Book of Common Prayer

Давидов.

Књига друга

(Псалми 42-72)

Хоровођи. Маскил потомака Корејевих.

Девета пошаст: тама

²¹ Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку ка небу, да се на Египат спусти тама, тама која се може опипати.«

²² И Мојсије пружи руку ка небу, и на цео Египат се спусти густа тама која потраја три дана. ²³ Три дана људи нису могли да виде један другог, ни да се макну с места. Али тамо где су Израелци живели било је светлости.

²⁴ Тада фараон позва Мојсија и рече: »Идите и служите ГОСПОДУ. Ситна и крупна стока нека остане овде, а ваша нејач може с вама.«

²⁵ Али Мојсије рече: »Мораш да нам даш клане жртве и паљенице које ћемо принети ГОСПОДУ, нашем Богу. ²⁶ Зато ће и наша стока с нама – ни папак неће остати овде. Од ње треба да узмемо за жртве ГОСПОДУ, нашем Богу. Али док тамо не стигнемо, нећемо знати шта треба да принесемо ГОСПОДУ.«

Најава смрти египатских првенаца

²⁷ ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да пусти Израелце, ²⁸ него викну на Мојсија: »Одлази од мене и гледај да ми више не излазиш на очи! Јер, оног дана кад ми изађеш на очи, погинућеш!«

²⁹ »Добро си рекао«, рече Мојсије, »више ти нећу изаћи на очи.«

11 ГОСПОД рече Мојсију: »Послаћу још једну пошаст на фараона и Египат. После тога ће вас пустити одавде – у ствари, отераће вас. ² Реци народу да сваки мушкарац од свога суседа, а свака жена од своје сусетке затражи предмете од сребра и злата.«

³ ГОСПОД је учинио да Израелци нађу милост у очима Египћана, а и самог Мојсија су у Египту веома уважавали фараонови службеници и народ.

⁴ Мојсије рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Око поноћи ћу проћи кроз Египат. ⁵ Тада ће умрети сваки првенац у Египту, од прворођеног сина фараона који седи на престолу до прворођеног сина робиње која седи за млином. А угинуће и сва првина стоке. ⁶ По целом Египту проломиће се силан лелек, каквог није било, нити ће га икада више бити. ⁷ Али међу Израелцима ни пас неће залајати ни на човека ни на животињу.‘ По томе ћете знати да ГОСПОД разликује Египат од Израела. ⁸ Тада ће ми доћи сви ови твоји службеници, поклонити ми се и рећи: ‚Одлази, и ти и сав народ који иде за тобом!‘ После тога ћу отићи.«

И Мојсије, силно гневан, оде од фараона.

¹³ А пошто имамо исти дух вере, као што је записано: »Поверовах, зато сам говорио«,^(A) и ми верујемо, па зато и говоримо, ¹⁴ знајући да ће Онај који је васкрсао Господа Исуса и нас са Исусом васкрснути и заједно с вама поставити пред себе. ¹⁵ Јер, све је то ради вас, да милост, која се умножила захваљивањем многих, буде још обилнија на Божију славу.

¹⁶ Зато не посустајемо. Него, ако се споља и распадамо, изнутра се из дана у дан обнављамо. ¹⁷ Јер, наша незнатна, тренутна невоља доноси нам вечну славу која је неизмерно надмашује. ¹⁸ Ми се не усредсређујемо на видљиво, него на невидљиво, јер видљиво је привремено, а невидљиво вечно.

Излечење слепог Вартимеја

(Мт 20,29-34; Лк 18,35-43)

⁴⁶ Потом стигоше у Јерихон. Док је Исус са својим ученицима и силним народом излазио из Јерихона, поред пута је седео слепи просјак Вартимеј – то јест син Тимејев. ⁴⁷ Када је чуо да то пролази Исус Назарећанин, повика: »Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!«

⁴⁸ Многи га опоменуше да ућути, али он је још више викао: »Сине Давидов, смилуј ми се!«

⁴⁹ Исус се заустави и рече: »Позовите га.«

И они позваше слепога рекавши му: »Само храбро! Устани, зове те.«

⁵⁰ А он збаци свој огртач, скочи на ноге и приђе Исусу.

⁵¹ »Шта хоћеш да учиним за тебе?« упита га Исус.

»Рабуни«, одговори слепи, »да прогледам.«

⁵² А Исус му рече: »Иди. Твоја вера те је излечила.«

И човек одмах прогледа и пође путем за Исусом.