Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Псалам Асафов.
1 Чуј нас, Пастиру Израелов,
ти који Јосифов народ водиш као стадо.
Ти који на престолу
међу херувимима седиш, засијај
2 пред Ефремом, Венијамином и Манасијом.
Пробуди своју снагу,
дођи и спаси нас.
3 Обнови нас, Боже;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
4 Докле ће, ГОСПОДЕ, Боже над војскама,
твој гнев тињати против молитви твога народа?
5 Хлебом од суза га храниш
и пехарима суза појиш.
6 Учинио си да се суседи због нас препиру
и да нам се наши непријатељи ругају.
7 Обнови нас, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
8 Ти си из Египта донео лозу,
истерао народе и посадио је.
9 За њу си искрчио место,
и она се закорени и испуни земљу.
10 Њена сенка планине је прекривала,
њене гране моћне кедрове.
11 До Великог мора[a] пружала је розге,
своје младице до Еуфрата[b].
12 Зашто јој поломи ограде
да са ње беру сви који крај ње прођу?
13 Вепар из шуме је пустоши,
пољско звериње прождире.
14 Врати нам се, Боже над војскама!
Погледај са неба и види.
Старај се о овој лози,
15 чокоту који је твоја десница посадила,
сину кога си за себе одгајио.
16 Они који је спалише и посекоше,
нека изгину од претње твога лица!
17 Нека твоја рука буде
на човеку крај твоје деснице,
на ономе кога си за себе одгајио.
18 Тада се нећемо окретати од тебе.
Оживи нас,
и твоје Име ћемо призивати.
19 Обнови нас, ГОСПОДЕ, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
Хоровођи. За Једутуна. Асафов. Псалам.
1 Богу вапијем за помоћ,
Богу вапијем, и он ме чује.
2 У дан невоље Господа тражим,
ноћу до изнемоглости пружам руке
и моја душа одбија да се утеши.
3 Сетим се Бога, и заридам,
размишљам, и клонем духом. Села
4 Не даш да ми се склопе очи,
узрујан сам, не могу да говорим.
5 Размишљам о данима давним,
годинама прадавним.
6 Ноћу се сећам својих песама.
Са својим срцем разговарам,
а мој дух тражи одговор:
7 »Зар ће Господ довека одбацити?
Зар се више неће смиловати?
8 Зар довека нестаде његова љубав?
Зар за сва поколења пропаде његово обећање?
9 Зар је Бог заборавио да буде милостив?
Зар је у гневу своју самилост закључао?« Села
10 И говорим: »Ово ме боли:
десница Свевишњега није више с нама.«
11 Сећаћу се дела ГОСПОДЊИХ,
да, сећаћу се твојих давних чуда.
12 Мислићу о свим твојим делима
и размишљати о оном што си учинио.
13 Твој пут је свет, Боже.
Који је бог тако велик као наш Бог?
14 Ти си Бог који чини чуда,
ти своју силу обзнањујеш међу народима.
15 Својом си руком откупио свој народ,
потомке Јаковљеве и Јосифове. Села
16 Воде те видеше, Боже,
воде те видеше и згрчише се,
дубине задрхташе.
17 Мрачни облаци излише воду,
небом се проломи гром,
твоје стреле се разлетеше.
18 Твоја грмљавина заори се у вихору,
муње обасјаше свет,
земља задрхта и затресе се.
19 Твој пут је водио кроз море,
твоја стаза кроз силне воде,
иако се твоје стопе не видеше.
20 Ти свој народ поведе као стадо
преко Мојсија и Аарона.
Псалам Асафов.
1 Боже, народи провалише у твој посед.
Укаљаше твој свети Храм,
Јерусалим претворише у рушевину.
2 Лешеве твојих слугу
дадоше за храну птицама,
месо твојих верних зверима.
3 Крв им излише око Јерусалима као воду,
а никога да их сахрани.
4 Ругло постадосмо својим суседима,
предмет подсмеха и поруге онима око нас.
5 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека гневити?
Зар ће твоја љубомора горети као огањ?
6 Излиј своју јарост на народе који те не знају,
на царства која ти не призивају Име.
7 Јер, они прождреше Јакова
и опустошише његово боравиште.
8 Не сећај се, против нас, греха наших предака.
Нека нам твоја самилост похита у сусрет,
јер смо беспомоћни.
9 Помози нам, Боже, наш Спаситељу,
свог славног Имена ради.
Избави нас и опрости нам грехе Имена свога ради.
10 Зашто да народи говоре:
»Где им је бог?«
Нека нама наочиглед народи сазнају
како се светиш за проливену крв својих слугу.
11 Нека роптање сужања стигне пред тебе,
снагом своје руке сачувај живот на смрт осуђених.
12 Седмоструко врати у крило нашим суседима
увреду коју су ти нанели, ГОСПОДЕ.
13 Тада ћемо ти ми, твој народ,
овце твога пашњака, довека захваљивати,
исказивати ти хвале кроз сва поколења.
Рођење Исава и Јакова
19 Ово је повест о Исааку сину Авраамовом.
Аврааму се родио Исаак. 20 Исаак је имао четрдесет година када се оженио Ревеком кћери Бетуела, Арамејца из Падан-Арама, сестром Лавана Арамејца.
21 Исаак се помоли ГОСПОДУ за своју жену, јер је била нероткиња. ГОСПОД му услиши молитву и његова жена Ревека затрудне.
22 Али деца су се у њеној утроби тако гурала да она рече: »Зашто ми се ово дешава?«
Зато оде да о томе упита ГОСПОДА.
23 ГОСПОД јој рече:
»Два народа су у твојој утроби,
два народа ће се оделити из твога трбуха.
Један ће бити јачи од другога
и старији ће служити млађему.«
24 Када је дошло време да роди, а оно – у утроби јој били близанци! 25 Први који је изашао био је црвен и сав рутав као огртач. Зато му дадоше име Исав[a]. 26 После тога изађе његов брат, држећи се руком Исаву за пету. Зато му дадоше име Јаков[b]. Исаак је имао шездесет година када их је Ревека родила.
Исав продаје своје право првородства
27 Дечаци одрастоше: Исав постаде вешт ловац, човек пустаре, а Јаков је био повучен човек и боравио је међу шаторима. 28 Исаак, који је волео да једе дивљач, више је волео Исава, а Ревека је више волела Јакова.
29 Једном док је Јаков кувао чорбу, Исав дође из пустаре ужасно гладан, 30 па рече Јакову: »Дај ми тог црвеног јела! Умирем од глади!« Зато га назваше Едом[c].
31 »Прво ми продај своје право првородства«, одговори Јаков.
32 »Само што нисам умро«, рече Исав. »Шта ће ми право првородства?«
33 »Прво ми се закуни«, рече Јаков.
И Исав му се закле и тако продаде своје право првородства Јакову.
34 Тада Јаков даде Исаву хлеба и чорбе од сочива, и овај се наједе и напи, па устаде и оде.
Тако је Исав презрео своје право првородства.
Завршне опомене
13 Нека братска љубав и даље влада међу вама. 2 Не заборављајте гостољубивост, јер неки су, показујући је, и не знајући угостили анђеле. 3 Сећајте се сужања као да сте с њима у оковима и злостављаних као да и ви страдате.
4 Нека сви поштују брак и нека брачна постеља буде неокаљана, јер Бог ће судити блудницима и прељубницима. 5 Не будите среброљупци, него будите задовољни оним што имате. Јер, Бог је рекао:
»Никада те нећу напустити,
никада те нећу оставити.«(A)
6 Зато с поуздањем можемо да кажемо:
»Бог ми је помагач, нећу се плашити.
Шта ми може човек?«(B)
7 Сећајте се својих вођа, који су вам проповедали Божију реч. Посматрајте исход њиховог начина живота и угледајте се на њихову веру.
8 Исус Христос је исти и јуче и данас и довека.
9 Не дајте да вас заведу разна туђа учења. Јер, срце је добро учвршћивати милошћу, а не обредним јелима од којих нису имали користи они који су их јели.[a] 10 Ми имамо жртвеник са кога не смеју да једу они који служе у Шатору.
11 Првосвештеник у Светињу над светињама уноси крв животиња као жртву за грех, а њихова тела се спаљују ван табора. 12 Зато је и Исус, да би својом крвљу освештао народ, страдао ван градских капија. 13 Стога изађимо к њему ван табора и понесимо његову срамоту, 14 јер ми овде немамо трајан град, него тражимо онај будући. 15 Кроз њега, дакле, непрестано приносимо жртву захвалницу Богу, плод усана које исповедају његово име.
16 И не заборављајте да чините добро и да делите са другима, јер су такве жртве Богу миле.
Реке живе воде
37 Последњег и најважнијег[a] дана празника, Исус стаде и повика: »Ако је неко жедан, нека дође к мени и нека пије. 38 Ко год верује у мене, као што каже Писмо, из њега ће потећи[b] реке живе воде.«
39 А то је рекао о Духу, кога је требало да приме они који у њега верују. Јер, тада Дух још није био дат, пошто Исус још није био прослављен.
Подвојеност у народу
40 Када су чули ове речи, многи из народа рекоше: »Овај је заиста пророк.«
41 Други рекоше: »Ово је Христос.«
А трећи упиташе: »Зар ће Христос доћи из Галилеје? 42 Зар Писмо не каже да ће Христос доћи из Давидовог потомства и из Витлејема, села у коме је Давид живео?«
43 Тако због Исуса настаде подвојеност у народу. 44 Неки чак хтедоше и да га ухвате, али нико не стави на њега руке.
Поглавари не верују
45 Слуге се вратише првосвештеницима и фарисејима, а они их упиташе: »Зашто га нисте довели?«
46 »Нико никад није говорио као тај човек«, одговорише слуге.
47 А фарисеји рекоше: »Зар је и вас завео? 48 Да ли је неки поглавар или фарисеј поверовао у њега? 49 Него, овај народ је проклет, јер не познаје Закон!«
50 Тада им рече Никодим, онај што је раније био код Исуса, један од њих: 51 »Зар наш закон осуђује човека а да га прво не саслуша и не сазна шта чини?«
52 А они му одговорише: »Да ниси и ти из Галилеје? Проучи, па ћеш видети да пророк не долази из Галилеје.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International