Book of Common Prayer
Песма. Псалам Асафов.
1 Не ћути, Боже!
Не буди нем, Боже, и не мируј!
2 Јер, ево, твоји непријатељи се ускомешаше,
дигоше главу они који те мрзе.
3 Лукаве науме кују против твога народа
и спремају завере против твојих штићеника.
4 Говоре: »Хајде да их затремо као народ,
да се Израелово име више не помиње.«
5 Јер, сложно заверу кују,
савез склапају против тебе
6 шатори Едома и Јишмаеловаца,
Моав и Хагарци,
7 Гевал, Амон и Амалек,
Филистеја и житељи Тира.
8 Чак им се и Асирија придружила,
да помогне Лотовим потомцима. Села
9 Учини с њима као и с Мидјанцима,
као са Сисром и Јавином код потока Кишона,
10 који погинуше код Ендора
и постадоше ђубриво на тлу.
11 Учини да им поглавари буду као Орев и Зеев,
сви њихови владари као Зевах и Цалмуна,
12 који рекоше:
»Хајде да запоседнемо Божије пашњаке.«
13 Учини да буду као плева у вихору,
као стрњика на ветру.
14 Као што огањ прождире шуму
и пламен пали планине,
15 тако их потерај својим вихором
и престрави својим ветром олујним.
16 Лица им прекриј срамотом,
да тебе потраже, ГОСПОДЕ.
17 Нека се довека стиде и плаше,
нека у срамоти пропадну.
18 Нека знају да си ти,
коме је име ГОСПОД,
једини Свевишњи над свом земљом.
1 Алилуја!
Хвали ГОСПОДА, душо моја.
2 Док сам жив, ГОСПОДА ћу хвалити,
док ме буде, псалме ћу певати своме Богу.
3 Не уздајте се у владаре,
у смртника у ком нема спасења.
4 Када његов дух изађе из њега, у земљу се враћа,
тог истог дана пропадају његови науми.
5 Благо оном коме је Бог Јаковљев помагач,
ко своју наду полаже у ГОСПОДА, свог Бога,
6 који је небо и земљу начинио,
море и све што је у њима,
који остаје веран довека,
7 који стаје у одбрану потлачених,
а гладнима даје хлеба.
ГОСПОД ослобађа сужње,
8 ГОСПОД отвара очи слепима,
ГОСПОД усправља сагнуте,
ГОСПОД воли праведнике.
9 ГОСПОД чува дошљаке,
сирочад и удовице подупире,
а путеве опаких искривљује.
10 ГОСПОД влада довека,
твој Бог, Сионе, кроз сва поколења.
Алилуја!
1 Алилуја!
Добро је псалме певати нашем Богу,
мило је и лепо хвалоспев му певати.
2 ГОСПОД гради Јерусалим,
сабире изгнане Израелове.
3 Он лечи оне који су сломљеног срца
и ране им повија.
4 Он број звезда одређује
и сваку по имену зове.
5 Велик је наш Господ
и силна је његова снага,
нема граница умности његовој.
6 ГОСПОД подупире кротке,
а опаке баца на земљу.
7 Певајте ГОСПОДУ песму захвалницу,
на лири свирајте нашем Богу.
8 Он небо прекрива облацима,
земљи спрема кишу
и чини да трава расте по горама.
9 Он даје храну стоци
и младим гавранима кад загракћу.
10 Није му стало до коњске снаге,
нису му миле човечије ноге.
11 ГОСПОДУ су мили који га се боје,
који се у његову љубав уздају.
12 Слави ГОСПОДА, Јерусалиме!
Хвали свога Бога, Сионе!
13 Јер, он ојачава преворнице твојих капија
и благосиља твоју децу у теби.
14 Он мир доноси твојим границама
и најбољом пшеницом те сити.
15 Своју заповест шаље на земљу,
брзо трчи реч његова.
16 Снег простире као вуну
и мраз расипа као пепео,
17 грȁд баца као залогаје хлеба.
Ко може његову студен да издржи?
18 Он своју реч пошаље,
и отопи их,
учини да његов ветар задува,
и воде потеку.
19 Своју реч је објавио Јакову,
своје уредбе и законе Израелу.
20 Није то учинио ниједном другом народу –
његове законе они не знају.
Алилуја!
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Милостив си био својој земљи, ГОСПОДЕ,
Јакову си вратио благостање.
2 Уклонио си кривицу свога народа,
све његове грехе покрио. Села
3 Склонио си сву своју срџбу
и одвратио се од свог љутог гнева.
4 Обнови нас, Боже, наш Спаситељу,
и окончај свој гнев према нама.
5 Зар ћеш се довека на нас гневити?
Зар ће се твој гнев протезати кроз сва поколења?
6 Зар нас нећеш поново оживети,
да се твој народ радује у теби?
7 Своју љубав нам покажи, ГОСПОДЕ,
и дај нам своје спасење.
8 Хоћу да чујем шта Бог, ГОСПОД, говори,
јер он обећава мир своме народу,
вернима својим –
само нека се опет не окрену безумљу.
9 Да, његово спасење је близу онима који га се боје,
да се Слава настани у нашој земљи.
10 Састају се љубав и истина,
љубе се праведност и мир.
11 Истина ниче из земље,
а праведност гледа са неба.
12 Да, ГОСПОД ће дати оно што је добро
и наша земља даће свој род.
13 Праведност ће ићи пред њим
и пут припремити за његове кораке.
Молитва Давидова.
1 Чуј ме, ГОСПОДЕ, услиши ме,
јер сиромах сам и убог.
2 Душу ми чувај, јер сам ти веран.
Ти си мој Бог; спаси мене, свога слугу,
који се у тебе узда.
3 Смилуј ми се, Господе,
јер ти поваздан вапијем.
4 Обрадуј свога слугу,
јер за тобом жудим, Господе.
5 Ти си, Господе, добар и спреман да прашташ,
препун љубави према онима који ти вапију.
6 Чуј, ГОСПОДЕ, моју молитву,
помно саслушај мој вапај за милост.
7 Вапијем ти у дан своје невоље,
јер ћеш ме услишити.
8 Нема међу боговима таквог као ти, Господе,
и нема делâ као што су твоја.
9 Доћи ће сви народи које си створио
и поклонити се пред тобом, Господе,
и Име твоје славити.
10 Јер, ти си велик
и чудесна дела чиниш;
ти једини си Бог.
11 Свом путу ме научи, ГОСПОДЕ,
да у твојој истини ходам.
Дај ми неподељено срце
да се твога Имена бојим.
12 Захваљиваћу ти, Господе, мој Боже,
свим својим срцем;
твоје Име славићу довека.
13 Јер, велика је твоја љубав према мени,
из дубина Шеола живот си ми избавио.
14 Бахати се дигоше на мене, Боже,
скуп силника мој живот тражи.
За тебе они не маре.
15 А ти си, Господе, Бог самилостан и милостив,
спор да се разгневиш, препун љубави и истине.
16 Окрени се к мени и смилуј ми се;
дај своје снаге своме слузи
и спаси сина своје слушкиње.
17 Покажи ми знак своје доброте –
нека га виде они што ме мрзе,
и постиде се,
јер си ми ти помогао, ГОСПОДЕ, и утешио ме.
30 Тек што је Јаков отишао од свог оца Исаака након што га је овај благословио, његов брат Исав стиже из лова. 31 И он спреми укусно јело, донесе га оцу, па му рече: »Оче, придигни се и поједи мало моје дивљачи, да можеш да ме благословиш.«
32 А његов отац Исаак га упита: »Ко си ти?«
»Ја сам твој син« одговори он, »твој прворођени син Исав.«
33 На то Исаак претрну од ужаса и рече: »Па ко је онда био онај који је уловио дивљач и донео ми је? Јео сам је пре него што си ти дошао и благословио сам га, и он ће бити благословен.«
34 Када је Исав чуо шта је његов отац рекао, силно и огорчено крикну, па рече оцу: »И мене благослови, оче!«
35 А Исаак рече: »Твој брат је дошао и на превару узео твој благослов.«
36 Тада Исав рече: »Зар се с правом не зове Јаков[a]? Већ ме је двапут преварио – узео ми је право првородства, а сада ми, ево, узе и благослов.«
Онда упита: »Зар за мене ниси сачувао ниједан благослов?«
37 Исаак одговори: »Њега сам поставио за твога господара и дао му сву његову сабраћу за слуге, обезбедио га житом и младим вином – па шта сад да учиним за тебе, сине?«
38 На то Исав рече оцу: »Зар имаш само један благослов, оче? Благослови и мене, оче мој!«
И гласно заплака.
39 Његов отац Исаак му рече:
»Далеко од плодне земље биће ти дом,
далеко од росе с неба.
40 Живећеш од свога мача
и своме брату служити.
Али, када се побуниш,
збацићеш његов јарам с врата.«
41 Исав замрзе Јакова због благослова који је овоме дао отац, па помисли: »Мој отац ће ускоро умрети[b]. Тада ћу убити свог брата Јакова.«
42 Када су Ревеки рекли шта њен старији син Исав намерава, она посла по свог млађег сина Јакова, па му рече: »Твој брат Исав се носи мишљу да те убије. 43 Зато ме сада послушај, сине: сместа бежи мом брату Лавану у Харан. 44 Остани код њега неко време, док твог брата не прође бес. 45 Кад се више не буде љутио на тебе и кад заборави шта си му урадио, јавићу ти да се вратиш. Зашто да вас обојицу изгубим у истом дану?«
9 Љубав нека буде нелицемерна. Гнушајте се зла, држите се добра. 10 Волите један другога братском љубављу; поштујте један другога више него себе. 11 У ревности не посустајте; у духу будите пуни жара; Господу служите. 12 У нади будите радосни, у невољи стрпљиви, у молитви истрајни. 13 Делите са светима који су у оскудици; будите гостољубиви.
14 Благосиљајте оне који вас прогоне – благосиљајте, а не проклињите. 15 Радујте се са онима који се радују, плачите са онима који плачу. 16 Међу собом будите сложни. Не идите за оним што је високо, него нека вас привлачи оно што је понизно. Не будите уображени.
17 Ником не узвраћајте зло за зло. Пазите да чините оно што је добро у очима свих људи. 18 Ако је могуће – колико од вас зависи – живите у миру са свим људима. 19 Не светите се сами, драги моји, него оставите места Божијем гневу. Јер, записано је: »Моја је освета, ја ћу узвратити«(A), каже Господ. 20 Него,
»ако је твој непријатељ гладан, нахрани га;
ако је жедан, дај му да пије.
Јер, ако то учиниш,
посућеш му главу ужареним угљевљем.«(B)
21 Немој да те зло победи, него ти победи зло добрим.
Куда ја одлазим, ви не можете доћи
21 Исус им поново рече: »Одлазим, а ви ћете ме тражити, и умрећете у свом греху. Куда ја одлазим, ви не можете доћи.«
22 Тада Јудеји рекоше: »Да неће да се убије кад каже: ‚Куда ја одлазим, ви не можете доћи‘?«
23 А Исус им рече: »Ви сте одоздо, ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. 24 Рекао сам вам да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја јесам[a], умрећете у својим гресима.«
25 Они га упиташе: »Ко си ти?«
»Па шта вам од почетка говорим?« рече им Исус. 26 »Имам много тога да кажем на вашу осуду. Али Онај који ме је послао истинит је и ја свету говорим оно што сам од њега чуо.«
27 А они не схватише да им говори о Оцу.
28 Зато им Исус рече: »Када подигнете Сина човечијега, тада ћете сазнати да Ја јесам и да ништа не чиним сам од себе, него да говорим оно што ме је научио Отац. 29 А Онај који ме је послао, са мном је. Није ме оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему мило.«
30 И док је то говорио, многи повероваше у њега.
Авраамова деца
31 Исус рече Јудејима који су у њега поверовали: »Ако се држите мога учења, заиста сте моји ученици. 32 Сазнаћете истину и истина ће вас ослободити.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International