Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз фруле. Псалам Давидов.
1 Чуј моје речи, ГОСПОДЕ,
проникни у моје уздахе.
2 Моје запомагање слушај,
Царе мој и Боже мој,
јер се теби молим.
3 Сваког јутра, ГОСПОДЕ, чујеш ми глас,
сваког јутра своје молбе полажем пред тебе
и чекам.
4 Ти ниси Бог коме је мила опакост,
зло код тебе не борави.
5 Хвалисавци не опстају пред твојим погледом,
ти мрзиш све који чине зло.
6 Лажљивце уништаваш,
крволоци и варалице огавни су ГОСПОДУ.
7 А ја ћу због твоје велике љубави ући у твој Дом.
У страху од тебе поклонићу се према твом светом Храму.
8 Води ме, ГОСПОДЕ, у својој праведности.
Због мојих душмана
свој пут преда мном поравнај.
9 Нема искрености у њиховим устима,
срце им је пуно пропасти.
Грло им је гроб отворен,
језиком ласкају.
10 Прогласи их кривима, Боже!
Нека им њихове сплетке донесу пропаст.
Отерај их због многих преступа њихових,
јер су се против тебе побунили.
11 Нека се радују сви који се у тебе уздају,
нека кличу од радости довека.
Заштити оне који воле твоје Име,
нека се у теби радују,
12 јер ти, ГОСПОДЕ, благосиљаш праведника
и својом наклоношћу га окружујеш као штитом.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Према шеминиту. Псалам Давидов
1 Не грди ме у свом гневу, ГОСПОДЕ,
не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам изнемогао.
Излечи ме, ГОСПОДЕ, јер ми се кости тресу од страха.
3 Душа ми се силно тресе од страха.
Докле ћеш тако, ГОСПОДЕ?
4 Врати се, ГОСПОДЕ, душу ми избави,
због своје љубави ме спаси.
5 Јер, у смрти нема спомена на тебе,
у Шеолу, ко да ти захваљује?
6 Изнемогох од јецања.
Сву ноћ постељу плачем заливам,
свој лежај сузама натапам.
7 Од жалости ми очи ишчилеше,
ослабише због свих душмана мојих.
8 Даље од мене, сви који чините неправду,
јер ГОСПОД је чуо мој плач!
9 Чуо је ГОСПОД моју молбу,
ГОСПОД је моју молитву прихватио.
10 Постидеће се и силно уплашити сви моји непријатељи,
узмакнуће, изненада постиђени.
1 Зашто стојиш далеко, ГОСПОДЕ?
Зашто се кријеш у временима невоље?
2 Опаки у својој надмености сиромахе прогони;
они се хватају у сплетке које је смислио.
3 Опаки се пожудом свога срца хвали,
лакомог благосиља, а ГОСПОДА презире.
4 Опаки у својој надмености Бога не тражи,
нема места за Бога у његовим наумима.
5 Путеви су му увек успешни,
надмен је и далеко су од њега твоји закони,
презире све своје душмане.
6 Мисли: »Нећу посрнути.
Никад ме неће задесити зло.«
7 Уста су му пуна псовки, лукавства и преваре,
под језиком му мука и несрећа.
8 У заседи лежи покрај села,
из потаје убија недужнога,
очима вреба жртве.
9 У заседи лежи као лав у брлогу,
у заседи лежи да сиромаха ухвати,
да га у мрежу ухвати и одвуче.
10 Жртве се руше, сатрвене,
под његовом снагом падају.
11 А он мисли: »Заборавио је Бог.
Сакрио је лице и никад ништа не види.«
12 Устани, ГОСПОДЕ! Подигни руку, Боже!
Сиромахе не заборави!
13 Зашто да опаки презире Бога?
Зашто да мисли: »Неће ме казнити«?
14 Јер, ти видиш, гледаш муку и јад,
у руке их узимаш.
Невољник се теби предаје,
ти сирочади помажеш.
15 Сломи руку опакоме и зломе,
казни његову опакост, да се више не нађе.
16 ГОСПОД је Цар заувек и довека!
Нестаће незнабошци из његове земље.
17 Ти, ГОСПОДЕ, чујеш жеље кротких,
охрабрујеш их и помно слушаш.
18 Браниш права сирочади и потлачених,
да их смртник више не застрашује.
Хоровођи. Давидов.
1 У ГОСПОДА се уздам.
Зашто ми, онда, говорите:
»Одлети као птица на своју гору.
2 Јер, ено, опаки натежу лукове,
стреле на тетиве намештају,
да из мрака погоде људе срца честитог.
3 Када се темељи руше,
шта да учини праведник?«
4 ГОСПОД је у свом светом Храму,
престо ГОСПОДЊИ на небесима.
Он гледа људе, очима их испитује.
5 ГОСПОД испитује праведника,
а опакога и онога ко воли насиље
мрзи душа његова.
6 На опаке ће излити угљевље ужарено
и сумпор горући,
дати им да испију чашу ветра огњеног.
7 Јер, ГОСПОД је праведан и воли праведност.
Честити ће гледати његово лице.
Мојсијева песма
15 Тада Мојсије и Израелци запеваше ГОСПОДУ ову песму:
»Певаћу ГОСПОДУ, јер је силно узвишен.
У море је бацио коња и јахача.
2 ГОСПОД је моја снага и песма;
он је мој спаситељ.
Он је мој Бог, ја ћу га славити,
Бог мога оца, ја ћу га величати.
3 Господ је ратник;
ГОСПОД му је име.
4 Фараону је кола и војску бацио у море;
у Црвеном мору се утопише најбољи заповедници,
5 прекрише их воде дубоке,
у дубину потонуше као камен.
6 »Твоја десница, ГОСПОДЕ, прослави се снагом;
твоја десница, ГОСПОДЕ, непријатеља разби.
7 Својим силним величанством противнике си срушио.
Пустио си свој гнев пламтећи,
и он их сажеже као стрњику.
8 Од даха твојих ноздрва нагомилаше се воде,
као бедем стадоше набујале воде,
у срцу мора дубине се стврднуше.
9 »Непријатељ рече: ‚Гонићу их, стићи,
и плен поделити,
до миле воље на њима се искалити.
Мач ћу исукати – моја рука ће их уништити.‘
10 А ти својим дахом дуну, и море их прекри,
као олово потонуше у моћне воде.
11 »Ко је међу боговима као ти, ГОСПОДЕ?
Ко је као ти величанствен у светости,
страшан у хвалама и чини чуда?
12 Ти пружи десницу,
и земља их прогута.
13 »Својом љубављу водиш народ који си откупио,
својом снагом га управљаш ка свом светом пребивалишту.
14 Чуће то народи и задрхтати.
Муке ће спопасти Филистејце,
15 ужаснуће се едомске старешине,
спопашће дрхтавица моавске моћнике,
истопиће се храброст Ханаанаца,
16 страх и трепет ће их обузети.
Од силине твоје руке занемеће као камен
док народ твој не прође, ГОСПОДЕ,
док народ који си купио не прође.
17 Довешћеш га и посадити на својој гори,
на месту које си учинио својим боравиштем, ГОСПОДЕ,
светилиштем које твоје руке саздаше, Господе.
18 »ГОСПОД влада заувек и довека.«
Мирјамина песма
19 Када су фараонови коњи, кола и коњаници ушли у море и ГОСПОД на њих вратио воде мора, а Израелци по сувом прошли посред мора, 20 Ааронова сестра, пророчица Мирјам, узе даире у руку и све жене пођоше за њом с даирама и играјући. 21 Мирјам им запева:
»Певајте ГОСПОДУ, јер је силно узвишен.
У море је бацио коња и јахача.«
Позив на светост
13 Стога, припремите свој ум, будите трезвени, потпуно се поуздајте у милост коју ће вам донети Откривење Исуса Христа. 14 Као послушна деца, не поводите се за својим ранијим пожудама из временâ незнања. 15 Него, као што је свет Онај који вас је позвао, и ви будите свети у свему што чините. 16 Јер, записано је: »Будите свети, јер сам ја свет.«(A)
17 Ако, дакле, Оцем називате Онога који сваком непристрасно суди на основу делâ, проводите у страху време свога боравка на земљи. 18 Јер, ви знате да од свог испразног начина живота, који су вам предали ваши праоци, нисте откупљени нечим распадљивим, сребром или златом, 19 него драгоценом крвљу Христа, Јагњета без мане и љаге. 20 Он је предодређен пре постанка света, а објавио се у овим последњим временима ради вас 21 који кроз њега верујете у Бога, који га је васкрсао из мртвих и прославио, да ваша вера и нада буду у Богу.
22 Пошто сте послушношћу истини очистили своју душу за нелицемерно братољубље, из свега срца волите један другога. 23 Јер, ви нисте поново рођени из распадљивог семена, него из нераспадљивог – живом и постојаном Божијом речју. 24 Јер:
»Сваки човек је као трава
и сва његова слава као пољски цвет;
трава се осуши и цвет отпадне,
25 али реч Господња остаје довека.«(B)
А та Реч је еванђеље које вам је објављено.
18 Нећу вас оставити као сирочад – доћи ћу к вама. 19 Још мало, и свет ме више неће видети, али ви ћете ме видети. Јер, ја живим, па ћете и ви живети. 20 Тога дана ћете сазнати да сам ја у своме Оцу и да сте ви у мени, а ја у вама. 21 Ко има моје заповести и држи их се, тај ме воли, а ко воли мене, њега ће волети и мој Отац. А волећу га и ја и показати му се.«
22 »Господе«, рече му Јуда, не Искариотски, »како то да ћеш се показати нама, а не свету?«
23 »Ко ме воли, држаће се моје Речи«, одговори му Исус, »и мој Отац ће га волети, и ми ћемо доћи к њему и код њега се настанити. 24 Ко ме не воли, не држи се моје Речи. А Реч коју слушате није моја, него Оца, који ме је послао.
25 »Ово сам вам говорио док сам боравио с вама. 26 А Помагач – Свети Дух – кога ће Отац послати у моје име, научиће вас свему и подсетити вас на све што сам вам рекао.
27 »Мир вам остављам, свој мир вам дајем. Али, не дајем га онако како свет даје. Нека се не узнемирава ваше срце и нека се не плаши. 28 Чули сте да сам рекао: ‚Одлазим и вратићу вам се.‘ Да ме волите, радовали бисте се што одлазим к Оцу, јер Отац је већи од мене.
29 »Ово сам вам рекао сада, пре него што се догоди, да поверујете када се догоди. 30 Нећу више много с вама говорити, јер долази владар света. Он ми не може ништа, 31 али свет треба да сазна да ја волим Оца и да чиним онако како ми је Отац заповедио.
»Устаните, хајдемо одавде.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International