Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвалите ГОСПОДА са небеса,
хвалите га на висинама.
2 Хвалите га, сви његови анђели,
хвалите га, све војске његове.
3 Хвалите га, сунце и месече,
хвалите га, све звезде блиставе.
4 Хвалите га, небеса над небесима
и воде над небом.
5 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер он заповеди, и они постадоше,
6 он их постави заувек и довека,
издаде уредбу која неће проћи.
7 Хвалите ГОСПОДА са земље,
морске немани и сви океани[a],
8 огњу и грȁде, снеже и магло,
вихоре који његову реч извршаваш,
9 планине и сва брда,
дрвеће плодоносно и сви кедрови,
10 животиње дивље и сва стоко,
гмизавци и птице крилате,
11 цареви земаљски и сви народи,
поглавари и све судије земаљске,
12 младићи и девојке,
старци и децо.
13 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер само је његово Име узвишено,
његов је сјај над земљом и небесима.
14 Свом народу рог је подигао,
славу свих верних својих,
народа Израеловог, народа њему блиског.
Алилуја!
1 Алилуја!
Певајте ГОСПОДУ нову песму,
хвалоспев му певајте на скупу верних.
2 Нека се Израел радује у свом Створитељу,
нека сионски народ свом Цару кличе.
3 Нека му хвале Име играјући,
нека му свирају у даире и лиру.
4 Јер, ГОСПОД воли свој народ,
он кротке победом овенчава.
5 Нека се верни радују у слави,
нека кличу на својим постељама.
6 Нека им у устима буду хвале Богу,
а у руци мач двосекли,
7 да изврше освету над незнабошцима
и казну над народима,
8 да им цареве вежу ланцима,
њихове племиће гвозденим оковима,
9 да на њима изврше записани суд.
То је почаст дата свим његовим вернима.
Алилуја!
1 Алилуја!
Хвалите Бога у његовом светилишту,
хвалите га на моћним небесима његовим,
2 хвалите га због делâ његове силе,
хвалите га због силне величине његове,
3 хвалите га звуцима овнујског рога,
хвалите га харфом и лиром,
4 хвалите га даирама и играњем,
хвалите га жичаним инструментима и фрулом,
5 хвалите га чинелама гласним,
хвалите га чинелама громким.
6 Нека све што дише хвали ГОСПОДА.
Алилуја!
1 Кад је Израел изашао из Египта,
народ Јаковљев из народа туђег језика,
2 Јуда постаде његово светилиште,
Израел његово царство.
3 Море то виде, и побеже,
Јордан потече назад.
4 Горе су поскакивале као овнови,
брда као јагањци.
5 Шта ти би, море, да си побегло?
Јордане, зашто си потекао назад?
6 Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
ви, брда, као јагањци?
7 Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
пред лицем Бога Јаковљевог,
8 који стену претвори у језеро,
тврду стену у извор воде.
1 Не нама, ГОСПОДЕ, не нама,
него свом Имену дај славу
због своје љубави и истине.
2 Зашто да незнабошци говоре:
»Где је њихов бог?«
3 На небесима је наш Бог,
он чини што му се свиди.
4 А њихови идоли су сребро и злато,
дело људских руку.
5 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
6 уши имају а не чују,
нос имају а не миришу,
7 руке имају а не додирују,
ноге имају а не ходају,
ни мрмор не излази из њиховог грла.
8 Такви су и они који их направише
и сви који се у њих уздају.
9 Доме Израелов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
10 Доме Ааронов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
11 Ви који га се бојите, у ГОСПОДА се уздајте
– он је ваш помагач и штит.
12 ГОСПОД нас се сећа и благословиће нас:
благословиће дом Израелов,
благословиће дом Ааронов,
13 благословиће оне који се боје ГОСПОДА,
и мале и велике.
14 Умножио вас ГОСПОД,
вас и вашу децу.
15 Благословио вас ГОСПОД,
који је небо и земљу начинио.
16 ГОСПОДЊА су небеса над небесима,
а земљу је дао људском роду.
17 Не хвале ГОСПОДА мртви,
ни они који силазе у тишину –
18 ми живи благосиљамо ГОСПОДА
сада и довека.
Алилуја!
Јитро у посети Мојсију
18 Мидјански свештеник Јитро, Мојсијев таст, чуо је све што је Бог учинио за Мојсија и за свој народ Израел и како је ГОСПОД извео Израел из Египта. 2 Када се Мојсије растао од своје жене Ципоре, његов таст Јитро примио ју је к себи, 3 као и оба њена сина. Један од њих звао се Гершом[a], јер је Мојсије рекао: »Ја сам дошљак у туђини«, 4 а други се звао Елиезер[b], јер је рекао: »Бог мога оца био ми је помагач и избавио ме од фараоновог мача.«
5 Мојсијев таст Јитро, са Мојсијева два сина и женом, дође Мојсију у пустињу, где се био утаборио крај Божије горе.
6 Јитро поручи Мојсију: »Ја, твој таст Јитро, долазим ти с твојом женом и оба њена сина.«
7 Мојсије изађе у сусрет своме тасту, поклони му се и пољуби га. Када су се поздравили, уђоше у шатор. 8 Мојсије исприча тасту све што је ГОСПОД учинио са фараоном и Египћанима ради Израела, све недаће с којима су се суочили на путу и како их је ГОСПОД избавио.
9 Јитро се обрадова због свега доброг што је ГОСПОД учинио за Израел и што га је избавио из руку Египћана, 10 па рече: »Благословен ГОСПОД, који вас је избавио из фараонових руку. 11 Сада знам да је ГОСПОД већи од свих богова, јер је из руку Египћана избавио народ када су с њим бахато поступали.«
12 Онда Јитро, Мојсијев таст, принесе Богу жртву паљеницу и друге клане жртве, а Аарон дође са свим израелским старешинама да с Мојсијевим тастом једе пред Богом.
7 Драги моји, не пишем вам неку нову заповест, него стару заповест коју сте имали од почетка – стара заповест је Реч коју сте чули. 8 А ипак вам пишем нову заповест, која се обистињује у њему и у вама. Јер, тама пролази, а истинска светлост већ сија.
9 Ко говори да је у светлости, а мрзи свога брата, још је у тами. 10 Ко воли свога брата, живи у светлости и у њему нема саблазни. 11 А ко мрзи свога брата, у тами је – хода у тами и не зна куда иде, јер му је тама заслепила очи.
12 Пишем вам, дечице,
јер су вам греси опроштени због његовог имена.
13 Пишем вам, очеви,
зато што сте упознали Онога који је од почетка.
Пишем вам, младићи,
зато што сте победили Злога.
14 Написах вам, дечице,
зато што сте упознали Оца.
Написах вам, очеви,
зато што сте упознали Онога који је од почетка.
Написах вам, младићи,
зато што сте јаки
и што Божија реч живи у вама
и што сте победили Злога.
Немојте да волите свет
15 Немојте да волите свет ни оно што је у свету. Ако неко воли свет, у њему нема Очеве љубави. 16 Јер, све што је у свету – пожуда тела, пожуда очију и разметање оним што се има – не долази од Оца, него од света. 17 Свет и његове пожуде пролазе, а ко извршава Божију вољу, остаје довека.
Исус се показује Марији Магдалини
(Мт 28,9-10; Јн 20,11-18)
9 Пошто је васкрсао рано ујутро првог дана седмице, Исус се прво показа Марији Магдалини, из које је био истерао седам демона. 10 Она оде и то јави онима који су били с њим, а који су сада туговали и плакали. 11 Када су они чули да је Исус жив и да га је она видела, не повероваше.
Исус се показује двојици ученика
(Лк 24,13-35)
12 После тога се Исус, у другом обличју, показа двојици од њих док су ишли у једно село. 13 Они се вратише и то јавише осталима, али они ни њима не повероваше.
Послање ученика
(Мт 28,16-20; Лк 24,36-49; Јн 20,19-23; Дап 1,6-8)
14 Касније се Исус показа Једанаесторици док су били за трпезом и укори их због њихове невере и окорелог срца, јер нису поверовали онима који су га видели васкрслог из мртвих.
15 »Идите по целом свету«, рече им, »и проповедајте еванђеље сваком створењу. 16 Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује, биће осуђен. 17 А ова знамења ће пратити оне који поверују: у моје име ће истеривати демоне; говориће новим језицима; 18 узимаће змије рукама; ако попију нешто смртоносно, то им неће наудити; полагаће руке на болесне и ови ће оздравити.«
Вазнесење
(Лк 24,50-53; Дап 1,9-11)
19 И пошто им то рече, Господ Исус би вазнет на небо, па седе здесна Богу.
20 Ученици одоше да свуда проповедају, а Господ им је помагао и потврђивао Реч знамењима која су је пратила.[a]
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International