Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ.
Не дај да се икада постидим;
избави ме због своје праведности.
2 Чуј ме и похитај да ме избавиш.
Буди ми стена, да ме заштитиш,
тврђава висока, да ме спасеш.
3 Ти си моја Стена и Тврђава.
Води ме и управљај
ради Имена свога.
4 Извуци ме из мреже
коју ми поставише,
јер ти си моје Уточиште.
5 У твоје руке дух свој предајем;
избави ме, ГОСПОДЕ, Боже истине.
6 Мрзим оне што се држе идола ништавних.
Ја се у ГОСПОДА уздам.
7 Веселићу се и радовати у твојој љубави,
јер си мој јад видео
и сазнао тескобу моје душе.
8 Ниси ме предао у руке непријатељу,
него си ми ноге учврстио на месту пространом.
9 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам у невољи.
Очи, душа и тело од жалости ми ослабише.
10 Живот ми изједа тескоба,
моје године јецање.
Снага ме издаје због моје невоље,
кости ми ослабише.
11 Због свих својих душмана
велико ругло постадох ближњима.
Ужасавају ме се познаници;
ко год ме види на улици, од мене бежи.
12 Заборавили ме као да сам мртав,
као сломљен суд постадох.
13 Чујем шапутање многих –
ужас одасвуд:
заверу кују против мене
и смишљају како живот да ми узму.
14 Али ја се у тебе уздам, ГОСПОДЕ,
и говорим: »Ти си Бог мој.«
15 Моја је судбина у твојој руци.
Избави ме из руку непријатељâ
и оних што ме прогоне.
16 Својим лицем обасјај свога слугу,
у својој љубави ме спаси.
17 Не дај да се постидим, ГОСПОДЕ,
јер теби вапијем.
Нека се постиде опаки
и нека у Шеолу умукну.
18 Нека ућуткане буду усне лажљиве,
јер дрско, охоло и презриво
против праведника говоре.
19 Како је велика твоја доброта,
коју си спремио за оне који те се боје,
коју наочиглед људима показујеш
онима који се у тебе уздају.
20 Склањаш их од људских сплетки
у скровиште свога лица.
У свом заклону их сакриваш
од свадљивих језика.
21 Благословен ГОСПОД,
јер ми је чудесну љубав показао
у граду под опсадом.
22 У свом страху рекох:
»Уклоњен сам испред твојих очију.«
Али ти си чуо глас моје молбе
кад сам ти завапио.
23 Волите ГОСПОДА, сви верни његови.
ГОСПОД чува верне,
а охолима пуном мером враћа.
24 Будите јаки и одважног срца,
сви који ГОСПОДА ишчекујете.
Давидов.
1 Нападни моје нападаче, ГОСПОДЕ,
бори се против оних што се против мене боре.
2 Штит и оклоп узми,
устани и у помоћ ми притекни.
3 Копљем и сулицом замахни
на моје гонитеље.
Мојој души реци:
»Ја сам твој Спаситељ.«
4 Нека осрамоћени буду и постиде се
они који би да ми узму живот.
Нека посрамљени узмакну
они који ми смишљају зло.
5 Нека буду као плева на ветру
када их анђео ГОСПОДЊИ потера.
6 Нека им пут буде мрачан и клизав
када их анђео ГОСПОДЊИ буде гонио.
7 Јер, без разлога поставише мрежу пред мене
и без разлога ми ископаше јаму.
8 Нека их задеси пропаст изненадна
– нека их ухвати мрежа коју су поставили,
нека упадну у јаму своје пропасти.
9 Тада ће ми душа клицати у ГОСПОДУ
и радовати се у спасењу његовом.
10 Свим ћу својим бићем рећи:
»Ко је као ти, ГОСПОДЕ?
Сиромаха спасаваш од јачега од њега,
сиромаха и убогога од онога ко од њих отима.«
11 Устају окрутни сведоци,
испитују ме о оном што не знам.
12 Злом ми узвраћају за добро
и душу ми уцвељују.
13 А ја сам се, кад су били болесни,
облачио у кострет
и постом морио своју душу.
Кад су ми се молитве вратиле неуслишене,
14 у жалости сам ишао унаоколо
као за пријатељем или братом,
погружен као да своју мајку оплакујем.
15 А сад кад сам ја посрнуо,
они се обрадоваше и удружише.
Нападачи се удружише против мене,
да ме изненада нападну,
па ме раздиру без престанка.
16 Погано се ругају ругаоци
и на мене шкргућу зубима.
17 Докле ћеш само гледати, ГОСПОДЕ?
Избави ми душу од њихових насртаја,
живот драгоцени од ових лавова.
18 Захваљиваћу ти на великом скупу,
хвалити те међу мноштвом народа.
19 Не дај да нада мном ликују
моји лажљиви непријатељи;
не дај да злобно намигују очима
ови што ме без разлога мрзе.
20 Јер, они не говоре о миру,
него смишљају лажне оптужбе
против оних који мирно живе у земљи.
21 Разјапили су уста на мене и говоре:
»Да, да! Својим очима смо видели!«
22 И ти си видео, ГОСПОДЕ
– немој да ћутиш.
Не буди далеко од мене, Господе.
23 Пробуди се и устани да ме одбраниш
у мојој парници, Боже мој и Господе.
24 У својој праведности ме оправдај, ГОСПОДЕ, Господе мој,
и не дај им да ликују нада мном.
25 Не дај им да помисле:
»Да, баш то смо хтели«,
не дај им да кажу: »Прогутасмо га.«
26 Нека се постиде и посраме
сви који над мојом несрећом ликују.
Нека стид и срамоту обуку
они који се нада мном узвисују.
27 Нека кличу и радују се
они којима је мило што сам оправдан.
Нека стално говоре:
»Велик је ГОСПОД,
мила му је добробит његовог слуге.«
28 А мој ће језик о твојој праведности причати,
хвале ти изрицати поваздан.
Позив да се обнови Храм
1 Првога дана шестог месеца друге године владавине цара Дарија, дође реч ГОСПОДЊА преко пророка Агеја Зоровавелу сину Салатииловом, намеснику Јуде, и Исусу сину Јехоцадаковом, првосвештенику.
2 Овако каже ГОСПОД над војскама: »Овај народ говори: ‚Још није дошло време да се опет сагради Дом ГОСПОДЊИ.‘«
3 Реч ГОСПОДЊА дође преко пророка Агеја: 4 »Зар за вас јесте време да живите у кућама обложеним дрветом док је овај Дом разрушен?«
5 Зато овако каже ГОСПОД над војскама:
»Добро размислите о свом начину живота.
6 Пуно сте посејали а мало побрали,
једете а никад да се наситите,
пијете а никад да се напијете,
облачите се а није вам топло.
Онај ко ради за плату,
ставља је у кесу с рупама.«
7 Овако каже ГОСПОД над војскама:
»Добро размислите о свом начину живота.
8 Идите у гору и донесите дрва
и поново ми подигните Дом.
Тада ће ми он бити мио
и биће ми указана част«,
каже ГОСПОД.
9 »Очекивали сте много а, ево, дочекасте мало;
оно што сте донели кући, ја развејах.
Зашто?« говори ГОСПОД над војскама.
»Зато што је мој Дом разрушен,
док се сваки од вас стара за своју кућу.
10 Зато вам је небо ускратило росу,
а земља свој род.
11 Ја сам дозвао сушу на земљу и планине,
на жито, младо вино и уље,
на све чиме земља рађа,
на човека и животињу и на сваки труд.«
12 Тада Зоровавел син Салатиилов, првосвештеник Исус син Јехоцадаков и сав преостали народ послушаше глас ГОСПОДА, свога Бога, и речи пророка Агеја, кога је послао ГОСПОД, њихов Бог, и народ се уплаши ГОСПОДА.
13 Потом Агеј, гласник ГОСПОДЊИ, пренесе народу ГОСПОДЊУ поруку:
»Ја сам с вама«, каже ГОСПОД.
14 ГОСПОД подстакну дух намесника Јуде Зоровавела сина Салатииловог, првосвештеника Исуса сина Јехоцадаковог и дух свега преосталог народа, па они дођоше и почеше да граде Дом ГОСПОДА над војскама, свога Бога, 15 двадесет четвртог дана шестог месеца друге године владавине цара Дарија.
Писмо цркви у Тијатири
18 »Анђелу цркве у Тијатири напиши:
»‚Ово говори Син Божији, чије су очи као пламтећи огањ, а стопала слична углачаној бронзи: 19 Знам твоја дела, твоју љубав, твоју веру, твоје служење, твоју истрајност и да сада чиниш више него што си чинио у почетку[a].
20 »‚Али, имам нешто против тебе: пушташ жену Језавељу, која за себе тврди да је пророчица, да својим учењем доводи моје слуге у заблуду, па се одају блуду и једу месо жртвовано идолима. 21 Дао сам јој времена да се покаје, али она неће да се покаје за свој блуд. 22 Ево, бацићу је у болесничку постељу, а оне који се с њом одају блуду у велику невољу ако се не покају за своја дела. 23 И побићу јој децу. Тако ће све цркве знати да сам ја Онај који испитује мисли[b] и срца. И сваком од вас даћу према вашим делима.
24 »‚А вама осталима у Тијатири, вама који се не држите тог учења и који нисте спознали Сатанине такозване дубине, кажем: нећу вам наметнути неко друго бреме. 25 Само, чврсто држите оно што имате док ја не дођем.
26 »‚Победнику, оном ко се до краја буде држао мојих дела, даћу власт над народима –
27 »владаће над њима гвозденом палицом,
смрскати их као посуде грнчарске«[c]
28 – као што сам је и ја добио од Оца. А даћу му и звезду Даницу.
29 »‚Ко има ухо, нека чује шта Дух говори црквама.‘«
27 »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Ви сте као окречени гробови, који споља изгледају лепи, а изнутра су пуни мртвачких костију и сваке нечистоће. 28 Тако и ви споља људима изгледате праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.
29 »Тешко вама, учитељи закона и фарисеји, лицемери! Подижете гробнице пророцима и украшавате споменике праведницима, 30 и говорите: ‚Да смо живели у време својих праотаца, не бисмо били њихови саучесници у проливању крви пророкâ.‘ 31 Тиме сведочите да сте синови оних који су убијали пророке. 32 Довршите, дакле, оно што су ваши праоци започели![a]
33 »Ви змије и змијски породе! Како ћете избећи да не будете осуђени на пакао? 34 Зато вам, ево, шаљем пророке, мудраце и учитеље закона. Једне ћете убити и распети, а друге ћете батинати по вашим синагогама и прогонити од града до града. 35 Тако ће на вас пасти сва праведна крв проливена на земљи, од крви Авеља праведника до крви Захарије сина Варахијиног, кога сте убили између Храма и жртвеника. 36 Истину вам кажем: све ће то пасти на овај нараштај.«
Прекор Јерусалиму
(Лк 13,34-35)
37 »Јерусалиме, Јерусалиме, ти који убијаш пророке и каменујеш оне који су ти послани! Колико пута сам хтео да скупим твоју децу као што квочка скупља своје пилиће под крила, али нисте хтели. 38 Ево, кућа вам остаде пуста. 39 Кажем вам: нећете ме више видети све док не будете рекли: ‚Благословен онај који долази у име Господа.‘(A)«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International