Book of Common Prayer
Алеф
1 Благо онима чији је живот беспрекоран,
који живе по Закону ГОСПОДЊЕМ.
2 Благо онима који се држе његових прописа
и свим својим срцем га траже,
3 који не чине неправду,
него његовим путевима иду.
4 Заповедио си нам
да се помно држимо твојих налога.
5 О, кад би моји путеви били чврсти,
да се твојих уредби држим!
6 Тада се не бих стидео
док твоје заповести проучавам.
7 Захваљиваћу ти срца честитог
кад твоје праведне законе научим.
8 Држаћу се твојих уредби.
Не остави ме никад.
Бет
9 Како да младић свој живот сачува чистим?
Држећи се твоје речи.
10 Свим својим срцем теби се окрећем.
Не дај да застраним од твојих заповести.
11 Твоју реч у срцу сам похранио,
да против тебе не згрешим.
12 Нека си благословен, ГОСПОДЕ.
Својим уредбама ме научи.
13 Својим уснама понављам
све законе који из твојих уста излазе.
14 Радујем се по твојим прописима живећи
као неко богатству великом.
15 О твојим налозима размишљам
и твоје путеве проучавам.
16 Миле су ми твоје уредбе,
твоју реч нећу заборавити.
Гимел
17 Чини добро мени, твоме слузи, и живећу
и држати се твоје речи.
18 Очи ми отвори,
да видим чудесна дела у твом Закону.
19 Дошљак сам на земљи.
Не криј од мене своје заповести.
20 Душа ми се цепа
све време за твојим законима жудећи.
21 Претиш бахатима, проклетима,
који од твојих заповести застрањују.
22 Уклони с мене увреду и презир,
јер ја се држим твојих прописа.
23 Иако поглавари седе и говоре против мене,
ја, твој слуга, о твојим уредбама размишљам.
24 Твоји прописи моја су наслада,
моји саветници.
Хоровођи. Према шеминиту. Псалам Давидов.
1 Помози, ГОСПОДЕ,
јер нема више верних
и нестаде поузданих међу људима.
2 Свако ближњему лажи говори
ласкавим уснама и дволичног срца.
3 Нека ГОСПОД одсече све ласкаве усне
и сваки хвалисави језик
4 који говори: »Својим језиком ћемо победити.
Са уснама какве су наше, ко да нам буде господар?«
5 »Због пљачкања сиромахâ
и роптања убогих,
сада ћу устати«, обећава ГОСПОД.
»Донећу им спасење за којим жуде.«
6 Чиста су обећања ГОСПОДЊА,
сребро пречишћено у пећи земљаној,
седам пута очишћено.
7 Ти ћеш бдети над нама, ГОСПОДЕ,
и штитити нас од ових људи довека.
8 Опаки ходају унаоколо
кад је безвредно на цени међу људима.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Докле, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш ме заувек заборавити?
Докле ћеш своје лице крити од мене?
2 Докле ћу носити бол у души,
тугу у срцу поваздан?
Докле ће се непријатељ дизати на мене?
3 Погледај ме, ГОСПОДЕ, Боже мој, и услиши,
снагу ми поврати, да не заспим сном смртним.
4 Нека мој непријатељ не каже: »Надјачао сам га.«
Нека се не веселе душмани када посрнем.
5 Јер, ја се у твоју љубав уздам,
срце ми се због твога спасења радује.
6 Певаћу ГОСПОДУ јер ми учини добро.
(Пс 53)
Хоровођи. Давидов.
1 Безумник мисли: »Нема Бога.«
Покварени су, огавна дела су учинили.
Нема никога ко чини добро.
2 ГОСПОД са неба гледа род људски,
да види има ли ко разуман,
неко ко тражи Бога.
3 Сви су застранили,
сви се заједно покварили.
Нема никога ко чини добро,
нема ниједнога.
4 Зар никад неће научити они који чине неправду,
они који мој народ прождиру као да хлеб једу
и који ГОСПОДА не призивају?
5 Ено их, силан их је страх обузео,
јер Бог је с нараштајем праведних.
6 Само се ви ругајте наумима сиромаховим –
ГОСПОД је његово уточиште.
7 О, кад би Израелу дошло спасење са Сиона!
Кад ГОСПОД врати благостање свом народу,
клицаће Јаков, радоваће се Израел!
Соломон тражи мудрост
(2. Лет 1,1-12)
3 Соломон се ороди с фараоном, царем Египта, оженивши се његовом кћери. Он је доведе у Давидов град док не заврши изградњу своје палате, Дома ГОСПОДЊЕГ и зида око Јерусалима. 2 А народ је приносио жртве на узвишицама, јер још није био подигнут храм за ГОСПОДЊЕ Име. 3 Соломон је показивао своју љубав према ГОСПОДУ тако што се држао уредби свог оца Давида у свему, осим што је приносио жртве и палио кâд на узвишицама.
4 Цар Соломон оде у Гивон да принесе жртве, јер је тамо била најважнија узвишица, и на тамошњем жртвенику принесе хиљаду паљеница. 5 У Гивону се ГОСПОД показа Соломону ноћу у сну.
Бог рече: »Затражи шта год хоћеш да ти дам.«
6 А Соломон одговори: »Показао си велику љубав према свом слузи, мом оцу Давиду, јер је пред тобом живео верно, праведно и честитог срца. Ти и даље чуваш ту велику љубав према њему, јер си му дао сина да данас седи на његовом престолу. 7 Сада си, ГОСПОДЕ, мој Боже, поставио мене, свог слугу, за цара после мог оца Давида иако сам само дете и не знам како да вршим своје дужности. 8 Ја, твој слуга, овде сам међу народом који си изабрао, народом којег има толико да се не може ни пребројати ни пописати. 9 Стога ми дај разборитости, да могу да спроводим правду међу твојим народом и да разликујем добро и зло. Јер, ко може да спроводи правду међу овим твојим великим народом?«
10 ГОСПОДУ би мило што је Соломон ово тражио, 11 па му рече: »Пошто си тражио ово, а не дуг живот, ни богатство, ни смрт својих непријатеља, него разборитост при спровођењу правде, 12 даћу ти то што си тражио. Даћу ти мудрости и разборитости какве није имао нико пре тебе и какве неће имати нико после тебе. 13 Али, даћу ти и оно што ниси тражио – богатство и славу – па ти за живота неће бити равна међу царевима. 14 Ако будеш чинио оно што тражим и држао се мојих уредби и заповести, као што је чинио твој отац Давид, даћу ти и дуг живот.«
15 Тада се Соломон пробуди и виде да је то био сан. Онда се врати у Јерусалим и стаде пред Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, па принесе жртве паљенице и жртве за заједништво. Потом приреди гозбу за све своје службенике.
9 Много времена је било изгубљено и пловидба је већ постала погибељна, јер је и Пост био прошао, па Павле поче да их опомиње.
10 »Људи«, рече им, »видим да ће наше путовање бити веома тегобно и да ће донети велику штету не само терету и лађи већ и нашим животима.«
11 Али капетан је више веровао кормилару и власнику лађе него Павловим речима. 12 Пошто лука није била погодна за зимовање, већина одлучи да се отплови оданде и да се, буде ли могуће, стигне до Феникса, критске луке која гледа на југозапад и северозапад.
Олуја
13 Када је задувао слаб јужни ветар, помислише да ће остварити свој наум, па дигоше сидро и запловише дуж обале Крита. 14 Али недуго затим са острва задува олујни ветар звани североисточњак, 15 захвати лађу, која није могла да му се одупре, па пустисмо да нас носи. 16 Док смо пловили у заветрини острвца које се зове Клауда, тешком муком дохватисмо чамац. 17 Дигоше га на палубу, па ужадима опасаше лађу. Плашећи се да се не насучу у Сирти, спустише главно сидро, и тако их је даље носило.
18 Пошто нас је олуја жестоко захватила, сутрадан почеше да избацују товар, 19 а трећег дана избацише бродску опрему. 20 Пошто се ни сунце ни звезде не показаше неколико дана, а олуја није попуштала, нестаде сваке наде да ћемо се спасти. 21 А већ дуго се није ни јело.
Тада Павле стаде пред њих и рече: »Људи, требало је послушати мене и не испловљавати са Крита. Тада бисте избегли ову невољу и штету. 22 Али и сад вам саветујем да се разведрите, јер ниједан од вас неће изгубити свој живот, само ће лађа бити изгубљена. 23 Ноћас, наиме, стаде пред мене анђео Бога коме припадам и коме служим 24 и рече: ‚Не бој се, Павле. Ти треба да станеш пред цара. И, ево, Бог ти је поклонио све ове који с тобом плове.‘ 25 Зато, разведрите се, људи, јер верујем Богу да ће бити баш тако како ми је речено. 26 Само, треба да се насучемо на једно острво.«
Завера против Исуса
(Мт 26,1-5; Лк 22,1-2; Јн 11,45-53)
14 Била су два дана до Пасхе и Празника бесквасног хлеба. Првосвештеници и учитељи закона тражили су начин да Исуса на превару ухвате и убију. 2 »Али не за време празника«, говорили су, »да се народ не побуни.«
Помазање у Витанији
(Мт 26,6-13; Јн 12,1-8)
3 А Исус је био у Витанији, у кући Симона Губавца. Док је лежао за трпезом, дође једна жена са посудом од алабастера пуном скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, па разби посуду и изли помаст на његову главу.
4 А неки почеше да негодују, говорећи један другом: »Чему то расипање помасти? 5 Та помаст је могла да се прода за више од триста динара[a], па да се то раздели сиромасима.«
И строго је изгрдише.
6 »Пустите је«, рече Исус. »Зашто је гњавите? Учинила ми је нешто лепо. 7 Јер, сиромахе ћете увек имати са собом и моћи ћете да им помогнете кад год хоћете, али мене нећете увек имати. 8 Она је учинила што је могла: унапред ми је помазала тело за сахрану. 9 Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало еванђеље говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«
Јуда се договара да изда Исуса
(Мт 26,14-16; Лк 22,3-6)
10 Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса. 11 А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International