Book of Common Prayer
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Нека каже Израел:
»Љубав његова остаје довека.«
3 Нека дом Ааронов каже:
»Љубав његова остаје довека.«
4 Нека кажу они који се боје ГОСПОДА:
»Љубав његова остаје довека.«
5 У тескоби завапих ГОСПОДУ,
и он ме услиши и ослободи.
6 ГОСПОД је са мном, нећу се плашити.
Шта ми може човек?
7 ГОСПОД је са мном, он је мој Помагач,
ликујући гледам оне који ме мрзе.
8 Боље је у ГОСПОДА се уздати
него се ослањати на човека.
9 Боље је у ГОСПОДА се уздати
него се ослањати на поглаваре.
10 Сви ме народи окружише,
али ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.
11 Са свих страна ме окружише,
али ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.
12 Као рој пчела ме окружише,
али брзо нестадоше, као трње запаљено –
ја се Именом ГОСПОДЊИМ одбраних.
13 Гурали су ме не бих ли пао,
али ГОСПОД ми поможе.
14 ГОСПОД је моја снага и песма,
он је мој Спаситељ.
15 Звук клицања победничког
у шаторима праведникâ одјекује:
»Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!
16 Високо је дигнута десница ГОСПОДЊА!
Десница ГОСПОДЊА силна дела учини!«
17 Нећу умрети, него ћу живети
и причати о делима ГОСПОДЊИМ.
18 ГОСПОД ме тешком казном казнио,
али ме није предао смрти.
19 Отворите ми капије праведности –
ући ћу и ГОСПОДУ захвалити.
20 Ово је капија ГОСПОДЊА
кроз коју улазе праведници.
21 Захвалићу ти, јер си ме услишио;
ти си мој Спаситељ.
22 Камен који градитељи одбацише
постаде камен угаони.
23 ГОСПОД то учини
и то је дивно у нашим очима.
24 Ово је дан који је ГОСПОД начинио –
кличимо и радујмо се у њему!
25 Молим те, ГОСПОДЕ, спаси нас!
Молим те, ГОСПОДЕ, дај нам благостање!
26 Благословен онај који долази
у Име ГОСПОДЊЕ!
Из Дома ГОСПОДЊЕГ те благосиљамо.
27 ГОСПОД је Бог
и он нас обасја светлошћу.
С гранама у руци
идите у поворци празничкој
до рогова жртвеника.
28 Ти си Бог мој
и теби ћу захваљивати.
Ти си Бог мој,
тебе ћу узвисивати.
29 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
Хвалоспев. Давидов.
1 Узвисиваћу те, Боже, Царе мој,
и твоје Име благосиљати заувек и довека.
2 Сваког дана ћу те благосиљати
и твоје Име хвалити заувек и довека.
3 Велик је ГОСПОД и хвале предостојан,
неистражива је величина његова.
4 Нараштај ће нараштају хвалити твоја дела
и објављивати дела твоје силе.
5 Размишљаћу о сјају славе твога величанства
и о твојим делима чудесним.
6 Говориће се о сили твојих дела страхотних,
а ја ћу о твојој величини причати.
7 Сећаће се твоје велике доброте
и клицати твојој праведности.
8 ГОСПОД је милостив и самилостан,
спор да се разгневи и препун љубави.
9 ГОСПОД је добар према свима,
самилост показује према свим својим делима.
10 Захваљиваће ти сва твоја дела, ГОСПОДЕ,
и благосиљати те сви твоји верни.
11 Говориће о слави твога царства
и о твојој сили причати,
12 да целом људском роду обзнане твоја силна дела
и величанствени сјај твога царства.
13 Твоје царство је вечно царство
и твоја власт кроз сва поколења.
ГОСПОД је веран у свему што каже,
одан у свему што чини[a].
14 ГОСПОД придржава све који падну
и усправља све погнуте.
15 Очи свих у тебе су упрте
и ти им дајеш храну у право време.
16 Своју руку отвараш
и све што живи до миле воље ситиш.
17 ГОСПОД је праведан на свим својим путевима
и веран у свим својим делима.
18 ГОСПОД је близу свима који га призивају,
свима који га у истини призивају.
19 Он испуњава жеље онима који га се боје,
чује њихов вапај и спасава их.
20 ГОСПОД чува све који га воле,
а све опаке ће затрти.
21 Моја ће уста изговарати хвале ГОСПОДУ.
Нека свако биће његово Име благосиља
заувек и довека.
Ахитофелова смрт
17 Ахитофел рече Авесалому: »Изабрао бих дванаест хиљада људи, па бих још ноћас кренуо у потеру за Давидом. 2 Напао бих га док је још уморан и слаб и утерао му страх у кости. Тада би се сав народ који је с њим разбежао. Убио бих само цара, 3 а сав народ вратио теби. Пошто би био убијен само онај кога тражиш, сви би се вратили. Сав народ би остао жив и здрав.«
4 Овај наум се свиде Авесалому и свим израелским старешинама, 5 али Авесалом ипак рече: »Позовите и Хушаја Аркијца, да чујемо шта он има да каже.«
6 Када је Хушај дошао к њему, Авесалом му рече: »Ахитофел нас је тако и тако саветовао. Да ли да урадимо како он каже? Ако не, реци нам шта ти мислиш.«
7 Хушај одговори Авесалому: »Овога пута Ахитофелов савет није добар. 8 Ти знаш свога оца и његове људе. Они су ратници, жестоки као мечка којој су отели мечиће. Осим тога, твој отац је искусан војник и неће провести ноћ с народом. 9 Он се сигурно већ сада склонио у неку пећину или на неко друго место. Ако он први нападне твоју војску, ко год чује за то рећи ће да је твоја војска доживела покољ. 10 Тада ће се и најхрабрији војник, чије је срце као у лава, одузети од страха. Јер, сав Израел зна да је твој отац ратник и да су они који су с њим храбри.
11 »Стога ти саветујем ово: Окупи све Израелце од Дана до Беер-Шеве – којих има као песка на морској обали – и сâм ти их поведи у бој. 12 Онда ћемо га напасти где год да је. Оборићемо се на њега као роса на земљу и нећемо оставити у животу ни њега ни било кога од његових људи. 13 Ако се повуче у неки град, сви Израелци ће онамо донети ужад и одвући град у кланац, да се ни каменчић од њега више неће моћи наћи.«
14 Тада Авесалом и сви Израелци рекоше: »Савет Хушаја Аркијца бољи је од Ахитофеловог савета.« Јер ГОСПОД је чврсто одлучио да осујети Ахитофелов добар савет како би Авесалома снашло зло.
15 Хушај рече свештеницима Садоку и Авиатару: »Ахитофел је Авесалому и израелским старешинама саветовао да ураде тако и тако, а ја сам им саветовао да ураде овако и овако. 16 Стога сместа поручите Давиду: ‚Ноћас немој да ноћиш на газовима у пустињи, већ обавезно пређи на другу обалу, да не страдаш и ти и сав народ с тобом.‘«
17 Јонатан и Ахимаац били су код Ен-Рогела. Онамо је одлазила једна слушкиња и обавештавала их, пошто њих нико није смео да види како улазе у град. Они су онда ишли и обавештавали цара Давида. 18 Али њих опази један младић и то јави Авесалому, па њих двојица сместа одоше оданде у Бахурим, где дођоше до куће једног човека који је имао бунар у дворишту. Спустише се у бунар, 19 а његова жена узе прекривач, разастре га преко отвора бунара и посу житом тако да се ништа није могло приметити.
20 Када су Авесаломове слуге дошле тој жени у кућу, упиташе: »Где су Ахимаац и Јонатан?«
А она им одговори: »Отишли су преко потока.«
Они их потражише, али их не нађоше, па се вратише у Јерусалим. 21 Када су отишли, она двојица изађоше из бунара и одоше да обавесте цара Давида.
»Крените сместа и пређите преко реке«, рекоше му, »јер је Ахитофел тако и тако саветовао против вас.«
22 Тако се Давид и сав народ с њим спремише и пређоше преко реке Јордан. До зоре није више било никога ко није прешао преко реке.
23 Видевши да нису прихватили његов савет, Ахитофел оседла магарца и крену кући у свој родни град. Тамо издаде наређења својим укућанима, а потом се обеси. Тако је умро, па га сахранише у гробници његовог оца.
6 Погледајте Авраама: »Он поверова Богу и то му се урачуна у праведност.«(A) 7 Схватите, дакле: они који верују, то су Авраамови синови. 8 А Писмо је предвидело да ће Бог незнабошце оправдати на основу вере, па је Аврааму еванђеље објављено унапред: »Преко тебе ће бити благословени сви народи.«(B) 9 Тако су, заједно с Авраамом, човеком вере, благословени сви који верују.
10 Они који се уздају у дела Закона, под проклетством су. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко не истраје у извршавању свега што је записано у Књизи закона.«(C) 11 А јасно је да се пред Богом нико не оправдава на основу Закона, јер: »Праведник ће живети од вере.«(D)
12 Закон није заснован на вери, него: »Човек који га извршава у њему ће наћи живот.«(E) 13 Христос нас је откупио од проклетства Закона тако што је ради нас постао проклетство. Јер, записано је: »Нека је проклет свако ко је обешен о дрво«(F) – 14 да Авраамов благослов дође у Христу Исусу, да посредством вере добијемо обећаног Духа.
30 Ја сâм од себе не могу ништа да учиним, него судим онако како чујем. А моја пресуда је праведна, јер не тражим да буде моја воља, него воља Онога који ме је послао.«
Сведочанства о Исусу
31 »Ако сâм за себе сведочим, моје сведочанство није истинито. 32 Један други сведочи за мене, и знам да је истинито сведочанство које је за мене дао. 33 Послали сте к Јовану, и он је сведочио за истину. 34 Није да ја прихватам људска сведочанства, него вам ово говорим да се спасете. 35 Јован је био светиљка која гори и светли, а ви сте само неко време хтели да уживате у његовој светлости.
36 »Али ја за себе имам сведочанство боље од Јовановог, јер дела која ми је Отац дао да их довршим, управо ова која чиним, сведоче за мене – да ме је послао Отац. 37 А и сâм Отац, који ме је послао, сведочио је за мене. Никада му нисте чули глас ни видели му лик, 38 а ни његова Реч не пребива у вама, јер не верујете ономе кога је он послао. 39 Помно проучавате Писма, јер мислите да у њима имате вечни живот. И она сведоче за мене, 40 а ипак нећете да дођете к мени, да имате живот.
41 »Не прихватам похвалу[a] од људи. 42 Упознао сам вас и знам да у себи немате Божије љубави. 43 Дошао сам у име свога Оца, и не прихватате ме. Али, ако дође неко други у своје име, њега ћете прихватити! 44 А како бисте ми и веровали када прихватате похвалу један од другога, а не тражите похвалу од јединога Бога.
45 »Немојте да мислите да ћу вас ја оптуживати пред Оцем. Ваш тужилац је Мојсије, у кога се уздате. 46 Да верујете Мојсију, веровали бисте и мени, јер је он о мени писао. 47 А пошто не верујете оном што је он написао, како да верујете мојим речима?«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International