Book of Common Prayer
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Милостив си био својој земљи, ГОСПОДЕ,
Јакову си вратио благостање.
2 Уклонио си кривицу свога народа,
све његове грехе покрио. Села
3 Склонио си сву своју срџбу
и одвратио се од свог љутог гнева.
4 Обнови нас, Боже, наш Спаситељу,
и окончај свој гнев према нама.
5 Зар ћеш се довека на нас гневити?
Зар ће се твој гнев протезати кроз сва поколења?
6 Зар нас нећеш поново оживети,
да се твој народ радује у теби?
7 Своју љубав нам покажи, ГОСПОДЕ,
и дај нам своје спасење.
8 Хоћу да чујем шта Бог, ГОСПОД, говори,
јер он обећава мир своме народу,
вернима својим –
само нека се опет не окрену безумљу.
9 Да, његово спасење је близу онима који га се боје,
да се Слава настани у нашој земљи.
10 Састају се љубав и истина,
љубе се праведност и мир.
11 Истина ниче из земље,
а праведност гледа са неба.
12 Да, ГОСПОД ће дати оно што је добро
и наша земља даће свој род.
13 Праведност ће ићи пред њим
и пут припремити за његове кораке.
Потомака Корејевих. Псалам. Песма.
1 На светим горама основао је град.
2 ГОСПОД више воли капије сионске
од свих боравишта Јаковљевих.
3 Дивоте о теби говоре, граде Божији. Села
4 »Рахав и Вавилон
прибројаћу к онима који ме знају,
а тако и Филистеју, Тир и Куш,
па ће се говорити: ‚Овај је грађанин Сиона[a].‘«
5 Да, за Сион ће говорити:
»Овај и онај његови су грађани[b]
и сâм Свевишњи ће га учврстити.«
6 ГОСПОД ће уписати у књигу народâ:
»Овај је грађанин Сиона.« Села
7 И они ће играти и певати:
»У теби су сви моји извори.«
Маскил Етана Езраховца.
1 О љубави ГОСПОДЊОЈ певаћу довека,
устима твоју верност обзнањивати кроз сва поколења.
2 Говорићу да твоја љубав чврсто стоји довека,
да си верност на самом небу учврстио.
3 »Савез сам склопио са својим изабраником,
заклео се своме слузи Давиду:
4 ‚Твоје потомство учврстићу довека
и твој престо учврстити кроз сва поколења.‘« Села
5 Небеса ће славити твоја чуда, ГОСПОДЕ,
твоју верност на скупу светих.
6 Ко је у облацима раван ГОСПОДУ?
Ко је као ГОСПОД међу бићима небеским?
7 Страшан је Бог на већу светих,
већи и страшнији од свих око себе.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, ко је као ти?
Силни ГОСПОДЕ, твоја верност те окружује.
9 Ти узбурканим морем владаш,
кад му се таласи дигну, ти их стишаваш.
10 Ти Рахава скрши као да је рањен,
снажном руком непријатеље распрши.
11 Небеса су твоја, твоја је и земља,
ти си свет утемељио и све на њему.
12 Ти си север и југ створио,
Тавор и Хермон твом Имену кличу.
13 Мишица ти снажна, рука јака,
десница уздигнута.
14 Праведност и правда темељ су твога престола,
љубав и истина пред тобом иду.
15 Благо народу који зна да ти кличе:
он у светлости твог лица хода,
16 у твом Имену поваздан се радује
и твоју праведност хвали.
17 Јер, ти му дајеш сјај и снагу.
Због твоје наклоности победу односимо[a].
18 Наш штит припада ГОСПОДУ,
наш цар Свецу Израеловом.
19 Једном си у виђењу својим вернима рекао:
»Помоћ сам пружио ратнику,
изабранога издигао из народа:
20 нашао сам Давида, свог слугу,
својим светим уљем га помазао.
21 Моја рука ће га придржавати,
моја мишица снажити.
22 Неће му непријатељ узимати данак
ни опаки га тлачити.
23 Скршићу пред њим његове душмане
и оборити оне који га мрзе.
24 С њим ће бити моја верност и љубав
и у мом Имену ће победити[b].
25 Ставићу његову руку на море
и његову десницу на реке.
26 Он ће ме звати: ‚Ти си мој Отац, мој Бог
и Стена која ме спасава.‘
27 Учинићу га и својим прворођеним,
најузвишенијим од земаљских царева.
28 Довека ћу за њега чувати своју љубав
и мој поуздани савез с њим.
29 Његово потомство учврстићу заувек
и његов престо као дане небеске.
14 Када је народ кренуо из табора да пређе преко реке Јордан, испред њега су пошли свештеници носећи Ковчег савеза. 15 Чим су свештеници који су носили Ковчег дошли до Јордана и ступили ногом у воду – иако се Јордан прелива преко обала све време жетве – 16 воде које су текле одозго престадоше да теку. Нагомилале су се као иза бране, све до града Адама близу Цартана, а воде које су текле у море Араву, Слано море[a] сасвим су отекле. Тако народ пређе реку тачно преко пута Јерихона. 17 Свештеници који су носили Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза стајали су чврсто на сувом тлу усред реке Јордан док сав израелски народ није прешао преко Јордана по сувом.
Спомен-каменови
4 Када је сав народ прешао преко реке Јордан, ГОСПОД рече Исусу Навину: 2 »Изаберите дванаест људи из народа, по једног из сваког племена, 3 и заповедите им да изваде дванаест каменова из средине Јордана, баш оданде где стоје свештеници. Понесите их са собом, па их положите на месту где ћете преноћити.«
4 Исус Навин позва дванаест људи које је био одредио међу Израелцима, по једнога из сваког племена, 5 па им рече: »Отидите до средине Јордана, пред Ковчег ГОСПОДА, вашега Бога, и нека сваки од вас на раме подигне један камен, по један за свако израелско племе, 6 да буду знак међу вама. Када вас ваша деца сутра упитају: ‚Шта значе ови каменови?‘ 7 одговорићете им: ‚Река Јордан престала је да тече пред Ковчегом ГОСПОДЊЕГ савеза. Када је Ковчег ушао у Јордан, воде Јордана престале су да теку.‘ Нека ови каменови буду спомен за израелски народ довека.«
5 Угледајте се, дакле, на Бога као његова драга деца 2 и живите у љубави, као што је и Христос волео нас и самога себе предао за нас као мирисан принос и жртву Богу.
3 Блуд и свака нечистота или похлепа нека се и не помињу међу вама – као што светима и доликује. 4 Нека не буде ни простота, ни лудорија, ни спрдњи, јер је све то неумесно, него радије – захваљивање. 5 Јер, ово знајте: ниједан блудник, ни нечист, ни похлепан – то јест идолопоклоник – нема наследства у Христовом и Божијем царству. 6 Нека вас нико не заварава празним речима, јер због тога Божији гнев долази на непокорне. 7 Немајте, дакле, с њима ништа.
8 Јер, некада сте били тама, а сада сте светлост у Господу. Живите као деца светлости – 9 јер, плод светлости је у свакој доброти, праведности и истини – 10 просуђујући шта је Господу мило. 11 Немајте удела у јаловим делима таме, него их радије разобличавајте. 12 Јер, срамно је чак и говорити о оном што они потајно чине. 13 Све што се светлошћу разобличи, излази на видело, 14 јер на светлости све излази на видело. Зато се каже:
»Пробуди се, ти који спаваш,
устани из мртвих
и Христос ће те обасјати.«
15 Пазите, дакле, како живите – не као немудри, него као мудри. 16 Паметно користите[a] време, јер су дани зли. 17 Зато не будите неразумни, него схватите шта је Божија воља. 18 И не опијајте се вином – у њему је раскалашност – него се пуните Духом. 19 Један другом говорите у псалмима, хвалоспевима и духовним песмама. Певајте и појте Господу у свом срцу 20 и увек за све захваљујте Богу и Оцу у име нашега Господа Исуса Христа.
Излечење слепог од рођења
9 Док је пролазио онуда, угледа човека слепог од рођења.
2 »Раби«, упиташе га његови ученици, »ко је згрешио, овај човек или његови родитељи, па се родио слеп?«
3 »Није згрешио ни он, а ни његови родитељи«, рече Исус, »него је то зато да се на њему покажу Божија дела. 4 Док је дан, треба да чиним дела Онога који ме је послао. Долази ноћ, када нико не може да ради. 5 Док сам на свету, светлост сам света.«
6 Када је то рекао, пљуну на земљу и од пљувачке направи блато, па слепоме блатом премаза очи.
7 »Иди«, рече му, »умиј се у језерцу Силоаму« – што значи »Послан«.
И човек оде, уми се, па се врати гледајући.
8 А његови суседи и они који су га раније виђали као просјака упиташе: »Зар ово није онај који је седео и просио?«
9 Једни рекоше: »Он је«, а други: »Није, само личи на њега.«
А он рече: »Ја сам.«
10 »Па како су ти се отвориле очи?« упиташе га.
11 »Човек који се зове Исус направио је блато и њиме ми премазао очи«, одговори им он, »и рекао ми: ‚Иди на Силоам и умиј се.‘ И ја сам отишао, па кад сам се умио, прогледах.«
12 »Где је он?« упиташе га.
А он рече: »Не знам.«
Духовно слепило
35 Исус је чуо да су га избацили, па га нађе и упита: »Верујеш ли у Сина човечијега?«
36 »А ко је он, господару«, рече овај, »да поверујем у њега.«
37 »Видео си га«, рече му Исус. »Он је онај који с тобом разговара.«
38 »Верујем, Господе«, рече он и поклони му се.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International