Book of Common Prayer

Соломонов.

²⁰ Овде се завршавају молитве Давида сина Јесејевог.

Јод

Каф

Ламед

Ахавова смрт

(2. Лет 18,2-34)

22 Три године није било рата између Арама и Израела. ² Треће године, Јосафат, цар Јуде, дође у посету израелском цару.

³ Израелски цар рече својим службеницима: »Знате ли ви да Рамот Гилад припада нама, а ми не предузимамо ништа да га повратимо од арамејског цара?«

⁴ Онда упита Јосафата: »Хоћеш ли са мном у рат против Рамот-Гилада?«

Јосафат одговори израелском цару: »Ја, моја војска и коњи стојимо ти на располагању.«

⁵ Али Јосафат рече израелском цару и ово: »Прво потражи савет од ГОСПОДА.«

⁶ Стога израелски цар окупи пророке, њих око четири стотине, и упита их: »Да ли да идем у рат против Рамот-Гилада или да одустанем?«

»Иди«, одговорише они, »јер Господ ће га предати у цареве руке.«

⁷ Али Јосафат рече: »Зар овде нема још неки ГОСПОДЊИ пророк, да и њега упитамо?«

⁸ Израелски цар одговори Јосафату: »Има још један човек, Михеј син Јимлин, преко кога можемо да питамо ГОСПОДА. Али ја га мрзим јер ми никад не пророкује ништа добро, него само зло.«

Јосафат на то рече: »Нека цар не говори тако.«

⁹ Тада израелски цар позва једног свог евнуха и рече: »Одмах доведи Михеја сина Јимлиног.«

¹⁰ Обучени у своје царске одоре, цар Израела и Јосафат, цар Јуде, седели су на својим престолима на гумну пред улазом самаријске капије, а сви пророци су пророковали пред њима.

¹¹ Цидкија син Кенаанин направио је гвоздене рогове и рекао: »Овако каже ГОСПОД: ‚Овим ћеш пробадати Арамејце све док не буду докрајчени.‘«

¹² Тако су пророковали и сви други пророци и говорили: »Нападни Рамот Гилад и успећеш, јер ГОСПОД ће ти га предати у руке.«

¹³ А гласник који је отишао да позове Михеја рече му: »Ено сви пророци као један проричу цару успех. Нека се твоја реч сложи с њиховом, зато говори повољно.«

¹⁴ Али Михеј рече: »Тако ми ГОСПОДА живога, говорићу само оно што ми каже ГОСПОД.«

¹⁵ Када је стигао цару, цар га упита: »Михеје, да ли да идемо у рат против Рамот-Гилада или да одустанемо?«

»Нападни и успећеш«, одговори Михеј, »јер ГОСПОД ће га предати у цареве руке.«

¹⁶ Цар му рече: »Колико пута треба да тражим од тебе да се закунеш да ћеш ми говорити само истину у ГОСПОДЊЕ име?«

¹⁷ Тада Михеј одговори: »Видех сав Израел раштркан по брдима као овце без пастира, а ГОСПОД рече:

¹⁸ Тада израелски цар рече Јосафату: »Нисам ли ти рекао да никад не пророкује ништа добро о мени, већ само зло?«

¹⁹ Михеј рече: »Пошто је тако, чуј реч ГОСПОДЊУ. Видех ГОСПОДА како седи на свом престолу, а сва небеска војска стоји му са десне и леве стране.

²⁰ »ГОСПОД рече: ‚Ко ће да намами Ахава да нападне Рамот Гилад и да тамо погине?‘

»Једни предложише ово, други оно, ²¹ док на крају не дође један дух, стаде пред ГОСПОДА и рече: ‚Ја ћу га намамити.‘

²² »‚Чиме?‘ упита ГОСПОД.

»‚Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка‘, рече онај.

»‚Успећеш да га намамиш‘, рече ГОСПОД. ‚Иди и учини то.‘

²³ »Тако је сада ГОСПОД ставио лажљивог духа у уста свих ових твојих пророка. ГОСПОД ти је одредио несрећу.«

²⁴ Тада приђе Цидкија син Кенаанин и ошамари Михеја.

»Којим путем је ГОСПОДЊИ дух отишао од мене да би говорио теби?« упита он.

²⁵ А Михеј одговори: »Видећеш оног дана када будеш ишао да се сакријеш у задњој одаји.«

²⁶ Тада израелски цар рече: »Ухватите Михеја и одведите га заповеднику града Амону и мом сину Јоашу, ²⁷ па реците: ‚Овако каже цар: Баците овога у тамницу и не дајте му ништа осим хлеба и воде док се ја не вратим жив и здрав.‘«

²⁸ Михеј рече: »Ако се ти икада вратиш жив и здрав, ГОСПОД није говорио кроз мене.«

Онда додаде: »Упамти моје речи, сав народе!«

2 Када сам дошао к вама, браћо, нисам дошао да вам узвишеним речима или мудрошћу објавим Божије сведочанство^[a]. ² Наиме, одлучио сам да међу вама не знам ништа осим Исуса Христа – и то распетога. ³ Дошао сам к вама у слабости, са страхом и великим дрхтањем. ⁴ Мој говор и моје проповедање нису се састојали од убедљивих речи људске мудрости, него од показивања Духа и силе, ⁵ да ваша вера не би била заснована на људској мудрости, него на Божијој сили.

Божија мудрост и Божији Дух

⁶ Мудрост, додуше, објављујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, ни владарâ овога света, који пропадају. ⁷ Него, објављујемо Божију тајну мудрост, која је била скривена и коју је Бог пре постанка света^[b] предодредио за нашу славу. ⁸ Њу ниједан владар овога света није упознао. Јер, да су је упознали, не би распели Господа славе. ⁹ Него, као што је записано:

¹⁰ А нама је Бог то открио посредством Духа, јер Дух све прониче, па и Божије дубине. ¹¹ Јер, ко од људи зна шта је у човеку, осим човековог духа, који је у њему? Тако исто нико, осим Божијег Духа, не зна шта је у Богу. ¹² А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо шта нам је Бог даровао. ¹³ И то говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа, објашњавајући духовно духовнима.

Први ученици

(Мк 1,16-20; Лк 5,1-11)

¹⁸ Док је ишао поред Галилејског мора, виде два брата – Симона, званог Петар, и његовог брата Андреју – како бацају мрежу у море, јер су били рибари, ¹⁹ па им рече: »Пођите за мном и учинићу вас рибарима људи.«

²⁰ И они одмах оставише мреже и пођоше за њим.

²¹ Исус онда пође даље и виде друга два брата – Јакова Зеведејевог и његовог брата Јована – како у чамцу крпе своје мреже са својим оцем Зеведејем. Он их позва ²² и они одмах оставише чамац и свога оца и пођоше за њим.

Исус лечи болесне

(Лк 6,17-19)

²³ Исус је ишао по целој Галилеји и учио народ у тамошњим синагогама, проповедајући еванђеље о Царству и лечећи сваку болест и слабост у народу. ²⁴ Глас о њему прошири се по целој Сирији, па су му доносили све који су боловали од разних болести и мучили се, опседнуте демонима, месечаре и одузете, и он их излечи. ²⁵ И за њим пође силан народ из Галилеје, Декапоља, Јерусалима, Јудеје и с оне стране реке Јордан.