Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Голубица на далеким храстовима«. Михтам Давидов. Када су га Филистејци ухватили у Гату.
1 Смилуј ми се, Боже,
јер људи ме газе.
Поваздан ме притискају ратници,
2 поваздан ме газе душмани.
Много је ратника нада мном.
3 Кад се уплашим,
у тебе се уздам.
4 У Бога, чију реч хвалим,
у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може смртник?
5 Поваздан моје речи искривљују,
стално смишљају како да ми учине зло.
6 Састају се, сакривени вребају,
на моје кораке пазе
чекајући да ми узму живот.
7 Зар да се с таквим безакоњем извуку?
У свом гневу, Боже, обори народе.
8 Пребројао си моје ноћи бесане;
моје сузе стави у мешину –
све је то већ у твојој књизи.
9 Чим завапим к теби,
узмакнуће моји непријатељи.
То знам јер Бог је на мојој страни.
10 У Бога, чију реч хвалим,
у ГОСПОДА, чију реч хвалим,
11 у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може човек?
12 Извршићу завете које сам ти дао, Боже;
принећу ти жртве захвалнице.
13 Зато што си ме избавио од смрти
– да, ноге си ми сачувао од посртања –
пред тобом ћу ходати у светлости живота.
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам. Када је пред Саулом побегао у пећину.
1 Смилуј ми се, Боже,
смилуј ми се,
јер моја душа у теби тражи уточиште.
У сенци твојих крила потражићу уточиште
док несрећа не прође.
2 Богу Свевишњем вапијем,
Богу, који све за мене чини.
3 Са небеса шаље и спасава ме,
срамоти извргава оног ко ме гази. Села
Бог своју љубав и истину шаље.
4 Међу лавовима лежим,
међу људождерима,
чији су зуби копља и стреле,
а језик оштар мач.
5 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
6 Мрежу поставише за моје ноге –
душу ми обузе тескоба.
Јаму ископаше преда мном –
али сами у њу упадоше. Села
7 Срце ми је постојано, Боже,
срце ми је постојано.
Певаћу и свирати.
8 Пробуди се, душо моја!
Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу да пробудим.
9 Захваљиваћу ти међу народима, Господе,
псалме ти певати међу народностима.
10 Јер, твоја љубав је велика до неба
и твоја истина до облакâ.
11 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам.
1 Зар заиста праведне пресуде доносите, поглавари?
Зар поштено судите људима?
2 Не, јер у срцу смишљате неправду
и рукама размеравате насиље по земљи.
3 Опаки још од мајчине утробе застрањују,
још од мајчиног трбуха застрањују и говоре лажи.
4 Отров им је као змијски отров,
као у кобре која је уши затворила,
5 па не чује глас кротитељâ,
ма колико били вешти у чарању.
6 Поломи им зубе у устима, Боже,
скрши лавље очњаке, ГОСПОДЕ!
7 Нека нестану као вода која отиче,
нека буду згажени као трава на стази.
8 Нека буду као пуж који се топи док пузи,
као мртворођенче које никад не виде сунца.
9 Пре но што им котлићи осете врелину трња,
нека у љутом гневу буду живи одувани.
10 Радоваће се праведник кад буде освећен,
кад ноге опере у крви опаких.
11 Тада ће људи рећи:
»Заиста праведник добија награду.
Заиста постоји Бог који суди на земљи.«
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Чуј, Боже, глас моје јадиковке,
живот ми сачувај од страшног непријатеља.
2 Сакриј ме од завере опаких,
од сплетке зликоваца.
3 Језике оштре као мач
и речи одапињу као љуте стреле.
4 Из потаје гађају недужнога;
гађају га изненада, ни од чега не зазирући.
5 Један другог у злим наумима бодре;
договарају се где да сакрију замке
и говоре: »Ко ће их видети?«
6 Неправду смишљају и говоре:
»Савршен злочин смо смислили.«
Дубока су тајна ум и срце човечије.
7 Али Бог ће их погодити стрелом,
биће рањени изненада;
8 сами ће се о свој језик саплести.
Сви који их виде одмахиваће главом.
9 Уплашиће се сав људски род;
причаће шта је Бог учинио
и извући поуку из његовог дела.
10 Праведник се радује у ГОСПОДУ
и у њега се узда.
Хвалиће се сви који су срца честитог.
Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.
1 Хвала те чека на Сиону, ГОСПОДЕ,
теби се завет извршава.
2 Теби који чујеш молитве,
теби ће доћи сав људски род
3 грехом савладан.
Ти наше преступе опрашташ.
4 Благо оном кога си изабрао
и дао му да ти приступи,
да борави у твојим двориштима!
Наситисмо се добрима твога Дома,
твога Храма светог.
5 У својој праведности,
ти нас страхотним делима услишаваш,
Боже, Спаситељу наш,
узданице свих крајева земље
и мора далеких.
6 Својом силом учвршћујеш планине
снагом наоружан.
7 Хучање морâ стишаваш,
хучање таласа њихових
и грају народâ.
8 Они што живе накрај света
боје се твојих знамења.
Исходишта јутра и вечери
клицањем одзвањају.
9 О земљи водиш бригу и натапаш је,
чинећи је силно богатом.
Божија река пуна је воде,
да људима спремиш жито,
јер си тако одредио.
10 Натапаш бразде земљине,
грумење поравнаваш;
размекшаваш је пљуском,
усеве јој благосиљаш.
11 Годину крунишеш својим добрима
и обиље се излива куд год прођеш.
12 Пашњаци пустињски обиљем се преливају,
брда се опасују весељем.
13 Ливаде се прекриле стадима,
а долине огрнуле житом –
од радости кличу и певају.
Навотов виноград
21 После ових догађаја десило се ово: Навот Јизреелац имао је виноград у Јизреелу, близу палате самаријског цара Ахава.
2 Ахав рече Навоту: »Дај ми свој виноград да ми буде повртњак, пошто је тако близу моје палате. У замену ћу ти дати бољи виноград или, ако ти је драже, платићу ти колико вреди.«
3 Али Навот одговори: »Далеко било да теби дам наследство својих праотаца.«
4 На то Ахав уђе у своју палату смркнут и љут, јер му је Навот Јизреелац рекао: »Не дам ти наследство мојих праотаца«, па леже у постељу дурећи се и не хтеде да једе.
5 Његова жена Језавеља уђе к њему и упита га: »Што си се тако смркнуо? Што не једеш?«
6 Он јој одговори: »Зато што сам рекао Навоту Јизреелцу: ‚Продај ми свој виноград, или, ако ти је драже, даћу ти други виноград место њега,‘ а он рече: ‚Не дам ти свој виноград.‘«
7 Његова жена Језавеља му рече: »Зар се тако понаша цар Израела? Устани и једи и разведри се. Ја ћу ти дати виноград Навота Јизреелца.«
8 Тада она написа писма у Ахавово име, запечати их његовим печатом и посла старешинама и племићима који су живели у Навотовом граду. 9 У писмима је стајало:
»Прогласите пост и посадите Навота на почасно место међу народом. 10 Преко пута њега посадите двојицу ништарија, па нека сведоче: ‚Проклињао си Бога и цара.‘ Тада га изведите и каменујте до смрти.«
11 Старешине и племићи који су живели у Навотовом граду учинише како им је Језавеља наредила у писмима која им је написала. 12 Прогласише пост и посадише Навота на почасно место међу народом. 13 Онда дођоше двојица ништарија и седоше преко пута њега, па су пред народом сведочили против њега говорећи: »Навот је проклињао Бога и цара.«
Тада га изведоше ван града и каменоваше га до смрти, 14 па поручише Језавељи: »Навот је каменован и умро је.«
15 Чим је Језавеља чула да је Навот каменован и да је умро, рече Ахаву: »Иди и узми себи онај виноград Навота Јизреелца који није хтео да ти прода. Навот више није жив – умро је.«
16 Када је Ахав чуо да је Навот мртав, оде да узме себи његов виноград.
1 Павле, Божијом вољом позван за апостола Христа Исуса, и брат Состен,
2 Божијој цркви у Коринту, освештанима у Христу Исусу, позванима да буду свети, са свима који на сваком месту призивају име нашега Господа Исуса Христа, који је и њихов и наш:
3 милост вам и мир од Бога, нашег Оца, и Господа Исуса Христа.
Захвалност Богу
4 Увек захваљујем своме Богу за вас, за његову милост која вам је дата у Христу Исусу, 5 што сте се у њему у свему обогатили – у свакој речи и сваком знању. 6 Пошто се сведочанство о Христу учврстило међу вама, 7 не оскудевате ни у једном милосном дару док жељно ишчекујете Откривење нашега Господа Исуса Христа. 8 Он ће вас до краја учвршћивати, да будете беспрекорни на Дан нашега Господа Исуса Христа. 9 Веран је Бог, који вас је позвао у заједницу свога Сина, Исуса Христа, нашега Господа.
Раздори у цркви
10 Заклињем вас, браћо, именом нашега Господа Исуса Христа да сви једно говорите и да међу вама не буде раздорâ, него да будете савршено сједињени у једном уму и у једној мисли. 11 Јер, неки од Хлојиних су ме обавестили, браћо моја, да међу вама има свађâ. 12 Мислим на оно када сваки од вас говори: »Ја сам Павлов«, »А ја Аполосов«, »А ја Кифин[a]«, »А ја Христов«. 13 Зар је Христос раздељен? Зар је Павле за вас распет? Зар сте у Павлово име крштени? 14 Хвала Богу што никог од вас, осим Криспа и Гаја, нисам крстио, 15 па нико не може да каже да је крштен у моје име. 16 Да, крстио сам и Стефанине укућане, а што се осталих тиче, не знам да ли сам још кога крстио. 17 Јер, Христос ме није послао да крштавам, него да објављујем еванђеље – али не речима људске мудрости, да се не обезвреди Исусов крст.
Христос – Божија сила и мудрост
18 Порука крста је лудост за оне који пропадају, а Божија сила за нас који се спасавамо. 19 Јер, записано је:
»Уништићу мудрост мудрих
и одбацити умност умних.«(A)
Ђаво искушава Исуса
(Мк 1,12-13; Лк 4,1-13)
4 Онда Дух одведе Исуса у пустињу да га ђаво искуша. 2 Пошто је постио четрдесет дана и ноћи, најзад огладне.
3 А Кушач му приђе и рече: »Ако си Син Божији, реци да ово камење постане хлеб.«
4 »Записано је«, одговори му Исус, »‚Човек не живи само од хлеба, него и од сваке речи која излази из Божијих уста.‘(A)«
5 Онда га ђаво поведе у Свети град[a], постави га на врх Храма, 6 па му рече: »Ако си Син Божији, баци се доле. Јер, записано је:
‚Наредиће својим анђелима за тебе,
и они ће те носити на рукама
да ногом не запнеш за камен.‘«(B)
7 »И ово је записано«, одговори му Исус, »‚Не искушавај Господа, свога Бога.‘(C)«
8 Затим га ђаво поведе на веома високу гору и показа му сва царства света и њихов сјај, 9 па му рече: »Све ћу ти ово дати ако паднеш ничице и поклониш ми се.«
10 А Исус му рече: »Одлази, Сатано! Јер, записано је: ‚Клањај се Господу, своме Богу, и њему јединоме служи.‘(D)«
11 Тада га ђаво остави, а анђели приђоше, па су му служили.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International