Book of Common Prayer
Песма. Псалам Асафов.
1 Не ћути, Боже!
Не буди нем, Боже, и не мируј!
2 Јер, ево, твоји непријатељи се ускомешаше,
дигоше главу они који те мрзе.
3 Лукаве науме кују против твога народа
и спремају завере против твојих штићеника.
4 Говоре: »Хајде да их затремо као народ,
да се Израелово име више не помиње.«
5 Јер, сложно заверу кују,
савез склапају против тебе
6 шатори Едома и Јишмаеловаца,
Моав и Хагарци,
7 Гевал, Амон и Амалек,
Филистеја и житељи Тира.
8 Чак им се и Асирија придружила,
да помогне Лотовим потомцима. Села
9 Учини с њима као и с Мидјанцима,
као са Сисром и Јавином код потока Кишона,
10 који погинуше код Ендора
и постадоше ђубриво на тлу.
11 Учини да им поглавари буду као Орев и Зеев,
сви њихови владари као Зевах и Цалмуна,
12 који рекоше:
»Хајде да запоседнемо Божије пашњаке.«
13 Учини да буду као плева у вихору,
као стрњика на ветру.
14 Као што огањ прождире шуму
и пламен пали планине,
15 тако их потерај својим вихором
и престрави својим ветром олујним.
16 Лица им прекриј срамотом,
да тебе потраже, ГОСПОДЕ.
17 Нека се довека стиде и плаше,
нека у срамоти пропадну.
18 Нека знају да си ти,
коме је име ГОСПОД,
једини Свевишњи над свом земљом.
Књига друга
(Псалми 42-72)
Хоровођи. Маскил потомака Корејевих.
1 Као што јелен жуди за водама потока,
тако душа моја жуди за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу опет ићи да се пред њим покажем?
3 Сузе су ми храна дању и ноћу
док ме поваздан питају:
»Где ти је твој Бог?«
4 Душа ме боли кад се сетим
како сам с мноштвом народа ишао,
водећи их до Дома Божијег,
уз клицање и захваљивање
силног света који празнује.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом 6 и мом Богу.
Душа је у мени потиштена.
Зато ћу те се сећати
на овом брдашцу[a] крај горе Хермон,
у земљи где река Јордан почиње,
7 где дубина дубину дозива
хучањем твојих водопада.
Сви твоји валови и таласи
преко мене пређоше.
8 Дању ми ГОСПОД своју љубав шаље,
а ноћу је његова песма са мном,
молитва Богу мог живота.
9 Питам Бога, Хридину моју:
»Зашто си ме заборавио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?«
10 Кости ми пуцају од увреда душмана,
који ме поваздан питају: »Где ти је твој Бог?«
11 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
1 Оправдај ме, Боже;
поведи моју парницу против народа безбожног,
избави ме од човека лукавог и неправедног.
2 Ти си Бог, Тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто унаоколо ходам у жалости,
од непријатеља угњетен?
3 Пошаљи своју светлост и истину,
да ме воде.
Нека ме доведу до твоје свете горе,
до твога Боравишта.
4 Тада ћу прићи Божијем жртвенику,
Богу, мојој радости највећој.
Лиром ћу те славити, Боже, мој Боже.
5 Зашто си потиштена, душо моја?
Зашто си тако узнемирена у мени?
У Бога се уздај,
јер опет ћу му захваљивати,
Спаситељу мом и мом Богу.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Милостив си био својој земљи, ГОСПОДЕ,
Јакову си вратио благостање.
2 Уклонио си кривицу свога народа,
све његове грехе покрио. Села
3 Склонио си сву своју срџбу
и одвратио се од свог љутог гнева.
4 Обнови нас, Боже, наш Спаситељу,
и окончај свој гнев према нама.
5 Зар ћеш се довека на нас гневити?
Зар ће се твој гнев протезати кроз сва поколења?
6 Зар нас нећеш поново оживети,
да се твој народ радује у теби?
7 Своју љубав нам покажи, ГОСПОДЕ,
и дај нам своје спасење.
8 Хоћу да чујем шта Бог, ГОСПОД, говори,
јер он обећава мир своме народу,
вернима својим –
само нека се опет не окрену безумљу.
9 Да, његово спасење је близу онима који га се боје,
да се Слава настани у нашој земљи.
10 Састају се љубав и истина,
љубе се праведност и мир.
11 Истина ниче из земље,
а праведност гледа са неба.
12 Да, ГОСПОД ће дати оно што је добро
и наша земља даће свој род.
13 Праведност ће ићи пред њим
и пут припремити за његове кораке.
Молитва Давидова.
1 Чуј ме, ГОСПОДЕ, услиши ме,
јер сиромах сам и убог.
2 Душу ми чувај, јер сам ти веран.
Ти си мој Бог; спаси мене, свога слугу,
који се у тебе узда.
3 Смилуј ми се, Господе,
јер ти поваздан вапијем.
4 Обрадуј свога слугу,
јер за тобом жудим, Господе.
5 Ти си, Господе, добар и спреман да прашташ,
препун љубави према онима који ти вапију.
6 Чуј, ГОСПОДЕ, моју молитву,
помно саслушај мој вапај за милост.
7 Вапијем ти у дан своје невоље,
јер ћеш ме услишити.
8 Нема међу боговима таквог као ти, Господе,
и нема делâ као што су твоја.
9 Доћи ће сви народи које си створио
и поклонити се пред тобом, Господе,
и Име твоје славити.
10 Јер, ти си велик
и чудесна дела чиниш;
ти једини си Бог.
11 Свом путу ме научи, ГОСПОДЕ,
да у твојој истини ходам.
Дај ми неподељено срце
да се твога Имена бојим.
12 Захваљиваћу ти, Господе, мој Боже,
свим својим срцем;
твоје Име славићу довека.
13 Јер, велика је твоја љубав према мени,
из дубина Шеола живот си ми избавио.
14 Бахати се дигоше на мене, Боже,
скуп силника мој живот тражи.
За тебе они не маре.
15 А ти си, Господе, Бог самилостан и милостив,
спор да се разгневиш, препун љубави и истине.
16 Окрени се к мени и смилуј ми се;
дај своје снаге своме слузи
и спаси сина своје слушкиње.
17 Покажи ми знак своје доброте –
нека га виде они што ме мрзе,
и постиде се,
јер си ми ти помогао, ГОСПОДЕ, и утешио ме.
Јаков одлази у Египат
46 Тако Израел крену на пут са свиме што је имао. Када је стигао до Беер-Шеве, принесе жртву Богу свог оца Исаака.
2 Бог ноћу проговори Израелу у виђењима и позва га: »Јакове! Јакове!«
»Молим?« одговори Јаков.
3 »Ја сам Бог, Бог твога оца«, рече. »Не плаши се да идеш у Египат, јер ћу тамо од тебе начинити велик народ. 4 Ићи ћу с тобом у Египат и опет ћу те из њега вратити. А Јосиф ће ти својом руком склопити очи.«
5 Потом Јаков крену из Беер-Шеве. Израелови синови повезоше свог оца Јакова и своју нејач и жене на колима која је фараон послао за њихов превоз. 6 Са собом поведоше своју стоку и понеше имовину коју су стекли у Ханаану, па Јаков и све његово потомство одоше у Египат. 7 Он у Египат поведе своје синове и унуке, кћери и унучице – све своје потомство.
28 Јаков посла Јуду напред Јосифу да му Јосиф покаже пут у Гошен. Када су стигли у гошенски крај, 29 Јосиф нареди да му се упрегну кола, па оде у Гошен да се сретне са својим оцем Израелом. Чим је стао пред оца, баци му се у загрљај и дуго остаде у његовом загрљају плачући.
30 Израел рече Јосифу: »Сада могу да умрем, пошто сам се својим очима уверио да си још жив.«
31 Тада Јосиф рече својој браћи и породици свог оца: »Идем да разговарам са фараоном. Рећи ћу му: ‚Дошла су ми браћа и други укућани мог оца, који су живели у Ханаану. 32 Ти људи су пастири – баве се сточарством и са собом су довели своју ситну и крупну стоку и све што имају.‘ 33 Када вас фараон позове и упита: ‚Чиме се бавите?‘ 34 ви реците: ‚Ми, твоје слуге, бавимо се сточарством од своје младости, као што су то чинили и наши преци.‘ Тако ћете моћи да се настаните у гошенском крају, јер су Египћанима сви пастири одвратни.«
Права апостола
9 Зар ја нисам слободан? Зар нисам апостол? Зар нисам видео Исуса, нашега Господа? Зар нисте ви моје дело у Господу? 2 Ако другима нисам апостол, вама јесам, јер ви сте печат мог апостолства у Господу.
3 Ово је моја одбрана против мојих тужилаца: 4 Зар немамо право да једемо и пијемо? 5 Зар немамо право, као и други апостоли и Господња браћа и Кифа[a], да водимо једну сестру као жену? 6 Зар само ја и Варнава немамо право да не радимо?
7 Ко то служи војску о свом трошку? Ко то сади виноград а да не једе од његових плодова? Ко то напаса стадо оваца а да не пије млека од тог стада? 8 Да ли ово говорим са људског становишта? Зар то не каже и Закон? 9 Јер, у Мојсијевом закону је записано: »Не завезуј уста волу који врше.«(A) Зар је Богу до волова? 10 Зар не говори баш ради нас? Да, ради нас је то записано. Јер, орач треба да оре и вршилац да врше у нади да ће добити свој део. 11 Ако смо вам посејали духовна добра, зар је много ако жањемо ваша телесна добра? 12 Ако други имају право на део ваших добара, зашто ми не бисмо имали још више?
Али, ми нисмо искористили то право, него све подносимо да нечим не бисмо омели Христово еванђеље. 13 Зар не знате да они који обављају службу у Храму, од Храма добијају храну, и да они који служе код жртвеника, добијају део од онога што је принето на жртвенику? 14 Тако је и Господ заповедио онима који проповедају еванђеље да од еванђеља живе.
15 Ја нисам ништа од тога искористио. А ни ово вам не пишем зато да и са мном буде тако, јер бих радије умро него да ме неко лиши ове хвале.
Исус храни пет хиљада људи
(Мт 14,13-21; Лк 9,10-17; Јн 6,1-14)
30 Апостоли се окупише око Исуса и известише га о свему што су учинили и о чему су учили народ.
31 »Идите на неко пусто место, сами, па се мало одморите«, рече им он, јер је толико људи долазило и одлазило да нису стизали ни да једу.
32 Тако они сами кренуше чамцем на једно пусто место. 33 Али, многи их видеше како одлазе и препознаше их, па из свих градова пожурише пешице и стигоше пре њих.
34 Када је Исус изашао из чамца, угледа силан народ и сажали се на њих, јер су били као овце без пастира, па поче много чему да их учи.
35 Већ је било прилично касно, па ученици приђоше Исусу и рекоше: »Ово је пусто место, а већ је и касно. 36 Отпусти их. Нека иду у околне засеоке и села и купе себи нешто за јело.«
37 А Исус им рече: »Ви им дајте да једу.«
»Зар да идемо да купимо хлеба за двеста динара[a]«, упиташе они, »па да им дамо да једу?«
38 »Колико хлебова имате?« упита их он. »Идите и погледајте.«
Када су сазнали, рекоше: »Пет, и две рибе.«
39 Он им тада нареди да сви, у скупинама, поседају по зеленој трави. 40 И они поседаше у скупинама од по стотину и од по педесет.
41 Он узе оних пет хлебова и две рибе, диже поглед ка небу, благослови и изломи хлебове, па даде својим ученицима да ставе пред људе. Тако свима раздели и оне две рибе. 42 И сви су јели и најели се. 43 Преосталих комадића хлеба и рибе накупише дванаест пуних корпи. 44 А јело је пет хиљада мушкараца.
45 Исус одмах натера своје ученике да уђу у чамац и да пред њим крену на другу обалу, према Витсаиди, док он отпусти народ. 46 А када их је отпустио, оде на гору да се помоли.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International