Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Псалам Асафов.
1 Чуј нас, Пастиру Израелов,
ти који Јосифов народ водиш као стадо.
Ти који на престолу
међу херувимима седиш, засијај
2 пред Ефремом, Венијамином и Манасијом.
Пробуди своју снагу,
дођи и спаси нас.
3 Обнови нас, Боже;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
4 Докле ће, ГОСПОДЕ, Боже над војскама,
твој гнев тињати против молитви твога народа?
5 Хлебом од суза га храниш
и пехарима суза појиш.
6 Учинио си да се суседи због нас препиру
и да нам се наши непријатељи ругају.
7 Обнови нас, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
8 Ти си из Египта донео лозу,
истерао народе и посадио је.
9 За њу си искрчио место,
и она се закорени и испуни земљу.
10 Њена сенка планине је прекривала,
њене гране моћне кедрове.
11 До Великог мора[a] пружала је розге,
своје младице до Еуфрата[b].
12 Зашто јој поломи ограде
да са ње беру сви који крај ње прођу?
13 Вепар из шуме је пустоши,
пољско звериње прождире.
14 Врати нам се, Боже над војскама!
Погледај са неба и види.
Старај се о овој лози,
15 чокоту који је твоја десница посадила,
сину кога си за себе одгајио.
16 Они који је спалише и посекоше,
нека изгину од претње твога лица!
17 Нека твоја рука буде
на човеку крај твоје деснице,
на ономе кога си за себе одгајио.
18 Тада се нећемо окретати од тебе.
Оживи нас,
и твоје Име ћемо призивати.
19 Обнови нас, ГОСПОДЕ, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
Хоровођи. За Једутуна. Асафов. Псалам.
1 Богу вапијем за помоћ,
Богу вапијем, и он ме чује.
2 У дан невоље Господа тражим,
ноћу до изнемоглости пружам руке
и моја душа одбија да се утеши.
3 Сетим се Бога, и заридам,
размишљам, и клонем духом. Села
4 Не даш да ми се склопе очи,
узрујан сам, не могу да говорим.
5 Размишљам о данима давним,
годинама прадавним.
6 Ноћу се сећам својих песама.
Са својим срцем разговарам,
а мој дух тражи одговор:
7 »Зар ће Господ довека одбацити?
Зар се више неће смиловати?
8 Зар довека нестаде његова љубав?
Зар за сва поколења пропаде његово обећање?
9 Зар је Бог заборавио да буде милостив?
Зар је у гневу своју самилост закључао?« Села
10 И говорим: »Ово ме боли:
десница Свевишњега није више с нама.«
11 Сећаћу се дела ГОСПОДЊИХ,
да, сећаћу се твојих давних чуда.
12 Мислићу о свим твојим делима
и размишљати о оном што си учинио.
13 Твој пут је свет, Боже.
Који је бог тако велик као наш Бог?
14 Ти си Бог који чини чуда,
ти своју силу обзнањујеш међу народима.
15 Својом си руком откупио свој народ,
потомке Јаковљеве и Јосифове. Села
16 Воде те видеше, Боже,
воде те видеше и згрчише се,
дубине задрхташе.
17 Мрачни облаци излише воду,
небом се проломи гром,
твоје стреле се разлетеше.
18 Твоја грмљавина заори се у вихору,
муње обасјаше свет,
земља задрхта и затресе се.
19 Твој пут је водио кроз море,
твоја стаза кроз силне воде,
иако се твоје стопе не видеше.
20 Ти свој народ поведе као стадо
преко Мојсија и Аарона.
Псалам Асафов.
1 Боже, народи провалише у твој посед.
Укаљаше твој свети Храм,
Јерусалим претворише у рушевину.
2 Лешеве твојих слугу
дадоше за храну птицама,
месо твојих верних зверима.
3 Крв им излише око Јерусалима као воду,
а никога да их сахрани.
4 Ругло постадосмо својим суседима,
предмет подсмеха и поруге онима око нас.
5 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека гневити?
Зар ће твоја љубомора горети као огањ?
6 Излиј своју јарост на народе који те не знају,
на царства која ти не призивају Име.
7 Јер, они прождреше Јакова
и опустошише његово боравиште.
8 Не сећај се, против нас, греха наших предака.
Нека нам твоја самилост похита у сусрет,
јер смо беспомоћни.
9 Помози нам, Боже, наш Спаситељу,
свог славног Имена ради.
Избави нас и опрости нам грехе Имена свога ради.
10 Зашто да народи говоре:
»Где им је бог?«
Нека нама наочиглед народи сазнају
како се светиш за проливену крв својих слугу.
11 Нека роптање сужања стигне пред тебе,
снагом своје руке сачувај живот на смрт осуђених.
12 Седмоструко врати у крило нашим суседима
увреду коју су ти нанели, ГОСПОДЕ.
13 Тада ћемо ти ми, твој народ,
овце твога пашњака, довека захваљивати,
исказивати ти хвале кроз сва поколења.
Јелисије исцељује арамејског заповедника
5 Неман, заповедник војске арамејског цара, био је на великој цени код свога господара и био је веома угледан, јер је преко њега ГОСПОД дао победу Араму. Али овај врсни ратник имао је губу.
2 Једном су Арамејци у пљачкашком походу заробили једну младу Израелку, па је она служила код Неманове жене.
3 Она рече својој господарици: »Када би само мој господар отишао оном пророку у Самарији. Он би га излечио од губе.«
4 Неман оде до свога господара и исприча му шта је рекла израелска девојка.
5 »Само иди«, одговори цар Арама, »а ја ћу послати писмо израелском цару.«
И Неман оде, поневши са собом десет таланата[a] сребра, шест хиљада шекела[b] злата и десет одела. 6 У писму које је носио израелском цару стајало је: »Уз ово писмо ти шаљем свог слугу Немана, да га излечиш од губе.«
7 Чим је израелски цар прочитао писмо, раздре своју одећу и рече: »Зар сам ја Бог? Зар могу да убијем, па да вратим у живот? Зашто ми овај шаље некога да га излечим од губе? Ето како хоће да се завади са мном!«
8 Када је Јелисије, Божији човек, чуо да је израелски цар раздро своју одећу, овако му поручи: »Зашто си раздро своју одећу? Нека тај човек дође к мени, па ће знати да има пророк у Израелу.«
9 И Неман оде са својим коњима и колима и заустави се пред улазом Јелисијеве куће.
10 Јелисије му посла гласника да му каже: »Иди и седам пута се окупај у реци Јордан, и тело ће ти оздравити и очистићеш се.«
11 Али Неман се наљути и оде оданде, говорећи: »Мислио сам да ће сигурно изаћи к мени и стати и призвати име ГОСПОДА, свога Бога, махнути руком преко болесног места и излечити ме од губе. 12 Зар Авана и Парпар, реке у Дамаску, нису боље од свих вода у Израелу? Зар се нисам могао у њима окупати и очистити се?«
И окрену се и оде бесан.
13 Тада му приђоше његове слуге и рекоше: »Оче мој, да ти је пророк рекао да урадиш нешто тешко, зар ти то не би урадио? Па како нећеш кад ти каже: ‚Окупај се, и очистићеш се‘?«
14 На то он оде и седам пута се окупа у Јордану, као што му је рекао Божији човек, и тело му оздрави и постаде чисто као у малог детета.
15 Тада се Неман и сви његови пратиоци вратише Божијем човеку.
Он стаде пред њега и рече: »Сада знам да нигде у целом свету нема Бога осим у Израелу. Молим те, прими поклон од мене, твог слуге.«
16 Пророк одговори: »Тако ми ГОСПОДА живога, коме служим, нећу ништа да примим.«
И мада је Неман наваљивао на њега да прими поклон, не хтеде.
17 »Ако нећеш«, рече Неман, »молим те допусти мени, твом слузи, да узмем онолико земље колико две мазге могу да понесу, јер ја, твој слуга, више нећу приносити жртве паљенице ни клане жртве другом богу осим ГОСПОДУ. 18 Али, нека ми ГОСПОД опрости само једно: Када мој господар уђе у Римонов храм да се поклони, па се ослони на моју руку и тако се и ја поклоним – када се, дакле, поклоним у Римоновом храму, нека ми ГОСПОД то опрости.«
19 »Иди у миру«, рече Јелисије.
Пошто је Неман превалио део пута,
8 Већ сте се заситили. Већ сте се обогатили. Постадосте цареви, и то без нас. Камо среће да сте постали цареви, па да и ми с вама владамо као цареви. 9 Јер, чини ми се да је нас апостоле Бог ставио на зачеље, као оне који су осуђени на смрт, јер смо постали ругло за цео свет, и за анђеле и за људе. 10 Ми смо луди ради Христа, а ви сте мудри у Христу. Ми смо слаби, а ви јаки. Ви сте часни, а ми презрени. 11 Све до овог часа и гладујемо и жедни смо и голи смо и туку нас и потуцамо се 12 и мучимо се радећи својим рукама. Кад нас вређају – благосиљамо; кад нас прогоне – трпимо; 13 кад нас грде – узвраћамо лепим. Постадосмо смеће света, свачији отпад све досад.
14 Не пишем вам ово да вас постидим, него да вас опоменем као своју драгу децу. 15 Наиме, да имате и десет хиљада васпитача у Христу, ипак немате много очева, јер сам вас ја еванђељем родио у Христу Исусу. 16 Стога вас преклињем: на мене се угледајте. 17 Зато сам вам и послао Тимотеја, који је моје драго и верно дете у Господу. Он ће вас подсетити на мој начин живота у Христу Исусу, који је у складу с оним што учим свуда, у свакој цркви.
18 Неки су постали надмени, као да ја нећу доћи к вама. 19 Али, ускоро ћу вам доћи, ако Господ буде хтео, и тада ћу сазнати не само шта ови надмени говоре него и какву силу имају. 20 Јер, Божије царство није у речима, него у сили. 21 Шта бисте радије? Да к вама дођем са шибом или с љубављу и у духу благости?
Убиство
21 »Чули сте да је речено нашим старима: ‚Не убиј! Ко убије, одговараће пред судом.‘(A) 22 А ја вам кажем да ће сваки онај ко се љути на свога брата[a] одговарати пред судом. И ко год своме брату каже ‚рака‘[b], одговараће пред Синедрионом. И ко год каже ‚будало‘, одговараће за то у огњу пакла.
23 »Ако, дакле, приносиш дар на жртвеник, па се сетиш да твој брат има нешто против тебе, 24 остави свој дар пред жртвеником, па иди и прво се помири са својим братом, а онда се врати и принеси свој дар.
25 »Брзо се нагоди са својим противником, још док си с њим на путу, да те не преда судији, а судија судском службенику, па те баце у тамницу. 26 Истину ти кажем: нећеш оданде изаћи док не исплатиш и последњу пару[c].«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International