Book of Common Prayer

Алеф

Бет

Гимел

Хоровођи. Према шеминиту. Псалам Давидов.

Хоровођи. Псалам Давидов.

(Пс 53)

Хоровођи. Давидов.

Соломон тражи мудрост

(2. Лет 1,1-12)

3 Соломон се ороди с фараоном, царем Египта, оженивши се његовом кћери. Он је доведе у Давидов град док не заврши изградњу своје палате, Дома ГОСПОДЊЕГ и зида око Јерусалима. ² А народ је приносио жртве на узвишицама, јер још није био подигнут храм за ГОСПОДЊЕ Име. ³ Соломон је показивао своју љубав према ГОСПОДУ тако што се држао уредби свог оца Давида у свему, осим што је приносио жртве и палио кâд на узвишицама.

⁴ Цар Соломон оде у Гивон да принесе жртве, јер је тамо била најважнија узвишица, и на тамошњем жртвенику принесе хиљаду паљеница. ⁵ У Гивону се ГОСПОД показа Соломону ноћу у сну.

Бог рече: »Затражи шта год хоћеш да ти дам.«

⁶ А Соломон одговори: »Показао си велику љубав према свом слузи, мом оцу Давиду, јер је пред тобом живео верно, праведно и честитог срца. Ти и даље чуваш ту велику љубав према њему, јер си му дао сина да данас седи на његовом престолу. ⁷ Сада си, ГОСПОДЕ, мој Боже, поставио мене, свог слугу, за цара после мог оца Давида иако сам само дете и не знам како да вршим своје дужности. ⁸ Ја, твој слуга, овде сам међу народом који си изабрао, народом којег има толико да се не може ни пребројати ни пописати. ⁹ Стога ми дај разборитости, да могу да спроводим правду међу твојим народом и да разликујем добро и зло. Јер, ко може да спроводи правду међу овим твојим великим народом?«

¹⁰ ГОСПОДУ би мило што је Соломон ово тражио, ¹¹ па му рече: »Пошто си тражио ово, а не дуг живот, ни богатство, ни смрт својих непријатеља, него разборитост при спровођењу правде, ¹² даћу ти то што си тражио. Даћу ти мудрости и разборитости какве није имао нико пре тебе и какве неће имати нико после тебе. ¹³ Али, даћу ти и оно што ниси тражио – богатство и славу – па ти за живота неће бити равна међу царевима. ¹⁴ Ако будеш чинио оно што тражим и држао се мојих уредби и заповести, као што је чинио твој отац Давид, даћу ти и дуг живот.«

¹⁵ Тада се Соломон пробуди и виде да је то био сан. Онда се врати у Јерусалим и стаде пред Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, па принесе жртве паљенице и жртве за заједништво. Потом приреди гозбу за све своје службенике.

⁹ Много времена је било изгубљено и пловидба је већ постала погибељна, јер је и Пост био прошао, па Павле поче да их опомиње.

¹⁰ »Људи«, рече им, »видим да ће наше путовање бити веома тегобно и да ће донети велику штету не само терету и лађи већ и нашим животима.«

¹¹ Али капетан је више веровао кормилару и власнику лађе него Павловим речима. ¹² Пошто лука није била погодна за зимовање, већина одлучи да се отплови оданде и да се, буде ли могуће, стигне до Феникса, критске луке која гледа на југозапад и северозапад.

Олуја

¹³ Када је задувао слаб јужни ветар, помислише да ће остварити свој наум, па дигоше сидро и запловише дуж обале Крита. ¹⁴ Али недуго затим са острва задува олујни ветар звани североисточњак, ¹⁵ захвати лађу, која није могла да му се одупре, па пустисмо да нас носи. ¹⁶ Док смо пловили у заветрини острвца које се зове Клауда, тешком муком дохватисмо чамац. ¹⁷ Дигоше га на палубу, па ужадима опасаше лађу. Плашећи се да се не насучу у Сирти, спустише главно сидро, и тако их је даље носило.

¹⁸ Пошто нас је олуја жестоко захватила, сутрадан почеше да избацују товар, ¹⁹ а трећег дана избацише бродску опрему. ²⁰ Пошто се ни сунце ни звезде не показаше неколико дана, а олуја није попуштала, нестаде сваке наде да ћемо се спасти. ²¹ А већ дуго се није ни јело.

Тада Павле стаде пред њих и рече: »Људи, требало је послушати мене и не испловљавати са Крита. Тада бисте избегли ову невољу и штету. ²² Али и сад вам саветујем да се разведрите, јер ниједан од вас неће изгубити свој живот, само ће лађа бити изгубљена. ²³ Ноћас, наиме, стаде пред мене анђео Бога коме припадам и коме служим ²⁴ и рече: ‚Не бој се, Павле. Ти треба да станеш пред цара. И, ево, Бог ти је поклонио све ове који с тобом плове.‘ ²⁵ Зато, разведрите се, људи, јер верујем Богу да ће бити баш тако како ми је речено. ²⁶ Само, треба да се насучемо на једно острво.«

Завера против Исуса

(Мт 26,1-5; Лк 22,1-2; Јн 11,45-53)

14 Била су два дана до Пасхе и Празника бесквасног хлеба. Првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да Исуса на превару ухвате и убију. ² »Али не за време празника«, говорили су, »да се народ не побуни.«

Помазање у Витанији

(Мт 26,6-13; Јн 12,1-8)

³ А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. Док је лежао за трпезом, дође једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, па разби посуду и изли помаст на његову главу.

⁴ А неки почеше да негодују, говорећи један другом: »Чему то расипање помасти? ⁵ Та помаст је могла да се прода за више од триста динара^[a], па да се то раздели сиромасима.«

И строго је изгрдише.

⁶ »Пустите је«, рече Исус. »Зашто је гњавите? Учинила ми је нешто лепо. ⁷ Јер, сиромахе ћете увек имати са собом и моћи ћете да им помогнете кад год хоћете, али мене нећете увек имати. ⁸ Она је учинила што је могла: унапред ми је помазала тело за сахрану. ⁹ Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало еванђеље говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«

Јуда се договара да изда Исуса

(Мт 26,14-16; Лк 22,3-6)

¹⁰ Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса. ¹¹ А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда.