Book of Common Prayer
33 Он реке претвори у пустињу
и изворе воде у жедну земљу,
34 земљу плодну у слану пустолину
због опакости њених житеља.
35 Он пустињу претвори у језера
и суву земљу у изворе воде.
36 Тамо насели гладне,
и они подигоше град да се у њему настане.
37 Засејаше њиве и посадише винограде,
који им обилну летину родише.
38 Он их благослови,
па се силно намножише.
Он не даде да се смањи број њихове стоке.
39 А онда им се смањио број и били су понижени
тлачењем, несрећом и тугом.
40 Онај који презир излива на владаре
учини да пустим беспућем лутају.
41 Али он убоге диже из беде
и породице им умножи као стада.
42 Честити то виде и радују се,
а сви неправедни умукнуће.
43 Ко је мудар, нека се тога држи
и нека увиди љубав ГОСПОДЊУ.
Песма. Псалам Давидов.
1 Срце ми је постојано, Боже.
Певаћу и свирати свим својим бићем.
2 Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу пробудити!
3 Захваљиваћу ти међу народима, ГОСПОДЕ,
псалме ти певати пред народностима.
4 Јер, љубав твоја од небеса је виша,
твоја верност до облакâ досеже.
5 Нека си узвишен над небесима, Боже,
и твоја слава над свом земљом.
6 Спаси десницом својом и услиши ме,
да се твоји миљеници избаве.
7 Бог рече у свом светилишту:
»Победићу. Сихем ћу разделити
и долину Сукот размерити.
8 Мој је Гилад, мој Манасија,
Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
9 Моав ће ми бити умиваоник,
на Едом ћу бацити своју сандалу,
над Филистејом клицати као победник.«
10 Ко ће ме увести у град утврђен?
Ко ће ме одвести у Едом?
11 Зар нећеш ти, Боже, који нас одбаци,
ти, Боже, који с нашим војскама више не излазиш?
12 Помози нам против душмана,
јер ништавна је људска помоћ.
13 С Богом ћемо силну снагу показати
и он ће згазити наше душмане.
1 Кличите од радости ГОСПОДУ, праведници!
Честитима приличи да му певају хвалоспев.
2 Захваљујте ГОСПОДУ лиром,
свирајте му на лири од десет жица.
3 Певајте му нову песму,
умилно свирајте и кличите од радости.
4 Јер, правична је реч ГОСПОДЊА
и поуздана су сва његова дела.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља љубави ГОСПОДЊЕ.
6 Небеса су речју ГОСПОДЊОМ начињена,
све мноштво на њима дахом уста његових.
7 Он морске воде на куп сабире
и океан[a] ставља у спремишта.
8 Нека се сва земља боји ГОСПОДА,
нека сви житељи света страхују од њега.
9 Јер, он рече – и све постаде,
он заповеди – и све се појави.
10 ГОСПОД разбија науме незнабожаца,
спречава намере народâ.
11 А науми ГОСПОДЊИ остају довека,
намере његовог срца кроз сва поколења.
12 Благо народу чији Бог је ГОСПОД,
народу који је изабрао себи за посед.
13 ГОСПОД са неба гледа
и види све људе,
14 из свог пребивалишта
на све житеље земље мотри –
15 он који је свима саздао срце
и прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара мноштво његове војске,
не избавља ратника његова велика снага.
17 Узалуд се од коња надати избављењу,
не помаже његова велика снага да се умакне.
18 Очи ГОСПОДЊЕ на онима су који га се боје,
на онима који се у његову љубав уздају
19 да их избави од смрти
и одржи у животу у време глади.
20 Наша душа ГОСПОДА ишчекује,
он нам је помагач и штит.
21 У њему нам се радује срце,
јер се у његово свето Име уздамо.
22 Нека твоја љубав буде на нама, ГОСПОДЕ,
јер се у тебе уздамо.
21 Ево шта ГОСПОД каже против њега:
»‚Девица-кћи сионска
презире те, руга ти се.
Кћи јерусалимска
за тобом маше главом.
22 Кога си вређао
и кога хулио?
На кога си викао
и бахато га гледао?
Зар на Свеца Израеловог!
23 Преко својих слугу
Господа си вређао.
И рекао си:
»Са мноштвом својих кола
попех се на висове гора,
на највише врхове Либана.
Посекох му највише кедрове
и најлепше борове.
Стигох му до најдаљих крајева,
до шума најгушћих.
24 Копао сам зденце у туђим земљама
и пио воду.
Табанима својим
све сам египатске реке исушио.«
25 »‚Зар ниси чуо?
Давно сам то одредио,
од искона наумио,
а сада остварујем:
да ти утврђене градове
у гомиле крша претвориш.
26 Житељи њихови, изнемогли,
унезверени су и постиђени.
Као биљке су у пољу,
као зелени изданци,
као трава наврх крова
медљиком нападнута пре но што нарасте.
27 Знам када седаш
и када излазиш и враћаш се
и како на мене бесниш.
28 А зато што бесниш на мене
и што ми је твоја бахатост допрла до ушију,
ставићу ти куку у ноздрве и жвале у уста
и вратити те путем којим си дошао.
29 »‚А ово ће ти бити знак, Езекија:
»‚Ове ћете године јести оно што само никне,
а догодине оно што само израсте.
Треће године сејаћете и жњети,
садити винограде и јести од њиховог рода.
30 Преостали од народа Јуде
пустиће корен и донети род.
31 Из Јерусалима ће изаћи Остатак,
са горе Сион Преживели.
Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама.
32 »‚Стога овако каже ГОСПОД о цару Асирије:
Неће ући у овај град
ни овде одапети стрелу.
Неће пред њега доћи са штитом
ни опсадне насипе дићи око њега.
33 Путем којим је дошао,
њиме ће се и вратити.
Неће ући у овај град, говори ГОСПОД.
34 Бранићу овај град и спасти га,
себе ради и ради мога слуге Давида.‘«
35 Те ноћи изађе анђео ГОСПОДЊИ и погуби сто осамдесет пет хиљада људи у асирском табору. Када су људи ујутро устали, а оно – свуда лешеви! 36 Тада асирски цар Санхериб растури табор и повуче се, па се врати у Ниниву и тамо остаде.
Поуке израелске прошлости
10 Не бих желео да не знате, браћо, да су сви наши праоци били под облаком и да су сви прошли кроз море. 2 И сви су у облаку и у мору крштени у Мојсија. 3 И сви су јели исту духовну храну 4 и сви су пили исто духовно пиће. Јер, пили су из духовне стене која их је пратила, а та стена је био Христос. 5 Али, већина их није била по Божијој вољи, па су побијени у пустињи.
6 А све се то догодило нама за пример, да не жудимо за злом као што су они жудели. 7 Не будите идолопоклоници као што су неки од њих били – као што је записано: »Седе народ да једе и пије, па устаде да игра.«(A) 8 Не одајмо се ни блуду као што су се неки од њих одавали блуду, па их је у једном дану пало двадесет три хиљаде. 9 Не искушавајмо Господа као што су га неки од њих искушавали, па страдали од змија. 10 Не гунђајте као што су неки од њих гунђали, па изгинули од Онога који убија.
11 Све се то догодило њима за пример, а записано је за опомену нама, којима су стигла последња времена. 12 Зато, ко мисли да чврсто стоји, нека пази да не падне. 13 Није вас снашло никакво искушење осим људског. А Бог је веран: неће дозволити да будете искушавани преко својих снага, него ће вам заједно са искушењем дати и излаз из њега, да можете да издржите.
Цена следбеништва
(Лк 9,57-62)
18 Када је видео народ око себе, Исус заповеди да отплове на другу обалу.
19 А један учитељ закона му приђе и рече: »Учитељу, ићи ћу за тобом куд год будеш ишао.«
20 »Лисице имају јазбине и птице имају гнезда«, одговори му Исус, »а Син човечији нема где да спусти главу.«
21 »Господе«, рече му један други ученик, »пусти ме да прво одем да сахраним оца.«
22 А Исус му рече: »Пођи за мном, а мртви нека сахрањују своје мртве.«
Исус стишава олују
(Мк 4,35-41; Лк 8,22-25)
23 Онда Исус уђе у чамац, а за њим пођоше његови ученици. 24 На мору настаде жестока олуја – толика да су таласи преливали чамац. А Исус је спавао.
25 Ученици му приђоше и пробудише га, говорећи: »Господе, спаси нас! Изгибосмо!«
26 »Зашто се плашите, маловерни?« упита их он.
Онда устаде, запрети ветровима и мору, па настаде велика тишина.
27 А људи, задивљени, упиташе: »Ко је овај да му се и ветрови и море покоравају?«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International