Book of Common Prayer
Маскил Асафов.
1 Чуј моје учење, народе,
почуј речи мојих уста.
2 Своја уста ћу отворити у причама,
објавити давне загонетке.
3 Оно што смо чули и сазнали,
оно што су нам наши очеви испричали,
4 нећемо крити од њихових унука.
Причаћемо следећем нараштају
о хвале достојним делима ГОСПОДЊИМ,
о његовој сили и чудима која учини.
5 Он установи прописе у Јакову
и постави Закон у Израелу,
за које заповеди нашим праоцима
да их својој деци обзнане,
6 да их сазна следећи нараштај,
деца која ће се тек родити,
која ће онда говорити својој деци
7 да се уздају у Бога
и не забораве Божија дела,
него да чувају његове заповести,
8 да не буду као њихови праоци –
нараштај бунтован и непокоран,
нараштај чије је срце непостојано
и који је духом неверан Богу.
9 Ефремовци, иако наоружани луком,
на дан битке окренуше леђа.
10 Нису се држали Божијег Савеза
и одбијали су да живе по његовом Закону.
11 Заборавили су његова дела
и чуда која им је показао.
12 Чудесна дела је учинио
наочиглед њиховим праоцима
у земљи египатској, у цоанском крају.
13 Море је раздвојио и кроз њега их провео,
учинио да воде стоје као бедем.
14 Дању их је водио облаком,
а сву ноћ светлошћу огња.
15 У пустињи је расколио стене
и напојио их водом обилном као океан[a].
16 Из хридине је извео потоке
и учинио да воде потеку као реке.
17 А они су и даље грешили против њега,
бунећи се против Свевишњега у пустињи.
18 Намерно су искушавали Бога
тражећи храну за којом су жудели.
19 Против Бога су говорили, питајући:
»Може ли Бог да простре трпезу у пустињи?
20 Ето, стену је ударио, да вода потече,
и набујали потоци теку.
А може ли дати и хлеба?
Може ли свом народу да набави меса?«
21 Кад их је Бог чуо, разјари се.
Огањ плану против Јакова,
гнев се диже против Израела,
22 јер нису веровали Богу
ни уздали се у његово спасење.
23 Он заповеди облацима на небу
и отвори двери небеске,
24 па просу ману као кишу, да народ једе;
даде им жита са неба.
25 Човек је јео хлеб анђела.
Он им посла хране да једу досита.
26 Он с небеса пусти источни ветар
и својом силом јужни ветар доведе,
27 па као кишу просу на њих меса као прашине,
крилатих птица као морског песка.
28 Он учини да им попадају сред табора,
свуд уоколо њихових шатора.
29 И они су јели док се добро не наједоше,
јер им је дао оно за чим су жудели.
30 А док их још није прошла жеља,
док им је храна још била у устима,
31 Божији гнев се диже на њих.
Он поби најснажније међу њима
и покоси младиће Израелове.
32 А они су ипак и даље грешили
и нису веровали упркос чудима.
33 Зато им оконча дане у једном даху
и њихове године ужасом изненадним.
34 Кад год би их Бог убијао, тражили би га
и опет му се свесрдно враћали –
35 сетили би се да је Бог њихова Стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ.
36 А онда би га опет варали устима
и лагали га језиком.
37 Нису му били одани срцем,
ни верни његовом Савезу.
38 А он, самилостан, праштао би им грех
и не би их затро.
Много је пута суспрезао гнев
и није будио сву своју јарост.
39 Јер, сетио би се да су само тело,
ветар који прође и више се не враћа.
40 Колико су се само бунили против њега у пустињи
и жалостили га у пустолини!
41 Стално су изнова искушавали Бога
и задавали бол Свецу Израеловом.
42 Нису се сећали његове руке –
дана кад их је од њиховог душманина откупио,
43 ни знамењâ која је учинио у Египту,
његових чуда у цоанском крају:
44 Он им у крв претвори
реке и потоке, да не пију из њих.
45 Ројеве мува посла међу њих, да их изједу,
и жабе, да их затру.
46 Усеве им предаде штурку,
њихову муку скакавцу чегрташу.
47 Лозу им затуче грȁдом,
њихове дивље смокве мразом.
48 Говеда им предаде грȁду,
њихову стоку муњама.
49 Посла на њих сву жестину свога гнева,
срџбу, бес и невољу.
Гласнике несреће одасла на њих.
50 Стазу поравна за свој гнев.
Живот им не поштеде смрти,
него их предаде помору.
51 Поби све прворођено у Египту,
првине мушкости у Хамовим шаторима.
52 А свој народ изведе као овце
и кроз пустињу их поведе као стадо.
53 Водио их је поуздано, па се нису плашили,
а море прекри њихове непријатеље.
54 Доведе их у своју свету земљу,
на ову гору, коју својом десницом освоји.
55 Пред њима истера народе;
ужетом измери и раздели
наследство племенима Израеловим
и даде им да се настане у својим шаторима.
56 Али они су искушавали Бога Свевишњега
и бунили се против њега.
Нису се држали његових прописа,
57 него се одметнуше као и њихови очеви
и изневерише га, непоуздани као лук искривљен.
58 Гневили су га својим узвишицама
и чинили га љубоморним својим идолима.
59 Када их је Бог чуо, разјари се
и сасвим одбаци Израел.
60 Он напусти Боравиште у Шилу,
шатор у ком се настанио међу људима.
61 Знак своје силе посла у сужањство
и знак свога сјаја у душманинове руке.
62 Свој народ предаде мачу,
разјарен на свој посед.
63 Огањ им прождре младиће
и њихове девојке не чуше песму свадбену.
64 Свештеници им попадаше од мача –
не заплакаше њихове удовице.
65 Тада се Господ прену као од сна,
као ратник који се трезни од вина.
66 Своје душмане потисну,
вечној срамоти их предаде.
67 Потом одбаци шатор Јосифов
и не изабра племе Ефремово,
68 него изабра племе Јудино,
гору Сион, коју заволе.
69 Своје светилиште сагради као висове,
као земљу, коју је утемељио довека.
70 Изабра Давида, свога слугу,
и узе га од овчијих торова.
71 Доведе га од оваца дојилица
да напаса Јакова, његов народ,
Израела, његов посед.
72 И напасао их је срца честитог,
водио их вештим рукама.
19 »Иди у миру«, рече Јелисије.
Пошто је Неман превалио део пута, 20 Гехази, слуга Божијег човека Јелисија, помисли: »Мој господар је био сувише благ према том Арамејцу Неману кад није примио од њега оно што је донео. Тако ми ГОСПОДА живога, потрчаћу за њим и узети нешто од њега.«
21 И Гехази пожури за Неманом.
Видевши га како трчи према њему, Неман сиђе с кола да га дочека, па га упита: »Је ли све у реду?«
22 »Јесте«, одговори Гехази. »Господар ме је послао да ти кажем: ‚Управо су ми из Ефремовог горја стигла два младића из дружине пророкâ. Молим те, дај им талант[a] сребра и два одела.‘«
23 »Ма узми два таланта«, рече Неман, па наговори Гехазија да их узме. Онда завеза два таланта сребра у две вреће, узе два одела, па све даде двојици својих слугу да понесу пред Гехазијем. 24 Стигавши до брда, Гехази узе оно од слугу и остави у кући. Тада отпусти ону двојицу и они одоше, 25 а он оде и стаде пред свога господара Јелисија.
»Где си био, Гехази?« упита га Јелисије.
»Ја, твој слуга, нисам ишао никуда«, одговори Гехази.
26 Али Јелисије му рече: »Зар није мој дух био с тобом кад је онај човек сишао с кола да те дочека? Зар је сада време да се узима новац, прима одећа, маслињаци, виногради, ситна и крупна стока, или слуге и слушкиње? 27 Неманова губа прилепиће се за тебе и за твоје потомке довека.«
И Гехази оде од Јелисија сав као снег бео од губе.
Осуда блуда
5 Уопште се чује да међу вама влада блуд, и то такав блуд каквог нема ни међу незнабошцима: да неко има жену свога оца! 2 А ви сте надмени! Боље би било да сте се ражалостили, па да се из ваше средине уклони онај који је починио то дело. 3 А ја, одсутан телом али присутан духом, већ сам – као да сам присутан – осудио тога који је тако нешто учинио. 4 Када се у име нашега Господа Исуса окупите ви и мој дух, са силом нашега Господа Исуса, 5 предајте тог човека Сатани, да му тело пропадне, а дух да се спасе на Дан Господњи.
6 Не ваља вам ваше хвалисање. Зар не знате да од мало квасца све тесто ускисне? 7 Очистите се од старог квасца, да будете ново тесто, без квасца, какви и јесте. Јер, већ је жртвовано наше пасхално јагње – Христос. 8 Зато празнујмо, али не са старим квасцем, нити са квасцем злоће и покварености, него са бесквасним хлебом искрености и истине.
Прељуба
27 »Чули сте да је речено: ‚Не чини прељубу!‘(A) 28 А ја вам кажем: ко год пожудно погледа жену, већ је у свом срцу с њом учинио прељубу. 29 Ако те, дакле, твоје десно око саблажњава, ископај га и баци, јер је боље да ти пропадне један део тела него да ти цело тело буде бачено у пакао. 30 И ако те твоја десна рука саблажњава, одсеци је и баци, јер је боље да ти пропадне један део тела него да ти цело тело оде у пакао.«
Развод
(Мт 19,9; Мк 10,11-12; Лк 16,18)
31 »Речено је: ‚Ко се разведе од своје жене, нека јој да потврду о разводу.‘(B) 32 А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене – осим због блуда – наводи је да учини прељубу. И ко се ожени разведеном, чини прељубу.«
Заклетва
33 »Чули сте такође да је речено нашим старима: ‚Не крши заклетву, него изврши заклетву дату Господу.‘ 34 А ја вам кажем: никад се не заклињите – ни небом, јер оно је Божији престо; 35 ни земљом, јер она је подножје Божијим ногама; ни Јерусалимом, јер он је град великога цара. 36 Не заклињите се ни својом главом, јер ниједну длаку не можете да учините белом или црном. 37 Него, нека ваше ‚да‘ буде ‚да‘ и ваше ‚не‘ – ‚не‘. Све што је више од тога, од Злога долази.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International