
пре но што одем и више ме не буде.«
Израелци код Синајске горе
19 Када се навршило три месеца од изласка из Египта, баш тог дана, Израелци стигоше у Синајску пустињу. 2 Након што су отишли из Рефидима, ушли су у Синајску пустињу и у њој се утаборили подигавши табор пред гором.
3 Тада се Мојсије попе к Богу, а ГОСПОД га позва са горе, па му рече: »Овако кажи Израелцима, Јаковљевом народу: 4 ‚Видели сте шта сам учинио са Египтом, како сам вас носио на орлујским крилима и довео вас себи. 5 Ако ми се будете потпуно покоравали и држали се мога савеза, бићете ми драгоцена својина међу свим народима. Иако је цео свет мој, 6 ви ћете ми бити царство свештеникâ и свети народ.‘ Ове речи пренеси Израелцима.«
7 Мојсије се врати и позва старешине народа, па пред њима исприча све што му је ГОСПОД заповедио да каже.
8 А сав народ одговори у један глас: »Учинићемо све што је ГОСПОД рекао.«
Тада Мојсије оде ГОСПОДУ с одговором народа.
9 ГОСПОД рече Мојсију: »Доћи ћу ти у густом облаку, да народ чује кад будем говорио с тобом и да ти увек верује.«
Потом Мојсије пренесе ГОСПОДУ одговор народа, 10 а ГОСПОД му рече: »Иди народу и освештај га данас и сутра. Нека оперу одећу, 11 а трећега дана нека буду спремни, јер ће се трећега дана ГОСПОД спустити на Синајску гору наочиглед целом народу. 12 Народу постави међе око горе и реци: ‚Пазите да се не пењете на гору и да не дотичете њено подножје. Ко дотакне гору, биће погубљен. 13 Нека таквога не дотакне рука, него нека се каменује или убије стрелом. Био то човек или животиња, нека не остане у животу.‘ Тек када се отегнуто огласи овнујски рог, нека се пењу на гору.«
14 Када се са горе спустио к народу, Мојсије их освешта и они опраше своју одећу.
15 Онда им рече: »Спремите се за трећи дан. И не прилазите жени.«
16 Трећега дана ујутро проломи се грмљавина и севнуше муње, над гору се надви густ облак и зачу се снажан звук рога. Сав народ у табору задрхта.
1 Павле, Божијом вољом апостол Христа Исуса, и брат Тимотеј,
2 светој и верној браћи у Христу, која су у Колоси:
милост вам и мир од Бога, нашег Оца[a].
Захваљивање и молитва
3 Увек захваљујемо Богу, Оцу нашега Господа Исуса Христа, када се за вас молимо, 4 јер смо чули за вашу веру у Христу Исусу[b] и за љубав коју гајите према свима светима. 5 Та вера и љубав долазе од наде која је за вас спремљена на небесима, а за коју сте већ чули у Речи истине – еванђељу, 6 које вам је дошло. Оно по целом свету доноси плодове и расте, баш као и међу вама од оног дана када сте чули за Божију милост и истински је спознали. 7 Научили сте га од Епафраса, нашег драгог друга у служењу, који је Христов верни служитељ за вас, 8 који нас је и обавестио о вашој љубави у Духу.
9 Зато и ми, од дана када смо то чули, не престајемо да се молимо за вас и да молимо Бога:
да се испуните спознањем његове воље са сваком духовном мудрошћу и разумевањем, 10 да живите достојно Господа и да му у свему угодите: да будете плодоносни у сваком добром делу, да растете у спознању Бога, 11 да се, сразмерно његовој славној моћи, оснажите сваком силом за сваку истрајност и стрпљивост, с радошћу 12 захваљујући Оцу, који вас је учинио достојнима да имате[c] удела у наследству светих у светлости.
13 Он нас је избавио из власти таме и преместио нас у Царство свог љубљеног Сина, 14 у коме имамо откупљење[d], опроштење греха.
7 Када је Јован видео да многи фарисеји и садукеји долазе да се крсте, рече им: »Змијски породе! Ко вас је упозорио да избегнете гнев који предстоји? 8 Донесите плод достојан покајања 9 и не помишљајте да говорите међу собом: ‚Имамо оца Авраама‘ јер, кажем вам: Бог може од овог камења да подигне децу Аврааму. 10 Секира је већ положена на корен дрвећа и биће посечено и бачено у ватру свако дрво које не доноси добар плод.
11 »Ја вас крштавам водом[a], за покајање. Али за мном долази моћнији од мене – ја нисам достојан ни обућу да му понесем. Он ће вас крстити Светим Духом и огњем. 12 У руци му је вејача и он ће очистити своје гумно и скупити своју пшеницу у амбар, а плеву ће спалити неугасивим огњем.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International