Book of Common Prayer
Књига прва
(Псалми 1-41)
1 Благо човеку који не иде за саветима опаких,
на путу грешничком не стоји
и на већу ругалаца не седи,
2 него ужива у Закону ГОСПОДЊЕМ
и о његовом Закону дан и ноћ размишља.
3 Он је као дрво засађено
покрај водâ текућих
које у право време доноси свој род
и лишће му никад не вене.
Све што чини, добро му успева.
4 А опаки нису такви –
они су као плева коју разноси ветар.
5 Зато се опаки неће одржати на суду,
ни грешници у заједници праведних.
6 Јер, ГОСПОД зна пут праведних,
а пут опаких пропашће.
1 Зашто се незнабошци комешају,
а народи узалуд завере кују?
2 Устају цареви земаљски
и кнежеви се удружују против ГОСПОДА
и против Помазаника његовог:
3 »Скршимо њихове окове
и збацимо њихове ланце!«
4 Смеје се Онај који на небу седи на престолу,
Господ им се изругује.
5 Онда им у свом гневу говори
и у љутој срџби их застрашује:
6 »Свог Цара сам поставио на Сиону,
на својој светој гори.«
7 Објављујем уредбу ГОСПОДЊУ.
Он ми рече:
»Ти си мој Син, данас те родих.
8 Само затражи, и даћу ти незнабошце у наследство
и крајеве земље у посед.
9 Разбићеш их гвозденом палицом,
смрскати их као посуду грнчарску.«
10 Зато се уразумите, цареви,
опомену прихватите, владари земаљски.
11 Са страхом служите ГОСПОДУ,
са трепетом му кличите.
12 Пољубите Сина, да се не разгневи,
да не пропаднете на свом путу.
Јер, његов гнев само што није плануо.
Благо свима који се у њега уздају!
Псалам Давидов. Када је бежао пред својим сином Авесаломом.
1 Како је много мојих душмана, ГОСПОДЕ!
Колики против мене устају!
2 Много их је који за мене говоре:
»Неће га Бог спасти.« Села
3 Али, ти си штит мој око мене, ГОСПОДЕ;
ти си слава моја, ти ми главу подижеш.
4 Из свега гласа ГОСПОДУ завапих,
и он ме услиши са своје свете горе. Села
5 Лежем и спавам,
и опет се будим, јер ГОСПОД ми је ослонац.
6 Не плашим се десетина хиљада
које ме са свих страна опколише.
7 Устани, ГОСПОДЕ! Спаси ме, Боже мој!
Удари по образу све моје непријатеље,
поразбијај зубе опакима.
8 Од ГОСПОДА долази спасење!
Нека твој благослов буде на твом народу! Села
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Давидов.
1 Услиши ме кад ти завапим,
Боже мој праведни!
Олакшај моју невољу.
Смилуј ми се и чуј моју молитву.
2 Докле ћете, људи,
моју част да каљате?
Докле ћете да волите празне оптужбе
и да тражите лажи о мени? Села
3 Знајте да је ГОСПОД вернога одвојио за себе.
Чуће ГОСПОД кад му завапим.
4 У свом гневу не чините грех.
Кад лежите на својој постељи,
размислите и смирите се. Села
5 Принесите праве жртве
и у ГОСПОДА се уздајте.
6 Много их је који говоре:
»Ко ће нам показати нешто добро?«
ГОСПОДЕ, обасјај нас светлошћу свога лица.
7 Већом си ми радошћу испунио срце
од њихове кад им обилно роди жито и вино.
8 Чим легнем, одмах мирно заспим.
Само ми ти, ГОСПОДЕ, дајеш да живим спокојно.
Шигајон Давидов, који је испевао ГОСПОДУ због оптужби Куша Венијаминовца.
1 ГОСПОДЕ, Боже мој, у тебе се уздам.
Спаси ме и избави од свих гонитеља мојих,
2 да ме као лав не растргну и не одвуку,
а никог да ме избави.
3 ГОСПОДЕ, Боже мој, ако сам то учинио
– ако сам учинио неправду својим рукама,
4 ако сам злом узвратио пријатељу
или без разлога избавио његовог душманина –
5 нека ме онда мој непријатељ гони и стигне,
нека ми живот угази у земљу
и моју част баци у прашину. Села
6 Устани, ГОСПОДЕ, у свом гневу!
Дигни се против беса мојих душмана!
Пробуди се, Боже мој, правду затражи!
7 Нека те окружи скуп народâ,
а ти седи високо над њима –
8 нека ГОСПОД суди народима.
Пресуди ми, ГОСПОДЕ, по мојој праведности,
по мојој честитости.
9 Докрајчи зло опаких,
а праведне учврсти,
праведни Боже, који испитујеш срца и мисли.
10 Мој штит држи Бог,
који спасава људе срца честитог.
11 Бог је праведан судија
и поваздан своју срџбу искаљује.
12 Не покаје ли се човек,
Бог ће свој мач наоштрити,
свој лук натегнути и уперити.
13 Спремиће своје оружје смртоносно,
своје стреле запалити.
14 Ево, ко зачне зло
и невољом затрудни,
лаж рађа.
15 Ко рупу копа и продуби је,
сâм пада у јаму коју је ископао.
16 Невоља коју је изазвао
о његову главу се обија,
његово насиље на његово теме силази.
17 Захваљиваћу ГОСПОДУ због његове праведности,
псалме певати Имену ГОСПОДА Свевишњег.
Адонија покушава да се домогне престола
5 Адонија, чија мајка је била Хагит, надмено одлучи: »Ја ћу бити цар«, па набави себи борна кола и коње и педесет људи да трче пред њим. 6 Његов отац га никада није прекорно упитао: »Зашто се тако понашаш?« Адонија је био и врло наочит, а родио се после Авесалома. 7 Адонија се обрати Јоаву сину Церујином и свештенику Авиатару, и они га подржаше. 8 Али свештеник Садок, Бенаја син Јехојадин, пророк Натан, Шими, Реи и Давидови јунаци не придружише се Адонији.
9 Код камена Зохелета, близу Ен-Рогела, Адонија принесе на жртву ситну и крупну стоку и утовљену телад. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудеје који су били у царевој служби, 10 али није позвао пророка Натана, ни Бенају ни остале јунаке, ни свога брата Соломона.
Соломон проглашен за цара
11 Натан упита Витсавеју, Соломонову мајку: »Зар ниси чула да је Адонија, Хагитин син, постао цар, а да наш господар Давид то не зна? 12 Стога ми допусти да те посаветујем како да спасеш свој живот и живот свог сина Соломона. 13 Иди цару Давиду и реци му: ‚Мој господару царе, зар се ниси заклео мени, својој слушкињи: »Твој син Соломон ће бити цар после мене. Он ће седети на мом престолу«? Зашто је онда Адонија постао цар?‘ 14 Док ти још будеш тамо разговарала с царем, ја ћу ући и потврдити твоје речи.«
15 Тако Витсавеја оде да посети остарелог цара у његовим одајама, где га је служила Шунемка Авишаг.
16 Витсавеја се дубоко поклони цару, а он је упита: »Шта хоћеш?«
17 »Господару«, рече му она, »ти си се мени, својој слушкињи, заклео ГОСПОДОМ, својим Богом: ‚Твој син Соломон биће цар после мене. Он ће седети на мом престолу.‘ 18 Али сада је, ево, Адонија постао цар, а ти, мој господару царе, то не знаш. 19 Принео је на жртву много волова, утовљене телади и ситне стоке и позвао све цареве синове, свештеника Авиатара и главног заповедника војске Јоава, али твог слугу Соломона није позвао. 20 Мој господару царе, очи целог Израела упрте су у тебе, да му ти кажеш ко ће седети на твом престолу после тебе. 21 Ако то не урадиш, чим ти умреш, мој господару царе, мене и мог сина Соломона сматраће злочинцима.«
22 Док је она још разговарала с царем, стиже пророк Натан.
23 Цару рекоше: »Пророк Натан је овде.«
Натан уђе код цара и ничице му се поклони, 24 па рече: »Јеси ли ти, мој господару царе, рекао: ‚Адонија ће бити цар после мене. Он ће седети на мом престолу‘? 25 Јер, он је данас отишао и принео на жртву много волова, утовљене телади и ситне стоке. Позвао је све цареве синове, заповеднике војске и свештеника Авиатара, и ено их једу и пију с њим и кличу: ‚Живео цар Адонија!‘ 26 Али ни мене, твог слугу, ни свештеника Садока, ни Бенају сина Јехојадиног, ни твог слугу Соломона није позвао. 27 Да ли си то учинио, мој господару царе, не обавестивши мене, свога слугу, о томе ко ће седети на твом престолу после тебе?«
28 На то цар Давид рече: »Позовите Витсавеју.«
Када је она дошла цару и стала пред њега, 29 цар се закле: »Тако ми ГОСПОДА живога, који ме је избавио из сваке невоље, 30 данас ћу извршити оно за што сам се заклео ГОСПОДОМ, Богом Израеловим: Твој син Соломон биће цар после мене. Он ће седети на мом престолу место мене.«
31 Тада се Витсавеја ничице поклони цару и рече: »Довека живео мој господар, цар Давид!«
Павле се брани пред Агрипом
26 Тада Агрипа рече Павлу: »Допушта ти се да говориш у своју одбрану.«
Павле испружи руку и поче своју одбрану: 2 »Царе Агрипа, сматрам се срећним што ћу данас пред тобом да се браним од свега онога за шта ме Јудеји оптужују, 3 поготово зато што ти знаш све јудејске обичаје и спорна питања. Стога те молим да ме стрпљиво саслушаш.
4 »Свим Јудејима је познат мој живот, који сам од своје најраније младости провео у свом народу, у Јерусалиму. 5 Одавно ме познају и могли би, кад би хтели, да посведоче да сам, као фарисеј, живео у складу са захтевима најстроже странке наше вере. 6 А сада стојим пред судом због наде у обећање које је Бог дао нашим праоцима 7 и чијем испуњењу се нада наших дванаест племена, свесрдно и даноноћно служећи Богу. Због те наде, царе, Јудеји ме оптужују. 8 Зашто сматрате невероватним да Бог васкрсава мртве?
9 »И ја сам мислио да свим силама треба да се борим против имена Исуса Назарећанина. 10 Ево шта сам чинио у Јерусалиму: многе свете сам бацио у тамницу пошто сам добио овлашћење од првосвештеникâ. А кад су их убијали, ја сам са тим био сагласан. 11 И по свим синагогама мучењем сам их присиљавао да хуле. До те мере сам био бесан на њих да сам их прогонио и у страним градовима.«
Павле говори о свом обраћењу
(Дап 9,1-19; 22,6-16)
12 »Тако сам, са овлашћењем и одобрењем првосвештеникâ, ишао и у Дамаск. 13 Усред бела дана, царе, док сам путовао, видех светлост са неба, која сјајније од сунца обасја мене и моје сапутнике. 14 Сви попадасмо на земљу, а ја зачух глас како ми на хебрејском језику говори: ‚Савле, Савле, зашто ме прогониш? Тешко је против остана ритати се!‘
15 »Ја упитах: ‚Ко си ти, Господе?‘
»А Господ рече: ‚Ја сам Исус, кога ти прогониш. 16 Него, устани и стани на ноге. Показао сам ти се да те поставим за служитеља и сведока овога што си од мене видео и онога што ћу ти још показати. 17 Ја ћу те избављати од твог народа и од незнабожаца, којима те шаљем 18 да им отвориш очи, да се од таме окрену светлости и од Сатанине власти Богу и да верујући у мене приме опроштење грехâ и удео међу освештанима.‘
19 »Зато, царе Агрипа, нисам био непокоран небеском виђењу, 20 него сам, прво онима у Дамаску, онда онима у Јерусалиму и по целој јудејској земљи, па незнабошцима, проповедао да се покају и окрену Богу и да чине дела достојна покајања.
21 »Због тога су ме Јудеји ухватили док сам био у Храму и покушали да ме убију. 22 Али, с Божијом помоћи до дана данашњег сведочим и малом и великом, не говорећи ништа осим оног што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: 23 да ће Христос страдати и, као први који је васкрсао из мртвих, објавити светлост нашем народу и незнабошцима.«
Велика невоља
(Мт 24,15-28; Лк 21,20-24)
14 »А када видите да ‚грозота пустошења‘[a] стоји тамо где јој није место« – ко ово чита, нека схвати – »нека тада они који буду у Јудеји беже у брда. 15 Ко се затекне на крову, нека не силази и не улази у кућу да нешто узме, 16 и ко се затекне у пољу, нека се не враћа да узме огртач. 17 Тешко трудницама и дојиљама тих дана! 18 Молите се да то не буде у зиму, 19 јер ће тих дана настати невоља какве није било од почетка, када је Бог створио свет, до сада, нити ће је бити. 20 И да Господ није скратио те дане, нико се не би спасао. Али скратио их је ради изабраних, ради оних које је изабрао.
21 »Ако вам тада неко каже: ‚Ево Христа овде!‘ или: ‚Ено га онде!‘, не верујте. 22 Јер, појавиће се лажни христоси и лажни пророци и чинити знамења и чуда да би, ако могу, завели изабране. 23 Чувајте се, дакле. Све сам вам унапред рекао.«
Долазак Сина човечијега
(Мт 24,29-35; Лк 21,25-33)
24 »А тих дана – после ове невоље –
‚сунце ће потамнети
и месец више неће сјати,
25 падаће звезде са неба
и небеске силе биће уздрмане‘.[b]
26 »Тада ће људи видети Сина човечијега како у облацима долази са великом силом и славом. 27 Он ће тада послати анђеле и скупити своје изабране са све четири стране света[c], од краја земље до краја неба.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International