Book of Common Prayer
Соломонов.
1 Боже, дај цару, сину царевом,
свој осећај за правду и правичност,
2 да твом народу суди правично
и твојим сиромасима по правди.
3 Нека планине народу донесу мир,
а брда праведност.
4 Нека брани сиромахе међу народом,
нека спасе децу убогих,
нека скрши тлачитеља.
5 Нека те се боје док год је сунца и месеца,
кроз сва поколења.
6 Нека цар буде као киша која пада на покошену ливаду,
као пљускови што натапају земљу.
7 Нека у данима његове владавине
праведни бујају
и мир обилује док год је месеца.
8 Нека влада од мора до мора
и од Еуфрата[a] до крајева земље.
9 Нека пред њим клече становници пустиње,
нека његови непријатељи лижу прашину.
10 Нека му цареви Таршиша и острвâ
доносе данак,
цареви Сабе и Севе дарове.
11 Нека му се клањају сви цареви,
нека му служе сви народи.
12 Јер, он ће избавити убогога кад завапи,
сиромаха који нема помагача.
13 Сажалиће се на сиромаха и убогога
и спасти живот убогима.
14 Избавиће их од тлачења и насиља,
јер му је њихова крв драгоцена.
15 Живео цар!
Нека му се дарује злато сабејско.
Нека се моле за њега без престанка.
Нека га поваздан благосиљају.
16 Нека буде обиље жита у земљи,
нека се повија по врховима гора.
Нека њени плодови бујају као Либан.
Нека житељи града цветају као трава на земљи.
17 Нека му се име сачува довека,
нека траје док год је сунца.
Нека преко њега сви народи
буду благословени
и нека га славе.
18 Нека је благословен ГОСПОД, Бог,
Бог Израелов, који једини чини чуда.
19 Нека је благословено његово славно Име довека.
Нека се сва земља испуни његовом славом.
Амин! Амин!
20 Овде се завршавају молитве Давида сина Јесејевог.
Јод
73 Твоје руке су ме начиниле и обликовале.
Умности ми дај да твоје заповести научим.
74 Нека ме виде они који те се боје,
да се обрадују што у твоју реч полажем наду.
75 Знам, ГОСПОДЕ, да су твоји закони праведни
и да си ме због своје верности ударио јадом.
76 Нека ме твоја љубав теши
као што си обећао своме слузи.
77 Нека твоја самилост стигне до мене,
јер у твом Закону уживам.
78 Нека се бахати постиде
што су ме лажно оптужили,
а ја ћу о твојим налозима размишљати.
79 Нека ми се приклоне који те се боје
и који твоје прописе знају.
80 Нека ми срце буде беспрекорно по твојим уредбама,
да се не постидим.
Каф
81 Душа ми гине за твојим спасењем,
у твоју реч полажем наду.
82 Очи ми ишчилеше твоје обећање чекајући.
Питам: »Кад ћеш ме утешити?«
83 Иако постадох као мешина смежурана од дима,
твоје уредбе нисам заборавио.
84 Колико је дана преостало твом слузи?
Кад ћеш судити мојим гонитељима?
85 Бахати за мене копају јаме
твом Закону пркосећи.
86 Поуздане су све твоје заповести.
Помози ми, јер ме лажима прогоне.
87 Умало ме не докрајчише на земљи,
али твоје налоге не оставих.
88 Живот ми сачувај због своје љубави,
и држаћу се прописа које си изрекао.
Ламед
89 Твоја реч, ГОСПОДЕ,
довека чврсто стоји на небесима,
90 твоја верност кроз сва поколења.
Земљу си учврстио, и она стоји;
91 све и данас стоји по твојим законима,
јер све теби служи.
92 Да у твом Закону нисам уживао,
пропао бих у свом јаду.
93 Нећу заборавити твоје налоге довека,
јер си ми њима сачувао живот.
94 Твој сам – спаси ме!
Јер, твојим налозима сам се окренуо.
95 Опаки чекају да ме униште,
а ја хоћу твоје прописе да разумем.
96 Сваком савршенству видим границу,
али твоје заповести немају међа.
18 Трећега дана Јосиф им рече: »Учините овако, и остаћете у животу, јер се бојим Бога: 19 Ако сте поштени људи, нека један од вас остане у затвору, а остали нека однесу жито вашим изгладнелим укућанима. 20 Онда ми доведите свог најмлађег брата, да се тако потврди истинитост ваших речи и да не погинете.«
И они пристадоше.
21 »Ово нас је сигурно стигла казна због нашег брата«, рекоше један другом. »Гледали смо како се мучи док нас је преклињао за милост, али га нисмо услишили. Због тога нас је снашла ова невоља.«
22 А Рувим рече: »Зар вам нисам рекао да се не огрешите о дечака? Али нисте хтели да ме слушате. Сада морамо да положимо рачун за његов живот[a].«
23 Нису знали да их Јосиф разуме, јер су с њим разговарали преко тумача. 24 Он се окрену од њих и заплака, а онда се опет окрену према њима и настави с њима да разговара. Издвоји Симеона између њих и нареди да га пред њиховим очима вежу.
Јосифова браћа се враћају у Ханаан
25 Потом Јосиф заповеди да им џакове напуне житом, да сваком од њих у џак ставе његов новац и да им дају све што им треба за пут. Када је тако учињено, 26 они натоварише жито на своје магарце и одоше.
27 Када је у коначишту један од њих отворио свој џак да нахрани свога магарца, а оно – одозго у џаку новац!
28 »Новац ми је враћен!« викну он својој браћи. »Ево га у мом џаку!«
А њима се срце следи, па дрхтећи рекоше један другом: »Шта нам то Бог учини?«
9 Написао сам вам у посланици да се не дружите са блудницима. 10 Али, не са блудницима овога света уопште, или похлепнима и разбојницима, или идолопоклоницима, јер бисте у том случају морали да одете са овога света. 11 У ствари, написао сам вам да се не дружите с оним који се назива братом, а блудник је, или похлепан, или идолопоклоник, или клеветник, или пијаница, или разбојник. Са таквим немојте ни јести!
12 Јер, зашто бих ја судио онима ван цркве? Зар ви не судите онима који су унутра? 13 Онима ван цркве судиће Бог. »Искорените зло из своје средине.«(A)
Спорови међу верницима
6 Зар се неко од вас, када је у спору са другим, усуђује да иде на суд пред неправедне, а не пред свете? 2 Или зар не знате да ће свети судити свету? Па, ако ћете ви судити свету, зар сте недостојни да судите у ситним споровима? 3 Зар не знате да ћемо ми судити анђелима, а камоли у споровима који се тичу овог живота? 4 Дакле, када већ имате спорове који се тичу овог живота, поставите за судије оне који се у цркви најмање цене! 5 Ово вам говорим да бих вас постидео. Зар међу вама нема ниједног мудрог човека који би могао да пресуди међу својом браћом? 6 Него, брат се суди с братом – и то пред неверницима!
7 У ствари, већ вам је то мана што међу вама има спорова. Зашто радије не претрпите неправду? Зашто не допустите да вас преваре? 8 Него, ви сами чините неправду и варате, и то браћу.
Прича о сејачу
(Мт 13,1-9; Лк 8,4-8)
4 Исус опет поче да учи народ поред мора. Око њега се окупио силан народ, па он уђе у чамац на мору и седе, а сав народ је био на обали мора. 2 И много чему их је учио у причама.
А док их је учио, рече: 3 »Слушајте! Изашао сејач да сеје. 4 И док је сејао, нешто семена паде крај пута и птице га позобаше. 5 Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. 6 А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. 7 Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га, па семе не даде плода. 8 Четврто паде на добро тле и даде плод који је напредовао и растао и донео тридесетоструко, шездесетоструко и стоструко.«
9 И још рече: »Ко има уши да чује, нека чује«.
Сврха прича
(Мт 13,10-17; Лк 8,9-10)
10 А када је био сам, они око њега и Дванаесторица упиташе га о причама.
11 »Вама је дата тајна Божијег царства«, одговори им он, »а онима напољу све се казује у причама, 12 да
‚гледају и гледају, али да не виде,
и да слушају и слушају, али да не разумеју.
Иначе би се обратили
и било би им опроштено.‘«(A)
Објашњење приче о сејачу
(Мт 13,18-23; Лк 8,11-15)
13 Онда их упита: »Зар не разумете ову причу? Како ћете онда схватити било коју причу?
14 »Сејач сеје Реч. 15 Неки људи су као семе крај пута где је Реч посејана. Када је чују, одмах долази Сатана и узима у њих посејану Реч. 16 Други су као семе посејано на каменитом тлу. Када чују Реч, одмах је с радошћу прихвате, 17 али пошто у себи немају корена, непостојани су, па када због Речи наступе невоље или прогони, одмах се саблазне. 18 Трећи су као семе посејано у трње. То су они који чују Реч, 19 али наиђу бриге овога живота, заводљивост богатства и жудња за другим стварима, и угуше Реч, па буде бесплодна. 20 Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод – тридесетострук, шездесетострук и стострук.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International