Book of Common Prayer

Хоровођи. Псалам Давидов.

Хоровођи. Маскил Давидов. Када је Доег Едомац отишао Саулу и рекао му: »Давид је отишао у Ахимелехову кућу.«

Хоровођи. Потомака Корејевих. Маскил.

Аврам избавља Лота

14 У то време Амрафел цар Шинара, Ариох цар Еласара, Кедарлаомер цар Елама и Тидал цар Гојима ² заратише против Бере цара Содоме, Бирше цара Гоморе, Шинава цара Адме, Шемевера цара Цевоима и цара Беле, то јест Цоара. ³ Сви ови потоњи здружише снаге у долини Сидим, где је сада Слано море^[a]. ⁴ Дванаест година су служили Кедарлаомеру, али се тринаесте године побунише.

⁵ Четрнаесте године, Кедарлаомер и цареви с њим у савезу поразише Рефајце у Аштарот-Карнајиму, Зузејце у Хаму, Емијце у Шаве-Кирјатајиму ⁶ и Хоријце у горском крају Сеиру све до Ел-Парана близу пустиње. ⁷ Онда се окренуше и одоше у Ен Мишпат, то јест Кадеш, па покорише цело подручје Амалечана, као и Аморејце који су живели у Хацецон-Тамару.

⁸ Тада цар Содоме, цар Гоморе, цар Адме, цар Цевоима и цар Беле, то јест Цоара, изађоше у долину Сидим и поведоше бој ⁹ с Кедарлаомером царем Елама, Тидалом царем Гојима, Амрафелом царем Шинара и Ариохом царем Еласара – четири цара против пет. ¹⁰ А долина Сидим била је пуна јама с катраном, па када су цареви Содоме и Гоморе бежали, упадоше у њих, а остали побегоше у брда. ¹¹ Четири цара узеше сва добра Содоме и Гоморе и сву њихову храну, па одоше. ¹² Пошто је Лот, Аврамов братанац, живео у Содоми, заробише и њега са свом његовом имовином.

¹³ А један који је умакао, дође и јави то Авраму Јеврејину, који је живео код великог дрвећа Мамре Аморејца, Ешколовог и Анеровог брата. Мамре, Ешкол и Анер били су у савезу с Аврамом. ¹⁴ Када је Аврам чуо да му је братанац заробљен, окупи своје увежбане људе, робове рођене у његовом дому, њих три стотине осамнаест, и крену у потеру за царевима све до Дана. ¹⁵ Током ноћи Аврам распореди своје робове за напад и порази непријатеље, гонећи их све до Хове, северно од Дамаска. ¹⁶ Тако поврати сва добра, а врати и свога братанца Лота и његову имовину, заједно са женама и осталим народом.

¹⁷ Када се Аврам враћао после победе над Кедарлаомером и царевима који су с њим били у савезу, цар Содоме му изађе у сусрет у долини Шаве, то јест Царевој долини. ¹⁸ А Мелхиседек, цар Салима, изнесе хлеб и вино. Он је био свештеник Бога Свевишњега ¹⁹ и он благослови Аврама, говорећи:

Тада Аврам даде Мелхиседеку десетак од свега.

²¹ Цар Содоме рече Авраму: »Дај ми људе, а добра задржи за себе.«

²² Али Аврам му одговори: »Заклео сам се ГОСПОДУ, Богу Свевишњем, Створитељу неба и земље, ²³ да нећу узети ни кончића, ни ремена од обуће, нити било шта што је твоје, да не би рекао: ‚Ја сам учинио Аврама богатим‘. ²⁴ За себе нећу ништа осим онога што су моји момци појели и дела који припада људима који су ишли са мном – Анеру, Ешколу и Мамреу; они нека узму свој део.«

Првосвештеник новог савеза

8 Главно у овоме што је речено јесте да имамо таквог првосвештеника који је сео здесна престолу Величанства на небесима, ² који служи у Светилишту, у правом Шатору који је подигао Господ, а не човек.

³ Сваки првосвештеник се поставља да приноси дарове и жртве. Зато је било неопходно да и овај има нешто да принесе. ⁴ Да је на земљи, не би био ни свештеник, пошто ту већ има оних који по Закону приносе дарове, ⁵ оних који служе слици и сенци онога што је на небу. Зато је Мојсије био упозорен када је требало да подигне Шатор: »Пази«, рече, »да све начиниш према узору који ти је показан на гори.«^{(A) 6} Али, Исус је добио онолико изврснију службу од њихове колико је савез чији је он посредник бољи и заснован на бољим обећањима.

⁷ Да је први савез био беспрекоран, не би се тражило место за други. ⁸ Јер, Бог, прекоревајући их, каже:

»Ево, долази време, каже Господ, када ћу склопити нови савез са народом Израела и народом Јуде. ⁹ Он неће бити као савез који сам склопио с њиховим праоцима када сам их узео за руку да их изведем из Египта. Јер, они нису остали верни моме савезу, па сам се и ја окренуо од њих, говори Господ. ¹⁰ А ово је савез који ћу склопити са израелским народом после тог времена, говори Господ: ставићу своје законе у њихове мисли и написати их на њиховом срцу, и бићу њихов Бог, а они ће бити мој народ. ¹¹ И нико више неће морати да учи свога суграђанина ни свога брата говорећи: ‚Упознај Господа‘, пошто ће ме познавати сви од малог до великог међу њима. ¹² Јер, опростићу им њихове неправде и више се нећу сећати њихових греха.«^(B)

¹³ Рекавши »нови савез«, онај први је прогласио застарелим. А оно што застарева и овештава, није далеко од нестанка.

Излечење службениковог сина

(Мт 8,5-13; Лк 7,1-10)

⁴³ После та два дана, Исус оде оданде у Галилеју, ⁴⁴ иако је сам изјавио да је пророк без части у свом завичају. ⁴⁵ Када је стигао, Галилејци га лепо примише, јер су видели шта је све учинио у Јерусалиму за време празника, пошто су и они били тамо.

⁴⁶ Исус тако опет дође у Кану Галилејску, где је био претворио воду у вино. А тамо је био један царев службеник чији је син лежао болестан у Кафарнауму. ⁴⁷ Када је чуо да је Исус из Јудеје дошао у Галилеју, дође к њему и замоли га да оде у Кафарнаум и излечи му сина, јер овај само што није умро.

⁴⁸ А Исус му рече: »Док не видите знамења и чуда, не верујете.«

⁴⁹ »Господару«, рече му царев службеник, »дођи док ми дете није умрло.«

⁵⁰ »Иди«, рече му Исус, »твој син ће живети.«

Човек поверова у то што му је Исус рекао и оде.

⁵¹ А док је још био на путу, сретоше га његове слуге с вешћу да му је син жив. ⁵² Он их упита када му је кренуло набоље, а они му одговорише: »Грозница га је оставила јуче око један сат после подне^[a].«

⁵³ Дечаков отац се сети да му је баш тада Исус рекао: »Твој син ће живети.«

И поверова он и сви његови укућани.

⁵⁴ Било је то друго знамење које је Исус учинио пошто је дошао из Јудеје у Галилеју.