Book of Common Prayer
Хоровођи. Напев: „Не погуби“. Псалам Асафов. Песма.
75 Хвалимо те, Боже,
хвалимо те, јер нам је име твоје блиско;
чудеса твоја спомиње народ.
2 „Ја одређујем заказано време,
ја подједнако судим.
3 Растапа се земља и сав њезин живаљ,
а ја стубове њене постављам. Села
4 Бахатима кажем:
’Немојте се бахатити’;
и зликовцима:
’Рог свој не дижите.
5 Рог свој у висине не дижите,
дрско не причајте.’“
6 Јер уздизање не долази ни са запада,
ни са истока, ни из пустиње;
7 већ је Бог судија:
једног руши, једног диже.
8 Ено, чаша је у Господњој руци
и вино пуно зачина се пени.
И излиће из ње, и заиста ће пити,
до талога искапиће је сви земаљски зликовци.
9 О томе ћу довека да јављам,
певаћу похвале Богу Јаковљевом!
10 „Све рогове зликовачке ја ћу да изломим,
а рогови праведника уздигнути биће.“
Хоровођи, уз жичане инструменте. Асафов псалам. Песма.
76 Бог је познат у Јуди,
име му је узвишено у Израиљу!
2 Салим му је конак,
на Сиону му стан.
3 Тамо је сломио стрелу запаљену,
штит и мач и справе ратничке. Села
4 Ти блисташ,
славнији си од тих брда са пленом.
5 Људи храброг срца су оплењени,
позаспаше;
јаки људи,
ал’ ни руку да подигну.
6 Заспаше довека од поклича твога,
о, Боже Јаковљев, и коњ и коњаник!
7 Ти! Ти си страшан!
Кад се гневиш, ко пред тобом може да опстане?
8 Са небеса ти суд јављаш.
Земља се преплаши, онеми,
9 кад устаје Бог да суди
и да спасе све понизне на земљи. Села
10 Прослављаш се и људским гневом,
опасујеш се преживелима од гнева.
11 Заветујте се и завете извршите Господу, своме Богу;
сви који су око њега,
нек Страшноме дар донесу!
12 Владарима он дух обара,
од њега стрепе цареви земаљски!
Псалам Давидов.
23 Господ је мени Пастир,
ни у чему ја не оскудевам.
2 На зеленој паши одмара ме,
води ме на воде починка.
3 Душу моју опоравља,
води ме стазама праведности,
ради свог имена.
4 Па да и долином смртне сене ходам,
нећу се бојати зла, јер си ти са мном;
штап твој и палица твоја дају ми утеху.
5 Ти простиреш сто преда мном
у присуству мојих душмана,
намазао си уљем главу моју,
и чаша се моја прелива.
6 Да, доброта и милост твоја
пратиће ме у све дане живота мога
и ја ћу становати у Дому Господњем
у данима многим.
Давидов.
27 Господ ми је светлост и спасење,
кога да се бојим?
Господ је моја тврђава,
од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале опаки
да ми тело ждеру,
моји противници и душмани,
они се спотичу и падају.
3 Па да и војска крене против мене,
моје се срце неће уплашити.
Да се и рат поведе против мене,
и тада ћу бити пун поуздања.
4 Једно тражим од Господа
и за тиме жудим:
да пребивам у Дому Господњем
кроз све дане свог живота;
да посматрам лепоту Господњу,
и савет потражим у његовом Дому.
5 Јер он ме склања под сеницу своју
у дан невоље,
скрива ме у скровишту свог шатора,
на стену ме подиже.
6 Узвисила се сада моја глава
изнад мојих душмана око мене:
у његовом шатору жртве ћу хвале принети,
певаћу Господу, песмом га славити.
7 Чуј, Господе, глас мој,
смилуј ми се, услиши ме!
8 Моје ме срце упућује к теби:
„Тражи лице моје.“
Твоје лице тражим, Господе.
9 Не криј своје лице од мене,
не изручи гневу слугу свога,
ти си увек био моја помоћ,
не напуштај ме, не остављај ме,
Боже спасења мога.
10 Ако ме напусте и отац и мајка,
Господ ће ме примити.
11 Учи ме, Господе, своме путу,
равном ме стазом води,
ради мрзитеља мојих.
12 Не предај ме вољи мога противника,
јер лажни сведоци устају на мене,
који одишу насиљем.
13 Ја верујем да ћу видети доброту Господњу
у земљи живих.
14 Чекај на Господа:
буди јак и одважна срца,
и чекај на Господа.
16 Кад их је Јосиф видео са Венијамином, рекао је управитељу свога дома: „Одведи ове људе у кућу, а потом закољи једно живинче и приготови га, јер ће они обедовати са мном у подне.“
17 Слуга учини како му је Јосиф рекао, те их је одвео у Јосифову кућу. 18 Људи су се уплашили кад су били доведени у Јосифову кућу. Мислили су: „Доведени смо овде због новца који нам се нашао у врећама први пут. Сада ће нас напасти и свладати, па ће нас узети за робове заједно с нашим магарцима.“
19 Кад су били на улазу у кућу, они приступе управитељу Јосифовог дома и 20 обрате му се: „О, господару! Ми смо ту већ једном долазили да купимо хране. 21 Али кад смо дошли у преноћиште, отворили смо наше вреће и тамо је био наш новац. Сваки од нас је, у својој врећи, одозго, затекао свој новац, исту своту. Ево, донели смо га са собом. 22 Са собом смо понели још новца да купимо хране. Не знамо ко нам је ставио новац у наше вреће.“
23 „Будите спокојни! – рече им управитељ. Не плашите се! Ваш Бог и Бог вашег оца је ставио благо у ваше вреће. Ваш новац је стигао к мени.“ Потом им је извео Симеуна.
24 Кад их је довео у Јосифову кућу, управитељ им је дао воде да оперу ноге, а њиховим магарцима је дао храну. 25 Затим су припремили дар да дочекају Јосифа кад стигне у подне, јер су чули да ће тамо ручати.
26 Кад је Јосиф дошао у кућу, они му донесу дарове који су понели са собом и поклоне му се до земље. 27 Јосиф их је упитао за здравље, и наставио: „А је ли здрав ваш стари отац о коме сте ми говорили? Да ли је још жив?“
28 „Твој слуга, наш отац, још увек је жив и у добром је здрављу“ – одговоре они и дубоко му се поклоне. 29 Подигавши поглед, Јосиф опази свога брата Венијамина, сина своје мајке, па упита: „Да ли је ово ваш најмлађи брат о коме сте ми причали?“ Онда дода: „Нека ти Бог подари милост, сине мој!“ 30 Јосиф се од самилости потресао видевши свога брата, па је журно изашао напоље тражећи где да се исплаче. Ушао је у једну собу и тамо се исплакао.
31 Онда се умио и изашао. Сабравши се, наредио је: „Нека се послужи ручак!“
32 Јосифу су служили ручак одвојено, њима су служили одвојено, и Египћанима који су јели с њима су такође служили одвојено. Египћани, наиме, не једу са Јеврејима, јер је то за њих одвратно. 33 Пред њим су седели по својој старости, од прворођенца до најмлађег, на шта су се они гледали у чуду. 34 Оброци су им се доносили с његовог стола. Међутим, Венијаминов обед је био пет пута већи. Тако су пили и гостили се с њим.
10 А онима у браку дајем заповест која не долази од мене, него од Господа: жена да се не разводи од свога мужа. 11 А ако се већ и разведе, нека се не удаје поново, или нека се врати своме мужу. Такође ни муж нека се не разводи од своје жене.
12 А осталима кажем ја, а не Господ. Ако верујући има жену која не верује, а пристаје да живи са њим, нека се не разводи од ње. 13 Исто тако, ако жена има мужа који не верује, нека се не разводи од њега. 14 Јер, муж који не верује посвећен је преко своје жене која верује, а тако је и жена која не верује посвећена преко свога мужа који верује. Деца би, иначе, била као неверничка деца, а овако су посвећена.
15 А ако неверујући супружник хоће да се разведе, нека се разведе. У том случају, муж који верује или жена која верује нису обавезни да остану у браку. Бог нас је, наиме, позвао да живимо у миру. 16 Ко зна, жено, нећеш ли спасти мужа, или ко зна, мужу, нећеш ли спасти жену?
17 Било како било, нека свако живи у складу с приликама које му је Господ доделио, односно на које вас је он позвао. Ово упутство дајем свим црквама. 18 Ако је неко био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека не прикрива трагове обрезања. Тако и човек који није био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека се не обрезује. 19 Да ли је човек обрезан или необрезан, не игра никакву улогу. Важно је само држати се Божијих заповести. 20 Нека свако остане у приликама у којима га је Божији позив затекао. 21 Јеси ли роб? Нека те то не брине. Али, ако можеш да постанеш слободан, искористи прилику. 22 Јер, кога је Господ позвао када је био роб, тог је Господ учинио слободним. А онај кога је Господ позвао као слободнога, роб је Христов. 23 Скупо сте откупљени; не будите робови људима. 24 Браћо, нека свако остане пред Богом у приликама у којима га је Божији позив затекао.
Исус шаље нечисте духове у крдо свиња
5 Затим су стигли на супротну обалу језера у гедаринску област. 2 Чим је Исус изашао из лађице, из гробља истрча пред њега човек који је био опседнут нечистим духом. 3 Он је живео по гробовима. Њега чак ни ланцима нико више није могао да држи свезаног. 4 Много пута је био везан оковима и ланцима, али би он покидао ланце и поломио окове. Нико није могао да га обузда. 5 Дању и ноћу је тумарао по гробовима и брдима, урлајући и ударајући се камењем.
6 Када је издалека угледао Исуса, потрчао је и пао ничице пред њим. 7 Онда је крикнуо и рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!“ 8 (Исус му је, наиме, већ рекао: „Нечисти душе, излази из овог човека!“)
9 Исус га упита: „Како ти је име?“
Нечисти дух му одговори: „Име ми је Легија, јер нас је много.“ 10 Он је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.
11 А тамо је, под брдом, пасло велико крдо свиња. 12 „Пошаљи нас да уђемо у те свиње“ – замолише га. 13 Исус им је то дозволио. Нечисти дуси изађоше из човека и уђоше у свиње. Истог часа, крдо свиња, око две хиљаде, сјури се низ обронак у море и подави се.
14 На то су се свињари разбежали и јавили то људима у граду и по селима. Народ је дошао да види шта се догодило. 15 Кад су дошли к Исусу, угледали су човека који је био опседнут мноштвом злих духова како седи, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 16 Очевици су испричали другима шта се збило са опседнутим човеком и свињама. 17 Тада су почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.
18 А када је Исус улазио у лађицу, замоли га човек који је био опседнут злим духовима да пође са њим. 19 Међутим, Исус му то није дозволио. Рекао му је: „Врати се својој кући, к својима, и реци шта ти је Господ учинио и како ти се смиловао.“ 20 Човек је отишао и почео да говори по Декапољу шта му је Исус учинио. Сви су били задивљени.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.