Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Услишио те ГОСПОД у дан невоље,
штитило те Име Бога Јаковљевог!
2 Помоћ ти послао из светилишта
и подржао те са Сиона!
3 Обратио пажњу на све твоје прилоге
и твоје паљенице прихватио! Села
4 Дао ти што ти срце жели
и испунио све твоје науме!
5 Клицаћемо од радости кад победиш
и дићи барјаке у име Бога нашега.
Испунио ГОСПОД сваку твоју молбу!
6 Сад знам да ГОСПОД свом помазанику
даје победу.
Са свог светог неба услишава га
снагом своје деснице победничке.
7 Неки се у борна кола уздају,
неки у коње,
а ми у Име ГОСПОДА, Бога нашега.
8 На колена су оборени и падају,
а ми устајемо и стојимо чврсто.
9 Дај цару победу, ГОСПОДЕ!
Услиши нас кад ти завапимо!
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Цар се радује због твоје силе, ГОСПОДЕ,
силно кличе због твоје победе.
2 Дао си му што му срце жели
и ниси одбио молбу његових усана. Села
3 У сусрет си му изашао с обилним благословима
и на главу му ставио круну од чистог злата.
4 За живот те молио, и ти му даде
век животни заувек и довека.
5 Велика је његова слава због твоје победе,
сјај и величанство ставио си на њега.
6 Дао си му вечне благослове,
силно га обрадовао својим лицем.
7 Јер, цар се у ГОСПОДА узда;
због љубави Свевишњега
неће посрнути.
8 Рука ће ти наћи све непријатеље,
твоја десница оне који те мрзе.
9 Биће као у пећи огњеној
кад се појавиш.
Прогутаће их ГОСПОД у свом гневу
и огањ ће их прождрети.
10 Истребићеш им потомке са земље,
њихово потомство из рода људског.
11 Иако зло спремају против тебе
и опаке сплетке смишљају,
неће успети.
12 У бекство ћеш их нагнати
кад у њих упериш свој лук.
13 Узвишен си, ГОСПОДЕ, у својој сили.
Певаћемо и свирати твојој снази.
Давидов. Псалам.
1 ГОСПОД рече моме Господу:
»Седи ми здесна
док од твојих непријатеља
не начиним подножје за твоје ноге.«
2 ГОСПОД ће твоје моћно жезло пружити са Сиона –
владаћеш усред својих непријатеља.
3 Твој народ ће драговољно за тобом
на дан твоје битке;
доћи ће ти твоји младићи
у светим одорама као роса у рану зору.
4 ГОСПОД се заклео
и неће се предомислити:
»Ти си свештеник довека
по реду Мелхиседековом.«
5 Господ ти је здесна –
цареве ће сатрти у дан свога гнева.
6 Народима ће судити,
и биће лешева на гомиле.
По свој земљи владаре ће сатрти.
7 Уз пут ће се напити из потока,
па дићи главу као победник.
1 ГОСПОДА волим, јер мој глас чује,
мој вапај за милост.
2 Зато што к мени окреће ухо,
призиваћу га свег свог живота.
3 Конопци смрти опколили ме,
спопала ме тескоба Шеола,
спопали ме мука и невоља.
4 Тада Имену ГОСПОДЊЕМ завапих:
»ГОСПОДЕ, избави ме!«
5 Милостив је ГОСПОД и праведан,
наш Бог пун је самилости.
6 ГОСПОД чува безазлене;
беспомоћан сам био, а он ме спасао.
7 Врати се у свој спокој,
јер ГОСПОД ти је учинио добро.
8 Живот си ми избавио од смрти,
моје очи од суза,
моје ноге од посртања.
9 Ходаћу пред ГОСПОДОМ у земљи живих.
10 Веровао сам и кад сам рекао:
»Ово тлачење за мене је претешко«
11 и кад сам у великом страху рекао:
»Сви људи су лажови.«
12 Како да узвратим ГОСПОДУ
за све добро које ми је учинио?
13 Дићи ћу чашу спасења
и призвати Име ГОСПОДЊЕ.
14 Извршићу своје завете ГОСПОДУ
пред целим његовим народом.
15 Драгоцена је у очима ГОСПОДЊИМ
смрт верних његових.
16 Твој сам слуга, ГОСПОДЕ,
твој слуга, син твоје слушкиње;
ти си ме мојих окова ослободио.
17 Принећу ти жртву захвалницу
и призвати Име ГОСПОДЊЕ.
18 Испунићу своје завете ГОСПОДУ
пред целим његовим народом,
19 у двориштима Дома ГОСПОДЊЕГ,
усред тебе, Јерусалиме.
Алилуја!
1 Хвалите ГОСПОДА, сви незнабошци,
славите га, сви народи.
2 Јер, велика је његова љубав према нама
и истина ГОСПОДЊА остаје довека.
Алилуја!
51 Када је цар Соломон завршио све радове на Дому ГОСПОДЊЕМ, донесе и предмете које је за ГОСПОДА одвојио његов отац Давид – сребро, злато и друге предмете – и стави их у ризнице Дома ГОСПОДЊЕГ.
Соломон преноси Ковчег савеза у Храм
(2. Лет 5,2-6,2)
8 Тада цар Соломон окупи у Јерусалиму старешине Израела, све племенске поглаваре и главе израелских породица, да са Сиона, из Давидовог града, донесу Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза. 2 Сви израелски мушкарци окупише се код цара Соломона за време празникâ[a] у седмом месецу, месецу етаниму.
3 Када су стигле све старешине Израела, свештеници подигоше Ковчег 4 и понеше га. Свештеници и Левити понеше Шатор састанка и сву његову свету опрему. 5 Цар Соломон и сва израелска заједница која се окупила око њега били су испред Ковчега и приносили толико много ситне и крупне стоке да није могла ни да се попише ни преброји.
6 Свештеници донеше Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза на његово место у унутрашњем светилишту Храма, Светињи над светињама, и ставише га испод крилâ херувимâ. 7 Крила херувимâ ширила су се над местом за Ковчег, па су тако херувими засењивали Ковчег и мотке за ношење. 8 Ове мотке су биле толико дугачке да су им се крајеви видели из Светиње испред унутрашњег светилишта, али не и споља. Оне су тамо и данас. 9 У Ковчегу није било ничег осим две камене плоче које је у њега ставио Мојсије на Хореву, где је ГОСПОД склопио савез са Израелцима након што су изашли из Египта.
10 Када су свештеници изашли из Светиње, облак испуни Дом ГОСПОДЊИ. 11 Свештеници нису могли да обављају своју службу од облака, јер је Слава ГОСПОДЊА испунила Дом ГОСПОДЊИ.
12 Соломон рече: »ГОСПОД рече да ће у тамном облаку пребивати. 13 Заиста сам ти величанствен дом саградио, место на ком ћеш пребивати довека.«
Соломон говори народу
(2. Лет 6,3-11)
14 Док је сва израелска заједница тамо стајала, цар се окрену и благослови је, 15 па рече: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, јер је испунио обећање које је дао мом оцу Давиду када је рекао: 16 ‚Од дана када сам свој народ Израел извео из Египта, нисам изабрао ниједан град у неком од израелских племена да се у њему сагради дом за моје Име, али сам изабрао Давида да влада над мојим народом Израелом.‘
17 »Мој отац Давид био је наумио да сагради дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог, 18 али му је ГОСПОД рекао: ‚Наумио си да саградиш дом за моје Име, и добро си учинио. 19 Али нећеш ти градити дом, него твој рођени син. Он ће саградити дом за моје Име.‘[b]
20 »ГОСПОД је испунио своје обећање: ја сам наследио свог оца Давида и сео на Израелов престо, баш као што је ГОСПОД и обећао, и саградио сам дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог, 21 и у њему сам припремио место за Ковчег, у ком је Савез који је ГОСПОД склопио с нашим праоцима када их је извео из Египта.«
Павле проповеда у Риму
17 После три дана, Павле позва истакнуте Јудеје, па, када су се окупили, рече им: »Браћо, иако нисам учинио ништа против нашег народа ни против обичаја наших праотаца, у Јерусалиму ме окованог предадоше Римљанима. 18 Они ме испиташе и хтедоше да ме ослободе, јер нисам био крив ни за шта што заслужује смрт. 19 Али Јудеји се успротивише, па сам био приморан да уложим призив цару – али не да бих изнео неку оптужбу против свог народа. 20 То је разлог што сам вас замолио да дођете да разговарам с вама, јер сам због Израелове наде окован овим ланцем.«
21 »Нисмо о теби примили никакво писмо из Јудеје«, рекоше му они, »и нико од браће која стижу оданде није о теби јавио или рекао нешто лоше. 22 Али, волели бисмо да од тебе чујемо шта мислиш, јер знамо да се против ове секте свуда говори.«
23 Тако одредише један дан, па још више њих дође к њему у стан. Он им је излагао и сведочио о Божијем царству и од јутра до вечери их из Мојсијевог закона и Пророкâ уверавао у све што се односи на Исуса. 24 Његове речи уверише неке, али други не повероваше. 25 Тако несложни међу собом, почеше да се разилазе када је Павле рекао: »Како је добро Свети Дух рекао када је преко пророка Исаије говорио о вашим праоцима:
26 »‚Иди овом народу и реци:
Слушаћете и слушати,
али нећете разумети;
гледаћете и гледати,
али нећете видети.
27 Јер, отврднуло је срце овог народа,
ушима једва чују
и очи су затворили.
Иначе би очима видели,
ушима чули,
срцем разумели и обратили се,
и ја их излечио.‘(A)
28 »Треба, дакле, да знате да је ово Божије спасење послано незнабошцима – они ће чути.« 29 [a]
30 Павле је две пуне године остао у свом унајмљеном стану. Тамо је примао све који су му долазили 31 и смело и несметано проповедао Божије царство и учио их о Господу Исусу Христу.
Исус издан и ухваћен
(Мт 26,47-56; Лк 22,47-53; Јн 18,3-12)
43 И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, светина коју су послали првосвештеници, учитељи закона и старешине. 44 А његов издајник је с њима уговорио знак: »Кога пољубим – тај је«, рекао је. »Њега ухватите и одведите под стражом.«
45 И чим је дошао, приђе Исусу и рече: »Раби«, и пољуби га.
46 Тада људи пограбише Исуса и ухватише га. 47 А један од присутних потеже мач, удари првосвештениковог слугу и одсече му ухо.
48 Исус им рече: »Изашли сте као неког разбојника да ме ухватите, с мачевима и тољагама. 49 Сваког дана сам био с вама и учио народ у Храму, и нисте ме ухватили. Али, Писма треба да се испуне.«
50 Тада га сви оставише и побегоше.
51 А за њим је ишао један младић, огрнут чаршавом преко голог тела. И њега зграбише, 52 али он збаци чаршав и побеже гô.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International