Book of Common Prayer
Псалам Давидов. За спомен.
1 Не грди ме, ГОСПОДЕ, у свом гневу
и не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Твоје стреле заболе се у мене
и рука твоја на мене се спустила.
3 Нема здравља у мом телу
због твоје срџбе,
нема мира мојим костима
због мога греха.
4 Моја кривица над главу ми се наднела
као тежак терет, за мене претежак.
5 Моје ране заударају, гноје се
због мога безумља.
6 Савијен сам и сасвим погнут,
поваздан у жалости ходам унаоколо.
7 Леђа ми жарећи бол пробада,
на телу ми ништа здраво није.
8 Изнемогао сам и сав сломљен,
ридам због срца тескобног.
9 Пред тобом су све моје жеље, Господе,
није ти скривено моје јецање.
10 Срце ми силно лупа, снага ме издаје,
нестаде и светлост мојих очију.
11 Не прилазе ми пријатељи и другови
због моје болести,
моја родбина подаље се држи.
12 Замке постављају
они што би да ми узму живот.
Они што би да ми науде,
пропашћу ми прете,
поваздан смишљају преваре.
13 А ја сам као глув, и ништа не чујем,
и као нем, и уста не отварам.
14 Постадох као човек који не чује,
из чијих уста нема одговора.
15 Тебе ишчекујем, ГОСПОДЕ,
ти ћеш чути, Господе мој, Боже.
16 Јер, рекох: »Не дај да ликују нада мном.
Кад ми нога посрне,
нека се нада мном не узвисују.«
17 Јер, само што не паднем,
а мој бол стално је са мном.
18 Али своју кривицу признајем,
мој грех ме мучи.
19 Непријатељи ми пуни живота и многобројни,
много их је који ме мрзе без разлога.
20 За добро ми узвраћају злом,
оптужују ме што за добрим идем.
21 Не остављај ме, ГОСПОДЕ,
не буди далеко од мене, Боже мој.
22 У помоћ ми похитај,
ГОСПОДЕ, Спаситељу мој.
Далет
25 Душа ми је за прашину прионула.
Оживи ме као што си обећао.
26 Кад сам ти свој живот испричао,
одговорио си ми.
Својим уредбама ме научи.
27 Учини да разумем твоје налоге,
и размишљаћу о твојим чудима.
28 Душа ми копни од туге.
Подигни ме као што си обећао.
29 Скрени ме са пута лажи
и милостиво ме у свој Закон упути.
30 Пут верности сам изабрао,
твоје законе пред себе положио.
31 Прионуо сам уз твоје прописе, ГОСПОДЕ.
Не дај да будем извргнут срамоти.
32 Трчим путем твојих заповести,
јер си ми срце ослободио.
Хе
33 Научи ме, ГОСПОДЕ, путу твојих уредби,
и ја ћу га се држати до краја.
34 Дај ми да разумем,
и покораваћу се твом Закону
и свим срцем га се држати.
35 Упути ме стазом својих заповести,
јер на њој уживам.
36 Срце ми приклони својим уредбама,
а не непоштеном добитку.
37 Одврати ми очи, да не гледају ништавост.
Живот ми сачувај на свом путу.
38 Испуни обећање мени, твоме слузи,
ономе који те се боји.
39 Уклони увреде од којих стрепим,
јер твоји закони су добри.
40 О, како жудим за твојим налозима!
Живот ми сачувај због своје праведности.
Вав
41 Нека до мене стигне твоја љубав, ГОСПОДЕ,
твоје спасење као што си обећао.
42 Тада ћу одговорити оном ко ме вређа,
јер се у твоју реч уздам.
43 Не отми реч истине из мојих уста,
јер у твоје законе наду полажем.
44 Без престанка, заувек и довека,
твог Закона ћу се држати.
45 Ходаћу у слободи,
јер сам се твојим налозима окренуо.
46 Пред царевима ћу о твојим уредбама говорити,
и нећу се постидети.
47 Извор среће су ми твоје заповести,
јер их волим.
48 Поштовање исказујем[a] твојим заповестима,
које волим,
и о твојим уредбама размишљам.
24 Када је фараонова кћи прешла из Давидовог града у палату коју је Соломон саградио за њу, он сагради Мило.
25 Соломон је три пута годишње приносио жртве паљенице и жртве за заједништво на жртвенику који је подигао ГОСПОДУ и уз њих је палио кâд пред ГОСПОДОМ. Тако је испуњавао своје храмске обавезе.
26 Цар Соломон је градио и лађе у Ецјон-Геверу, близу Елота у Едому, на обали Црвеног мора. 27 Хирам посла своје слуге, искусне морепловце, да служе на тим лађама са Соломоновим слугама. 28 Они отпловише у Офир и оданде донеше четири стотине двадесет таланата[a] злата и предадоше их цару Соломону.
Соломон и краљица од Сабе
(2. Лет 9,1-12)
10 Када је глас о Соломоновој слави и њеној повезаности са ГОСПОДЊИМ именом дошао до краљице од Сабе, она дође да га искуша тешким питањима. 2 Стигла је у Јерусалим са великом пратњом и камилама натовареним зачинима, великом количином злата и драгим камењем. Она оде Соломону, па је с њим разговарала о свему што јој је било на уму. 3 Соломон одговори на сва њена питања – ништа му није било толико тешко да не би умео да јој објасни. 4 Када је краљица од Сабе видела сву Соломонову мудрост и палату коју је саградио, 5 јела на његовој трпези, одаје његових службеника, његову послугу у њиховим одорама, његове пехарнике и жртве паљенице које је приносио у Дому ГОСПОДЊЕМ, остала је без даха.
6 Она рече цару: »Истина је оно што сам у својој земљи чула о теби и твојој мудрости. 7 Али нисам у то веровала док нисам дошла и својим очима се уверила. А није ми речена ни половина. Твоја мудрост и богатство далеко превазилазе оно што сам чула. 8 Благо твојим људима! Благо овим твојим службеницима, који стално стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! 9 Благословен ГОСПОД, твој Бог, коме си толико омилио да те поставио на Израелов престо. Због своје вечне љубави према Израелу, ГОСПОД те је учинио царем, да чиниш оно што је право и праведно.«
10 Она даде цару сто двадесет таланата[b] злата, силно много зачинâ и драго камење. Никада више није неко неком донео толико зачинâ колико је краљица од Сабе дала цару Соломону.
11 (А Хирамове лађе, које су довезле злато из Офира, донеле су оданде и силно много сандаловине и драгог камења. 12 Цар је од сандаловине направио потпорње за Дом ГОСПОДЊИ и за царску палату и харфе и лире за свираче. До дана данашњег није виђено толико сандаловине.)
13 Цар Соломон даде краљици од Сабе све што је пожелела и затражила поврх уобичајеног царског поклона. Потом она оде са својим слугама и врати се у своју земљу.
Језик
3 Немојте, браћо моја, да многи од вас буду учитељи, јер знамо да ће се нама учитељима строже судити. 2 Сви ми много грешимо, а ко не греши у оном што говори, тај је савршен човек, способан да заузда и цело тело.
3 Када коњима у уста ставимо жвале, да би нам се покоравали, управљамо целим њиховим телом. 4 Па и лађама, иако су онолике и силни ветрови их гоне, управља малено кормило куда год кормилар хоће. 5 Тако је и језик мали уд, али се хвали великим стварима. Мала ватра запали велику шуму. 6 А и језик је ватра, свет неправде међу нашим удовима. Он цело тело каља и, од пакла потпаљен, пали цео ток живота. 7 Човек кроти и укротио је све врсте звери, птица, гмизаваца и морских створења. 8 Али језик – то зло које не мирује, пуно смртоносног отрова – ниједан човек не може да укроти. 9 Њиме благосиљамо Господа и Оца и њиме проклињемо људе, створене по Божијој слици. 10 Из истих уста излазе и благослов и клетва. А то тако не треба да буде, браћо моја. 11 Зар на извору из истог отвора извире и слатка и горка вода? 12 Зар може смоква, браћо моја, да рађа маслине, или винова лоза смокве? Тако ни слан извор не може да дâ слатку воду.
Исус пред Пилатом
(Мт 27,1-2, 11-14; Лк 23,1-5; Јн 18,28-38)
15 Одмах ујутро, првосвештеници, заједно са старешинама, учитељима закона и целим Синедрионом, донеше одлуку, па Исуса везаше, одведоше и предадоше Пилату.
2 »Јеси ли ти цар Јудеја?« упита га Пилат.
»Тако је као што кажеш«, одговори му Исус, 3 а првосвештеници почеше за много тога да га оптужују.
4 Онда га Пилат опет упита: »Зар нећеш да одговориш? Видиш ли за шта те све оптужују?«
5 Али Исус више ништа не одговори, па се Пилат веома зачуди.
Исус осуђен на смрт
(Мт 27,15-26; Лк 23,13-25; Јн 18,39-19,16)
6 А Пилат је у време празника ослобађао затвореника којег би му затражили. 7 Тада је у оковима, заједно са побуњеницима који су починили убиство у побуни, био и човек по имену Варава. 8 Народ дође, па поче од Пилата да тражи оно што им је он о празнику обично чинио.
9 Пилат их упита: »Хоћете ли да вам ослободим цара Јудеја?«
10 Знао је, наиме, да су Исуса првосвештеници предали из зависти.
11 Али првосвештеници наговорише народ да траже да им радије ослободи Вараву.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International