Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Book of Common Prayer

Daily Old and New Testament readings based on the Book of Common Prayer.
Duration: 861 days
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)
Version
Псалми 119:49-72

Зајин

49 Сети се обећања мени, твоме слузи,
    којим си ми улио наду.
50 Ово је утеха у мом јаду:
    твоја реч ме држи у животу.
51 Бахати ми се жестоко изругују,
    али ја не скрећем од твога Закона.
52 Сећам се твојих древних закона, ГОСПОДЕ,
    и утеху налазим.
53 Бес ме хвата због опаких,
    који су твој Закон оставили.
54 Твоје су уредбе моји псалми
    у кући где сам само дошљак.
55 Ноћу се твог Имена сећам, ГОСПОДЕ,
    и твог Закона се држим.
56 То чиним
    јер се твојим налозима покоравам.

Хет

57 Ти си мој део, ГОСПОДЕ;
    обећао сам да ћу се твојих речи држати.
58 Свим својим срцем те преклињем:
    смилуј ми се као што си обећао.
59 Размислио сам о свом животу
    и твојим прописима се вратио.
60 Хитам и не оклевам
    да се твојих заповести држим.
61 Иако опаки око мене постављају замке,
    твој Закон нећу заборавити.
62 У поноћ устајем да ти захвалим
    због твојих закона праведних.
63 Друг сам свима који те се боје
    и онима који се твојих налога држе.
64 Пуна је земља твоје љубави, ГОСПОДЕ.
    Својим уредбама ме научи.

Тет

65 Учини добро мени, твоме слузи, ГОСПОДЕ,
    као што си обећао.
66 Научи ме добром расуђивању и знању,
    јер се у твоје заповести уздам.
67 Пре него што ме снашао јад,
    застрањивао сам,
    али сада се твоје речи држим.
68 Ти си добар и чиниш добро.
    Својим уредбама ме научи.
69 Бахати ме изблатише лажима,
    али ја се свим срцем твојих налога држим.
70 Срце им је окорело и бешћутно,
    а ја у твом Закону уживам.
71 Добро је што ме снашао јад,
    да бих твоје уредбе научио.
72 Вреднији ми је Закон из твојих уста
    него хиљаде златника и сребрњака.

Псалми 49

Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.

Чујте ово, сви народи,
    почујте, сви становници света,
како мали тако и велики,
    како богати тако и убоги.
Моја уста говориће мудрост,
    а речи из мог срца даће умност.
Помно ћу слушати пословицу,
    своју загонетку уз лиру ћу објаснити.

Зашто да се бојим у данима зла,
    кад ме изопачене варалице опколе,
они што се у своју моћ уздају
    и својим се силним богатством хвале?
Нико не може себе да откупи,
    не може Богу да плати откупнину за себе –
превисока је откупна цена живота,
    никад се не може платити –
да живи довека и гробну јаму да не види.
10 Јер, свако види да мудри умиру,
    да и безумник и глупан пропадају,
    да другима остављају своје богатство.
11 Довека ће им гробница бити кућа,
    њихово боравиште кроз сва поколења,
    макар су земље назвали по себи.
12 Не остаје човек, упркос части коју ужива,
    сличан је зверима које угибају.
13 То је судбина оних који се безумно у себе уздају
    и њихових следбеника,
    којима су миле њихове изреке. Села

14 Као овце, за Шеол су одређени,
    смрт им је пастир.
Честити ће владати над њима;
    брзо ће пропасти њихово обличје,
    Шеол ће им бити боравиште.
15 А Бог ће моју душу избавити из шапа Шеола
    и к себи ме узети. Села

16 Не бој се кад се неко обогати,
    кад се намножи благо његовог дома.
17 Јер, кад умре, ништа са собом неће понети,
    неће с њим у гроб сићи благо његово.
18 Иако се за живота сматрао благословеним –
    јер, људи те хвале кад ти добро иде –
19 и он ће отићи поколењу својих праотаца,
    где више неће видети светлости.
20 Човек који ужива част, а нема разборитости,
    сличан је зверима које угибају.

Псалми 53

Хоровођи. Према махалату. Маскил Давидов.

Безумник мисли: »Нема Бога.«
    Покварени су, огавну неправду су починили.
    Нема никога ко чини добро.

Бог са неба гледа род људски,
    да види има ли ко разуман,
    неко ко тражи Бога.
Сви су застранили,
    сви се заједно покварили.
Нема никога ко чини добро,
    нема ниједнога.

Зар никад неће научити они који чине неправду,
    они који мој народ прождиру као да хлеб једу
    и који Бога не призивају?
Ено их, силан их је страх обузео
    где нема места страху.
Бог расу кости оних што су те опседали.
    Ти их срамоти извргну,
    јер их је Бог одбацио.

О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона!

Кад Бог врати благостање свом народу,
    клицаће Јаков, радоваће се Израел!

1 Мојсијева 37:25-36

25 Када су сели да једу, дигоше поглед и угледаше караван Јишмаелаца како долази из Гилада. Камиле су им биле натоварене зачинима, балсамом и смирном које су носили у Египат.

26 Јуда рече својој браћи: »Шта имамо од тога да убијемо свог брата и заташкамо његову смрт? 27 Хајде да га продамо овим Јишмаелцима. Не дижимо на њега руку – брат нам је, наша крв.«

И браћа га послушаше.

28 Када су они мидјански трговци пролазили крај њих, браћа извукоше Јосифа из чатрње и за двадесет сребрњака га продадоше Јишмаелцима, који га одведоше у Египат.

29 Када се Рувим вратио до чатрње и видео да Јосифа нема у њој, раздре своју одећу, 30 па се врати својој браћи и рече: »Дечака нема! Шта ћу сад?«

31 Тада браћа узеше Јосифов огртач, заклаше једно јаре и огртач умочише у његову крв, 32 па огртач однеше оцу и рекоше: »Нашли смо ово. Погледај да ли је то огртач твог сина.«

33 Он га препозна и рече: »Јесте, огртач мог сина! Нека крволочна звер га је прождрла! Јосиф је растрган на комаде!«

34 Тада Јаков раздре своју одећу и обуче се у кострет, па је много дана оплакивао свог сина. 35 Сви његови синови и кћери долазили су да га теше, али он не хтеде да се утеши.

»Не«, рече. »Оплакиваћу свог сина док и ја не одем у Шеол.«

Тако је његов отац плакао за њим.

36 А они Мидјанци продадоше Јосифа у Египат, Потифару, једном од фараонових високих службеника, заповеднику дворске страже.

1 Коринћанима 2:1-13

Када сам дошао к вама, браћо, нисам дошао да вам узвишеним речима или мудрошћу објавим Божије сведочанство[a]. Наиме, одлучио сам да међу вама не знам ништа осим Исуса Христа – и то распетога. Дошао сам к вама у слабости, са страхом и великим дрхтањем. Мој говор и моје проповедање нису се састојали од убедљивих речи људске мудрости, него од показивања Духа и силе, да ваша вера не би била заснована на људској мудрости, него на Божијој сили.

Божија мудрост и Божији Дух

Мудрост, додуше, објављујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, ни владарâ овога света, који пропадају. Него, објављујемо Божију тајну мудрост, која је била скривена и коју је Бог пре постанка света[b] предодредио за нашу славу. Њу ниједан владар овога света није упознао. Јер, да су је упознали, не би распели Господа славе. Него, као што је записано:

»Оно што око не виде
    и ухо не чу
    и у људско срце не уђе,
    то је Бог припремио за оне који га воле.«(A)

10 А нама је Бог то открио посредством Духа, јер Дух све прониче, па и Божије дубине. 11 Јер, ко од људи зна шта је у човеку, осим човековог духа, који је у њему? Тако исто нико, осим Божијег Духа, не зна шта је у Богу. 12 А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо шта нам је Бог даровао. 13 И то говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа, објашњавајући духовно духовнима.

Марко 1:29-45

Излечење многих

(Мт 8,14-17; Лк 4,38-44)

29 Чим су изашли из синагоге, одоше с Јаковом и Јованом у Симонову и Андрејину кућу. 30 А Симонова ташта је лежала у грозници, па Исусу одмах рекоше за њу. 31 Он јој приђе, узе је за руку и подиже је. И грозница је остави, па она поче да их служи.

32 Те вечери, када је сунце зашло, донеше му све болесне и опседнуте демонима. 33 Цео град се окупи пред вратима, 34 и он излечи многе који су боловали од разних болести. Истера и многе демоне, али им не даде да говоре, јер су знали ко је.

35 Рано ујутро, док је још био мрак, Исус устаде, изађе и оде на једно пусто место, и тамо се молио.

36 Симон и остали с њим га потражише, 37 па кад су га нашли, рекоше му: »Сви те траже!«

38 А он им рече: »Хајдемо негде другде – у оближња села – да и тамо проповедам, јер сам ради тога дошао.«

39 Тако је ишао по целој Галилеји, проповедао у тамошњим синагогама и истеривао демоне.

Очишћење губавца

(Мт 8,1-4; Лк 5,12-16)

40 А један губавац дође к Исусу и поче на коленима да га преклиње: »Ако хоћеш, можеш да ме очистиш!«

41 Исус се сажали, пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.«

42 И губа одмах нестаде с њега и он се очисти.

43 Исус га одмах отпусти, строго га опоменувши: 44 »Пази да ником ништа не причаш, него иди и покажи се свештенику, па принеси за своје очишћење оно што је Мојсије одредио – за сведочанство њима.«

45 Али овај, чим је изашао, поче навелико да прича и да разглашава шта се догодило, па Исус више није могао јавно да уђе у град, него је боравио на пустим местима. А људи су му ипак долазили са свих страна.

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version (ERV-SR)

Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International