Book of Common Prayer
Давидов.
1 К теби своју душу уздижем, ГОСПОДЕ,
2 у тебе се уздам, Боже мој.
Не дај да се постидим,
не дај да непријатељи ликују нада мном.
3 Неће се постидети који тебе ишчекују
– постидеће се они који те лако изневере.
4 Обзнани ми своје путеве, ГОСПОДЕ,
својим стазама ме научи.
5 Води ме у својој истини и поучи ме,
јер ти си Бог, мој Спаситељ;
тебе поваздан ишчекујем.
6 Сети се, ГОСПОДЕ, своје самилости и љубави,
јер су од вечности.
7 Не сећај се грехâ из моје младости
ни мојих преступа.
Сети ме се због своје љубави
и доброте, ГОСПОДЕ.
8 Добар је ГОСПОД и правичан
– зато грешнике учи своме путу.
9 Нека кротке води ка оном што је право
и нека кротке учи своме путу.
10 Све стазе ГОСПОДЊЕ љубав су и истина
оном ко се држи његовог Савеза и прописâ.
11 Свога Имена ради, ГОСПОДЕ, грех мој опрости,
иако је велик.
12 Ко се боји ГОСПОДА,
ГОСПОД ће га усмерити путем
који треба да изабере.
13 Живот ће провести у благостању,
а његови потомци наследиће земљу.
14 ГОСПОД је присан с онима који га се боје,
свој Савез им обзнањује.
15 Очи су ми стално упрте у ГОСПОДА,
јер ми ноге ослобађа из мреже.
16 Окрени се к мени и милостив ми буди,
јер сам усамљен и јадан.
17 Бриге ми се намножиле у срцу
– ослободи ме тескобе.
18 Види мој јад и муку
и све моје грехе однеси.
19 Види колико је мојих непријатеља
и колико жестоком мржњом ме мрзе.
20 Чувај ми душу и избави ме.
Не дај да се постидим,
јер у тебе се уздам.
21 Нека ме поштење и честитост чувају,
јер тебе ишчекујем.
22 Избави Израел, Боже,
из свих његових невоља.
Хоровођи. По напеву »Смрт сина«. Псалам Давидов.
1 Захваљиваћу ти, ГОСПОДЕ, свим срцем својим,
причати о свим твојим делима чудесним.
2 У теби ћу се радовати и веселити,
твом Имену псалме певати, Свевишњи.
3 Узмичу непријатељи моји,
пред тобом посрћу и гину.
4 Јер, ти си се за моје право и парницу заузео.
На престо си сео као судија правичан.
5 Прекорио си незнабошце и уништио опаке,
име им избрисао заувек и довека.
6 Непријатељ сконча
у рушевинама заувек.
Градове си му тако разорио
да и спомен на њих неста.
7 А ГОСПОД на престолу седи довека,
престо је поставио да са њега суди.
8 Судиће свету праведно,
народима управљати правично.
9 ГОСПОД је потлаченима утврђење високо,
утврђење високо у временима невоље.
10 У тебе се уздају они који знају твоје Име,
јер ти, ГОСПОДЕ, не остављаш оне који твоју помоћ траже.
11 Псалме певајте ГОСПОДУ,
који на Сиону седи на престолу!
Његова дела разглашујте међу народима!
12 Јер, памти Онај који крв проливену освећује,
запомагање сиромахâ не заборавља.
13 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ.
Види како ме тлаче они што ме мрзе.
Склони ме са капија смрти
14 да све хвале теби исказујем
на капијама Кћери сионске
и да кличем због твога спасења.
15 Незнабошци потонуше у јаму
коју су сами ископали,
ноге им се ухватише у мрежу коју су сакрили.
16 ГОСПОД је познат по правди коју спроводи:
опаки се заплиће у дела својих руку. Хигајон Села
17 Опаки ће се вратити у Шеол,
сви незнабошци, који су Бога заборавили.
18 А убоги неће бити заборављени заувек,
нити ће икад пропасти нада сиромахâ.
19 Устани, ГОСПОДЕ! Не дај да човек надјача.
Нека се незнабошцима суди пред тобом.
20 Страхом их удари, ГОСПОДЕ,
да незнабошци спознају да су само смртници. Села
Псалам Давидов.
1 Ко сме да борави у твом шатору, ГОСПОДЕ,
ко да станује на твојој светој гори?
2 Онај ко живи беспрекорно
и чини што је праведно,
ко из срца говори истину
3 и језиком не клевеће,
ко не наноси зло другоме
и не вређа ближњега,
4 ко презире оне које је Бог одбацио,
а указује част онима који се боје ГОСПОДА,
ко се закуне и заклетву не прекрши,
па макар била на његову штету,
5 ко новац позајмљује без камате
и не прима мито да осуди недужнога.
Ко тако чини, никад неће посрнути.
Постављење судија
(5. Мојс 1,9-18)
13 Сутрадан Мојсије седе да народу дели правду, а народ је стајао око њега од јутра до вечери.
14 Мојсијев таст виде шта све Мојсије ради за народ, па рече: »Шта то радиш за овај народ? Зашто седиш сам, а сав овај народ стоји око тебе од јутра до вечери?«
15 »Зато што ми народ долази да чује Божију вољу«, одговори му Мојсије. 16 »Када се око нечега споре, они дођу мени, а ја донесем пресуду и упознам их с Божијим уредбама и законима.«
17 Тада таст рече Мојсију: »Није добро то што радиш. 18 Само ћете се изнурити, и ти и овај народ с тобом. Овај посао је сувише тежак за тебе и не можеш га обављати сам. 19 Него, саслушај ме, саветоваћу те, и нека Бог буде с тобом. Ти заступај народ пред Богом и износи Богу њихове спорове. 20 Учи их уредбама и законима и указуј им на то како треба да живе[a] и шта треба да раде. 21 Из целог народа одабери способне људе, људе који се боје Бога, који су поуздани и мрзе непоштен добитак, и постави их за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама. 22 Они нека у свако доба суде народу. Све теже случајеве нека износе теби, а лакше нека решавају сами. Олакшај себи – нека и они носе терет с тобом. 23 Ако тако учиниш, и Бог ти тако заповеди, онда ћеш моћи да издржиш и сав овај народ ће одлазити кући задовољан.«
24 Мојсије послуша свога таста и учини све што му је овај рекао. 25 Одабра способне људе из целог Израела и постави их народу за вође – за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама – 26 и ови су у свако доба судили народу. Теже случајеве износили су Мојсију, а све лакше решавали су сами.
27 Тада Мојсије испрати свога таста на пут и овај се врати у своју земљу.
Напасање Божијег стада
5 Молим старешине међу вама, ја, који сам и сâм старешина, сведок Христових страдања и онај који ће имати удела у слави која ће се открити: 2 напасајте Божије стадо које вам је поверено. Надгледајте га не зато што морате, него драговољно – како Бог хоће; не ради прљавог добитка, него с преданошћу; 3 не као господари над онима који су вам поверени, него као узори стаду. 4 А када се појави Врховни пастир, примићете венац славе, који не вене.
5 Тако и ви, младићи, потчињавајте се старешинама. А сви се један према другом опашите понизношћу. Јер:
»Бог се противи охолима,
а понизнима дарује милост.«(A)
6 Понизите се, дакле, под моћном Божијом руком, да вас узвиси када дође време. 7 Сву своју бригу пребаците на њега, јер он се брине о вама.
8 Будите трезвени, будно пазите. Ваш противник, ђаво, као лав који риче иде унаоколо тражећи кога да прождре. 9 Успротивите му се, чврсти у вери, знајући да иста оваква страдања сналазе вашу браћу по свету. 10 А Бог сваке милости, који вас је позвао у своју вечну славу у Христу, окрепиће вас после вашег кратког страдања и учинити вас чврстима, јакима и постојанима. 11 Њему моћ довека. Амин.
Завршни поздрави
12 Уз помоћ Силвана, кога сматрам верним братом, написао сам вам укратко, бодрећи вас и сведочећи да је ово истинска Божија милост. Чврсто стојте у њој.
13 Поздравља вас с вама изабрана црква у Вавилону и мој син Марко. 14 Један другога поздравите пољупцем љубави.
Мир свима вама који сте у Христу.
Родослов Исуса Христа
(Лк 3,23-38)
1 Родослов Исуса Христа, сина Давидовог, сина Авраамовог:
2 Аврааму се родио Исаак,
Исааку се родио Јаков,
Јакову су се родили Јуда и његова браћа.
3 Јуди је Тамара родила Фареса и Зару.
Фаресу се родио Есром,
Есрому се родио Арам.
4 Араму се родио Аминадав,
Аминадаву се родио Наасон,
Наасону се родио Салмон.
5 Салмону је Рахава родила Вооза,
Воозу је Рута родила Јовида,
Јовиду се родио Јесеј.
6 Јесеју се родио цар Давид.
Давиду је Уријина жена родила Соломона.
7 Соломону се родио Ровоам,
Ровоаму се родио Авија,
Авији се родио Асаф.
8 Асафу се родио Јосафат,
Јосафату се родио Јорам,
Јораму се родио Озија.
9 Озији се родио Јоатам,
Јоатаму се родио Ахаз,
Ахазу се родио Езекија.
10 Езекији се родио Манасија,
Манасији се родио Амос,
Амосу се родио Јосија.
11 Јосији су се родили Јехонија[a] и његова браћа у време изгнанства у Вавилон.
12 После изгнанства у Вавилон, Јехонији се родио Салатиил,
Салатиилу се родио Зоровавел.
13 Зоровавелу се родио Авијуд,
Авијуду се родио Елијаким,
Елијакиму се родио Азор.
14 Азору се родио Садок,
Садоку се родио Ахим,
Ахиму се родио Елијуд.
15 Елијуду се родио Елеазар,
Елеазару се родио Матан,
Матану се родио Јаков.
16 Јакову се родио Јосиф, муж Марије која је родила Исуса званог Христос.
17 У свему, дакле, од Авраама до Давида четрнаест поколења, од Давида до изгнанства у Вавилон четрнаест поколења, и од изгнанства у Вавилон до Христа четрнаест поколења.
Јован Крститељ припрема пут
(Мк 1,1-8; Лк 3,1-9, 15-17; Јн 1,19-28)
3 Тих дана дође Јован Крститељ. Проповедао је у јудејској пустињи, 2 говорећи: »Покајте се, јер се приближило Царство небеско!«
3 А Јован је онај о коме је говорио пророк Исаија када је рекао:
»Глас онога који виче у пустињи:
‚Припремите пут Господњи,
поравнајте му стазе!‘«(A)
4 Јованова одећа била је од камиље длаке, а око бокова је носио кожни појас. Храна су му били скакавци и дивљи мед. 5 К њему су долазили људи из Јерусалима, целе Јудеје и свих крајева око реке Јордан 6 и признавали[a] своје грехе, а он их је крштавао у реци Јордан.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International