Book of Common Prayer
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊА је земља и све на њој,
свет и сви који на њему живе.
2 Јер он га утемељи на морима
и учврсти на морским струјама.
3 Ко сме да се попне на гору ГОСПОДЊУ?
Ко сме да стоји на његовом светом месту?
4 Онај чије су руке неукаљане и срце чисто,
који не жуди за ништавним боговима
и не заклиње се лажно.
5 Такав ће примити благослов од ГОСПОДА
и оправдање од Бога, свог Спаситеља.
6 Такви су они који га траже –
који твоје лице траже, Боже Јаковљев. Села
7 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
8 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД јаки и силни,
ГОСПОД у боју силни!
9 Дигните своје надвратке, капије,
отворите се, двери вечне,
да славни Цар уђе.
10 Ко је тај славни Цар?
ГОСПОД над војскама – он је славни Цар! Села
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊУ славу признајте, моћници,
ГОСПОДЊУ славу и силу признајте,
2 признајте славу Имена ГОСПОДЊЕГ.
Поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
3 Глас ГОСПОДЊИ одзвања над водама,
Бог славни грми,
ГОСПОД грми над големим водама.
4 Силан је глас ГОСПОДЊИ,
величанствен је глас ГОСПОДЊИ.
5 Глас ГОСПОДЊИ кедрове ломи,
ГОСПОД либанске кедрове ломи.
6 Од њега Либан поскакује као теле,
Сирјон[a] као биволче.
7 Глас ГОСПОДЊИ муње расцепљује.
8 Глас ГОСПОДЊИ пустињу потреса,
ГОСПОД кадешку пустињу потреса.
9 Глас ГОСПОДЊИ храстове савија
и шуме огољује[b].
У његовом Храму сви вичу: »Слава!«
10 ГОСПОД над потопом седи на престолу,
ГОСПОД седи на престолу – Цар вечни.
11 ГОСПОД свом народу даје снагу,
ГОСПОД свој народ миром благосиља.
Хоровођи. Према гититу. Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Сјај свој над небесима си поставио!
2 Учинио си да ти са усана деце и одојчади
стижу хвалоспеви због душмана твојих,
да би ућуткао непријатеља и осветника.
3 Када небеса твоја гледам,
дело прстију твојих,
месец и звезде што си их поставио…
4 Шта је човек да га се сећаш,
син човечији да ти је до њега стало?
5 Учинио си га тек мало мањим од Бога,
овенчао га славом и чашћу.
6 Дао си му власт над делима твојих руку,
све му под ноге подложио:
7 све овце и говеда и звери пољске,
8 птице небеске и рибе морске,
и све што морским стазама пролази.
9 ГОСПОДЕ, Господе наш,
како је величанствено твоје Име по свој земљи!
Хоровођи. На гититу. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Како је дивно твоје Боравиште,
ГОСПОДЕ над војскама!
2 Душа ми жуди и гине за двориштима ГОСПОДЊИМ,
срце и тело ми кличу Богу живоме.
3 Чак и врабац себи налази дом
и ластавица гнездо за себе,
где ће своје птиће излећи,
крај твојих жртвеника, ГОСПОДЕ над војскама,
Царе мој и мој Боже.
4 Благо онима што у твом Дому бораве
– они те без престанка хвале. Села
5 Благо онима чија је снага у теби,
који су се у срцу одлучили за ходочашће.
6 Док пролазе долином Баха,
у место пуно извора је претварају,
а јесења киша благословима је прекрива.
7 Све више им расте снага
док се сваки не покаже пред Богом на Сиону.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, чуј моју молитву,
саслушај ме, Боже Јаковљев. Села
9 Погледај наш штит, Боже,
лице помазаника свога погледај с наклоношћу.
10 Бољи је један дан у твојим двориштима
од хиљаду других.
Радије ћу да стојим на прагу Дома мога Бога
него да станујем у шаторима опаких.
11 ГОСПОД, Бог, Сунце је и Штит.
ГОСПОД даје милост и славу;
ниједно добро не ускраћује
онима чији је живот беспрекоран.
12 ГОСПОДЕ над војскама,
благо човеку који се у тебе узда.
8 Илија устаде, па је јео и пио. Ојачао од те хране, путовао је четрдесет дана и четрдесет ноћи док није дошао до Божије горе Хорев. 9 Тамо уђе у једну пећину, па у њој преноћи.
ГОСПОД му рече: »Шта радиш овде, Илија?«
10 А он одговори: »Био сам силно ревностан за ГОСПОДА, Бога над војскама. Израелци су одбацили твој Савез, порушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а они и мене хоће да убију.«
11 ГОСПОД рече: »Изађи и стани на гори пред ГОСПОДОМ. Ево ГОСПОД управо пролази.«
Тада наиђе силан вихор, толико јак да је цепао горе и мрвио стене пред ГОСПОДОМ – али ГОСПОД није био у вихору. После вихора настаде земљотрес – али ГОСПОД није био у земљотресу. 12 После земљотреса наиђе огањ – али ГОСПОД није био у огњу. После огња дође благ шапат. 13 Када га је Илија чуо, превуче огртач преко лица, па изађе и стаде пред улаз пећине.
Уто га неки глас упита: »Шта радиш овде, Илија?«
14 Он одговори: »Био сам силно ревностан за ГОСПОДА, Бога над војскама. Израелци су одбацили твој Савез, порушили твоје жртвенике и мачем побили твоје пророке. Само сам ја остао, а они и мене хоће да убију.«
15 ГОСПОД му рече: »Врати се путем којим си дошао, па иди у Дамашћанску пустињу. Када тамо стигнеш, помажи Хазаела за цара Арама. 16 Помажи и Јехуа сина Нимшијевог за цара Израела и помажи Јелисија сина Шафатовог из Авел-Мехоле за пророка место тебе. 17 Јеху ће погубити свакога ко умакне Хазаеловом мачу, а Јелисије свакога ко умакне Јехуовом мачу. 18 Али у Израелу ћу оставити седам хиљада људи – све оне који нису савили колена пред Ваалом и чија га уста нису пољубила.«
19 Тако Илија оде оданде и нађе Јелисија сина Шафатовог док је овај орао. Пред њим је ишло дванаест пари волова, а он сâм био је уз дванаести. Илија му приђе и пребаци свој огртач преко њега.
20 Јелисије остави волове и потрча за Илијом, па рече: »Пусти ме да пољубим оца и мајку за растанак, па ћу онда с тобом.«
»Врати се«, одврати Илија. »Ја те не спречавам.«
21 Јелисије се врати, узе пар волова и закла их, па на запаљеном јарму скува месо и даде га народу да једе. Онда се спреми и крену за Илијом, да му служи.
34 Али тада у Синедриону устаде фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона кога је поштовао цео народ. Он нареди да се апостоли накратко изведу напоље, 35 па рече: »Израелци, добро пазите шта ћете да урадите с овим људима. 36 Јер, пре неког времена појавио се Тевда и говорио за себе да је неко и нешто, а пришло му је око четири стотине људи. Он је смакнут, а све његове присталице су се разбежале, и од тога не би ништа. 37 После тога – у време пописа – појавио се Јуда Галилејац и за собом повукао народ. И он је убијен, а све његове присталице су се распршиле. 38 Зато вам сада кажем: Оканите се ових људи и пустите их. Јер, ако је њихов наум или дело од људи, биће осујећен. 39 Али, ако је од Бога, нећете моћи да их спречите, него ћете се наћи у рату против Бога.«
И они га послушаше.
40 Онда позваше апостоле к себи, ишибаше их и наредише им да не говоре у Исусово име, па их ослободише. 41 А они одоше из Синедриона, радујући се што су били достојни да претрпе понижење за Исусово име. 42 И нису престајали да сваког дана у Храму или по кућама уче народ и проповедају еванђеље о Христу Исусу.
Завера против Исуса
(Мт 26,1-5; Мк 14,1-2; Лк 22,1-2)
45 Многи Јудеји који су били дошли к Марији и видели шта је учинио повероваше у њега. 46 Али неки од њих одоше фарисејима и испричаше им шта је Исус учинио.
47 Тада првосвештеници и фарисеји сазваше Синедрион, па рекоше: »Шта да радимо? Тај човек чини многа знамења.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International