Book of Common Prayer
Давидов.
1 Оправдај ме, ГОСПОДЕ, јер сам живео у честитости,
у ГОСПОДА се уздао не колебајући се.
2 Испитај ме, ГОСПОДЕ, и провери,
моје срце и мисли истражи.
3 Јер, твоја љубав ми је пред очима
и у твојој истини живим.
4 Не седим са ништаријама
и не улазим к лицемерима.
5 Мрзак ми је скуп зликоваца
и нећу да седим с опакима.
6 Перем руке у недужности, ГОСПОДЕ,
и око твог жртвеника идем,
7 из свега гласа певајући песму захвалницу
и причајући о свим твојим делима чудесним.
8 ГОСПОДЕ, волим Дом у коме живиш
и место где твоја Слава станује.
9 Не узми ми душу с грешницима,
мој живот са крволоцима,
10 чије руке извршавају опаке науме
и десница им пуна мита.
11 А ја живим у својој честитости.
Избави ме и милостив ми буди.
12 На равном месту стоје ми ноге.
На великом скупу благосиљаћу ГОСПОДА.
Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ, Стено моја,
не оглуши се о мене.
Јер, ако будеш ћутао,
бићу као они што у гробну јаму силазе.
2 Чуј глас моје молбе кад ти вапијем,
кад дижем руке према твојој Светињи над светињама.
3 Не одвлачи ме са опакима,
са онима који чине неправду,
који са ближњима говоре о миру,
а у срцу им зло.
4 Дај им према њиховим делима,
према злоћи њихових поступака.
Дај им према њиховим делима
и врати им како су заслужили.
5 Зато што не разумеју оно што ГОСПОД чини
ни његова дела,
он ће их срушити
и више их неће подићи.
6 Благословен ГОСПОД,
јер је чуо глас моје молбе.
7 ГОСПОД је моја снага и штит.
Моје срце у њега се узда,
и помоћ ми долази.
Стога ми срце кличе од радости
и ГОСПОДУ песмом захваљујем.
8 ГОСПОД је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ
и благослови свој посед.
Буди им пастир
и носи их довека.
Хоровођи. Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ.
1 Грех говори опакоме дубоко у срцу.
Страха од Бога нема му пред очима,
2 јер сâм себи сувише ласка
да би свој грех видео и замрзео.
3 Речи његових уста грешне су и лажљиве,
престаде да буде разуман и да чини добро.
4 На својој постељи смишља неправду,
на рђавом путу стоји, зло не одбацује.
5 Љубав твоја, ГОСПОДЕ, досеже до небеса,
твоја верност до облакâ.
6 Твоја је праведност као моћне планине,
твоја правда као океан[a].
Човека и животињу спасаваш, ГОСПОДЕ.
7 Како је драгоцена твоја љубав!
У сенци твојих крила род људски налази уточиште.
8 Госте се обиљем из твога Дома,
дајеш им да пију из реке твојих посластица.
9 Јер, код тебе је врело живота,
због твоје светлости светлост видимо.
10 И даље показуј љубав онима који те познају
и своју праведност онима срца честитог.
11 Нека ме не гази нога охолога
и не тресе рука опакога.
12 Гле како попадали леже
они који чине зло,
оборени да се више не дигну.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Рекох: »Пазићу на своје путеве
да својим језиком не згрешим.
Брњицу ћу држати на устима
све док је опаки преда мном.«
2 Заћутах, умукнух,
чак ни о добру нисам говорио.
Али мој бол се погорша,
3 срце се у мени ражари.
Што сам више о томе мислио,
то је огањ више горео.
Тада проговорих:
4 »ГОСПОДЕ, обзнани ми мој крај
и меру мојих дана,
да знам како ми је живот пролазан.
5 Ево, дао си ми дане кратке као длан,
мој век животни као ништа је пред тобом.
Сваки човек је само дашак. Села
6 »Сваки човек као авет тумара,
узалуд трчкара унаоколо,
богатство гомила,
а не зна ко ће га покупити.
7 »А сада, Господе, шта да чекам?
У теби је моја нада.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да ме безумници вређају.
9 Ућутаћу, нећу отварати уста,
јер ти си ово учинио.
10 Склони свој ударац од мене –
докрајчиће ме силина твоје руке.
11 Ти човека прекореваш и одгајаш стегом
због његове кривице
и као мољац разједаш све за чим жуди.
Сваки човек је само дашак. Села
12 »Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
мој вапај саслушај,
на моје сузе се не оглуши.
Јер, ја сам само дошљак
и насељеник код тебе,
као сви моји праоци.
13 Скини свој поглед са мене,
да се још мало повеселим
пре но што одем и више ме не буде.«
Божије обећање
9 Тада Бог благослови Ноја и његове синове, рекавши им: »Будите плодни и множите се и испуните земљу. 2 Нека вас се плаше и од вас страхују све животиње на земљи и све птице на небу, сва створења која гмижу по тлу и све рибе у мору – у ваше руке су предате. 3 Све што се креће и живи, нека вам буде за храну. Као што сам вам дао зелене биљке, тако вам сада дајем све.
4 »Али не једите месо у ком је још живот, то јест крв. 5 За вашу крв, ваш живот, захтеваћу да се положи рачун: захтеваћу то од сваке животиње и човека. Захтеваћу живот сваког човека који другоме узме живот.
6 »Ко пролије човечију крв,
његову ће крв пролити човек,
јер је на Божију слику
Бог начинио човека.
7 А ви будите плодни и множите се. Нека земља поврви од вас и намножите се на њој.«
8 Онда Бог рече Ноју и његовим синовима: 9 »Ево, склапам свој савез с вама и с вашим потомством после вас, 10 и са сваким живим бићем које је с вама – са птицама, стоком и свим дивљим животињама, са свим оним што је изашло из лађе с вама – са сваким живим створењем на земљи. 11 Склапам свој савез с вама: Никада више неће сва жива створења бити истребљена водама потопа. Никада више неће потоп затрти земљу.«
12 Бог рече: »Ово је знак савеза који склапам с вама и са сваким живим бићем које је с вама, за сва будућа поколења: 13 Ставио сам своју дугу у облаке, и она ће бити знак савеза између мене и земље. 14 Кад год навучем облаке над земљу, и у облацима се појави дуга, 15 сетићу се свога савеза с вама и са сваким живим бићем. И никада више неће воде постати потоп да затру сва жива створења. 16 Кад год се у облаку појави дуга, видећу је и сетити се вечног савеза између Бога и сваког живог бића на земљи.«
17 Бог рече Ноју: »То је знак савеза који сам склопио са свим живим створењима на земљи.«
7 Он је за време свога живота у телу гласним јауцима и сузама принео молитве и молбе Ономе који је могао да га спасе смрти и био услишен због своје богобојажљивости. 8 Иако је био Син, научио се послушности из онога што је претрпео. 9 А када је постигао савршенство, постао је извор вечног спасења свима који су му послушни 10 и Бог га је прогласио за Првосвештеника по реду Мелхиседековом.
Упозорење против отпадања од вере
11 О томе бисмо могли много да говоримо, али је тешко да се објасни, пошто сте постали тврди на ушима. 12 Иако би, наиме, после толико времена требало да сте учитељи, вама је опет потребно да вас неко учи почетним основама Божије речи. Потребно вам је млеко, а не чврста храна. 13 Јер, ко се још храни млеком, не разуме учење о праведности, пошто је још нејако дете. 14 А чврста храна је за зреле, за оне чија су чула искуством увежбана за разликовање добра и зла.
16 Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот. 17 Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе. 18 Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина. 19 А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла. 20 Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело. 21 А ко живи у складу са истином[a], излази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у Богу.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International