Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ.
Не дај да се икада постидим;
избави ме због своје праведности.
2 Чуј ме и похитај да ме избавиш.
Буди ми стена, да ме заштитиш,
тврђава висока, да ме спасеш.
3 Ти си моја Стена и Тврђава.
Води ме и управљај
ради Имена свога.
4 Извуци ме из мреже
коју ми поставише,
јер ти си моје Уточиште.
5 У твоје руке дух свој предајем;
избави ме, ГОСПОДЕ, Боже истине.
6 Мрзим оне што се држе идола ништавних.
Ја се у ГОСПОДА уздам.
7 Веселићу се и радовати у твојој љубави,
јер си мој јад видео
и сазнао тескобу моје душе.
8 Ниси ме предао у руке непријатељу,
него си ми ноге учврстио на месту пространом.
9 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ, јер сам у невољи.
Очи, душа и тело од жалости ми ослабише.
10 Живот ми изједа тескоба,
моје године јецање.
Снага ме издаје због моје невоље,
кости ми ослабише.
11 Због свих својих душмана
велико ругло постадох ближњима.
Ужасавају ме се познаници;
ко год ме види на улици, од мене бежи.
12 Заборавили ме као да сам мртав,
као сломљен суд постадох.
13 Чујем шапутање многих –
ужас одасвуд:
заверу кују против мене
и смишљају како живот да ми узму.
14 Али ја се у тебе уздам, ГОСПОДЕ,
и говорим: »Ти си Бог мој.«
15 Моја је судбина у твојој руци.
Избави ме из руку непријатељâ
и оних што ме прогоне.
16 Својим лицем обасјај свога слугу,
у својој љубави ме спаси.
17 Не дај да се постидим, ГОСПОДЕ,
јер теби вапијем.
Нека се постиде опаки
и нека у Шеолу умукну.
18 Нека ућуткане буду усне лажљиве,
јер дрско, охоло и презриво
против праведника говоре.
19 Како је велика твоја доброта,
коју си спремио за оне који те се боје,
коју наочиглед људима показујеш
онима који се у тебе уздају.
20 Склањаш их од људских сплетки
у скровиште свога лица.
У свом заклону их сакриваш
од свадљивих језика.
21 Благословен ГОСПОД,
јер ми је чудесну љубав показао
у граду под опсадом.
22 У свом страху рекох:
»Уклоњен сам испред твојих очију.«
Али ти си чуо глас моје молбе
кад сам ти завапио.
23 Волите ГОСПОДА, сви верни његови.
ГОСПОД чува верне,
а охолима пуном мером враћа.
24 Будите јаки и одважног срца,
сви који ГОСПОДА ишчекујете.
Давидов.
1 Нападни моје нападаче, ГОСПОДЕ,
бори се против оних што се против мене боре.
2 Штит и оклоп узми,
устани и у помоћ ми притекни.
3 Копљем и сулицом замахни
на моје гонитеље.
Мојој души реци:
»Ја сам твој Спаситељ.«
4 Нека осрамоћени буду и постиде се
они који би да ми узму живот.
Нека посрамљени узмакну
они који ми смишљају зло.
5 Нека буду као плева на ветру
када их анђео ГОСПОДЊИ потера.
6 Нека им пут буде мрачан и клизав
када их анђео ГОСПОДЊИ буде гонио.
7 Јер, без разлога поставише мрежу пред мене
и без разлога ми ископаше јаму.
8 Нека их задеси пропаст изненадна
– нека их ухвати мрежа коју су поставили,
нека упадну у јаму своје пропасти.
9 Тада ће ми душа клицати у ГОСПОДУ
и радовати се у спасењу његовом.
10 Свим ћу својим бићем рећи:
»Ко је као ти, ГОСПОДЕ?
Сиромаха спасаваш од јачега од њега,
сиромаха и убогога од онога ко од њих отима.«
11 Устају окрутни сведоци,
испитују ме о оном што не знам.
12 Злом ми узвраћају за добро
и душу ми уцвељују.
13 А ја сам се, кад су били болесни,
облачио у кострет
и постом морио своју душу.
Кад су ми се молитве вратиле неуслишене,
14 у жалости сам ишао унаоколо
као за пријатељем или братом,
погружен као да своју мајку оплакујем.
15 А сад кад сам ја посрнуо,
они се обрадоваше и удружише.
Нападачи се удружише против мене,
да ме изненада нападну,
па ме раздиру без престанка.
16 Погано се ругају ругаоци
и на мене шкргућу зубима.
17 Докле ћеш само гледати, ГОСПОДЕ?
Избави ми душу од њихових насртаја,
живот драгоцени од ових лавова.
18 Захваљиваћу ти на великом скупу,
хвалити те међу мноштвом народа.
19 Не дај да нада мном ликују
моји лажљиви непријатељи;
не дај да злобно намигују очима
ови што ме без разлога мрзе.
20 Јер, они не говоре о миру,
него смишљају лажне оптужбе
против оних који мирно живе у земљи.
21 Разјапили су уста на мене и говоре:
»Да, да! Својим очима смо видели!«
22 И ти си видео, ГОСПОДЕ
– немој да ћутиш.
Не буди далеко од мене, Господе.
23 Пробуди се и устани да ме одбраниш
у мојој парници, Боже мој и Господе.
24 У својој праведности ме оправдај, ГОСПОДЕ, Господе мој,
и не дај им да ликују нада мном.
25 Не дај им да помисле:
»Да, баш то смо хтели«,
не дај им да кажу: »Прогутасмо га.«
26 Нека се постиде и посраме
сви који над мојом несрећом ликују.
Нека стид и срамоту обуку
они који се нада мном узвисују.
27 Нека кличу и радују се
они којима је мило што сам оправдан.
Нека стално говоре:
»Велик је ГОСПОД,
мила му је добробит његовог слуге.«
28 А мој ће језик о твојој праведности причати,
хвале ти изрицати поваздан.
Обнова жртвеника
3 Када је дошао седми месец и Израелци већ били у својим градовима, цео народ се сложно окупи у Јерусалиму. 2 Тада Исус син Јоцадаков са својим сусвештеницима и Зоровавел син Салатиилов са својом сабраћом почеше да подижу жртвеник Богу Израеловом да би на њему приносили жртве паљенице, као што је записано у Закону Мојсија, Божијег човека. 3 Упркос великом страху од околних народа, подигоше жртвеник на његовом првобитном месту, па су на њему приносили жртве паљенице ГОСПОДУ, и јутарње и вечерње. 4 Затим, као што је записано, прославише Празник сеница, приносећи онолико паљеница колико је било прописано за сваки дан празника. 5 Потом су приносили редовне жртве паљенице, жртве у време младог месеца и жртве за све ГОСПОДЊЕ свете празнике, као и оне које се приносе као жртве драговољне ГОСПОДУ. 6 Првог дана седмог месеца почеше да приносе жртве паљенице ГОСПОДУ, иако темељи Храма ГОСПОДЊЕГ још нису били положени.
Почетак обнове Храма
7 Онда дадоше новца зидарима и тесарима и хране, пића и уља Сидонцима и Тирцима да им, по допуштењу Кира, цара Персије, из Либана морем до Јопе превезу кедрових дебала.
8 Другог месеца, друге године по њиховом доласку у Божији Дом у Јерусалиму, Зоровавел син Салатиилов и Исус син Јоцадаков почеше да изводе радове, заједно са осталом својом сабраћом свештеницима, Левитима и свима који су се из сужањства вратили у Јерусалим, одређујући Левите од двадесет година и старије да надгледају зидање Дома ГОСПОДЊЕГ. 9 Исус и његови синови и браћа, Кадмиел и његови синови – Ходавјини потомци – и Хенададови синови са својим синовима и браћом – све Левити – удружише се да надгледају оне који су радили на Божијем Дому.
10 Када су градитељи положили темеље Храма ГОСПОДЊЕГ, свештеници у својим одорама и са трубама, а Левити који су били Асафови потомци са чинелама, заузеше своја места да хвале ГОСПОДА, као што је прописао Давид, цар Израела, 11 па су певали хвалоспеве и песме захвалнице ГОСПОДУ:
»Он је добар;
његова љубав према Израелу остаје довека.«
И сав народ је веома гласно викао хвалећи ГОСПОДА, јер су били положени темељи Дома ГОСПОДЊЕГ.
12 А многи од старијих свештеника, Левита и глава породица који су видели ранији храм, гласно заплакаше када су видели да су положени темељи овог храма, док су многи други клицали од радости. 13 И нико није могао да разликује звук радосног клицања од звука плача, јер је народ веома гласно викао. А тај звук се чуо веома далеко.
10 Ако Тимотеј дође, постарајте се да код вас борави без страха, јер он обавља Господње дело као и ја. 11 Нека га, дакле, нико не потцењује. У миру га испратите да дође к мени, јер га ишчекујем са браћом.
12 Што се тиче брата Аполоса, много сам га наговарао да дође к вама са браћом, али он никако није био вољан да сада иде. Али, доћи ће када се укаже повољна прилика.
13 Будно пазите, чврсто стојте у вери, држите се мушки, будите јаки! 14 Све чините у љубави!
15 Заклињем вас, браћо – ви знате да су Стефанини укућани првина Ахаје и да су се посветили служењу светима – 16 да се и ви потчињавате таквима и сваком ко сарађује и труди се. 17 Радујем се Стефанином, Фортунатовом и Ахаиковом доласку, јер су надокнадили ваше одсуство. 18 Наиме, умирили су мој дух, и ваш. Таквима, дакле, одајте признање.
19 Поздрављају вас азијске цркве. Много вас у Господу поздрављају Приска и Акила са црквом у свом дому. 20 Поздрављају вас сва браћа. Један другога поздравите светим пољупцем.
21 Поздрав мојом руком, Павловом.
22 Ако неко не воли Господа, нека је проклет! Марана та![a]
23 Милост Господа Исуса с вама.
24 Моја љубав са свима вама у Христу Исусу.
Исус и Веелзевул
(Мк 3,20-30; Лк 11,14-23; 12,10)
22 Онда му донеше једног човека опседнутог демоном, слепог и немог, и он га излечи, па неми човек проговори и прогледа.
23 Сав народ се задиви, говорећи: »Да ово можда није Син Давидов?«
24 Када су фарисеји то чули, рекоше: »Овај истерује демоне само помоћу Веелзевула, демонског владара!«
25 Али Исус је знао шта мисле, па им рече: »Опустеће свако царство које је против себе подељено и неће опстати ниједан град или дом који је против себе подељен. 26 Па ако Сатана истерује Сатану, онда је он против себе подељен. Како ће, дакле, опстати његово царство? 27 И ако ја истерујем демоне помоћу Веелзевула, помоћу кога их истерују ваши синови? Зато ће вам они бити судије. 28 Али, ако ја демоне истерујем помоћу Божијег Духа, онда вам је дошло Божије царство.
29 »Или, како може неко да уђе у кућу јаког човека и однесе му имовину ако га прво не веже? Тек тада ће моћи да му опљачка кућу.
30 »Ко није са мном – против мене је. И ко са мном не скупља – расипа. 31 Зато вам кажем: биће опроштен људима сваки грех и вређање, али им неће бити опроштено вређање Духа. 32 И ако неко каже нешто против Сина човечијега, биће му опроштено. Али, ако каже против Светога Духа, неће му бити опроштено ни на овом свету ни у будућем.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International