Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Благо оном ко мари за сиромаха.
ГОСПОД ће га избавити у време зла,
2 ГОСПОД ће га чувати и сачувати га живог;
благословиће га на земљи
и неће га предати на вољу непријатељима;
3 ГОСПОД ће га крепити на постељи болесничкој
и вратити му здравље.
4 Рекох: »Смилуј ми се, ГОСПОДЕ,
исцели ме,
јер против тебе сам згрешио.«
5 Непријатељи моји рђаво о мени говоре:
»Када ће овај да умре
и име да му нестане?«
6 Кад год неки од њих дође да ме види,
испразности говори,
а у срцу зле гласине скупља,
па изађе и исприча их.
7 Сви који ме мрзе
сложно се против мене дошаптавају,
зло ми смишљају и говоре:
8 »То га нека гадна болештина држи;
сад кад је легао, више неће устати.«
9 Чак и мој најбољи пријатељ,
коме сам веровао, који је мој хлеб јео,
своју пету на мене диже.
10 Али ти ми се смилуј, ГОСПОДЕ,
подигни ме, да им истом мером вратим.
11 По овом знам да сам ти омилио:
мој непријатељ нада мном не ликује.
12 Ти ме због моје честитости подржаваш
и пред своје лице стављаш довека.
13 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
од вечности до вечности!
Амин! Амин!
Хоровођи. Маскил Давидов. Када је Доег Едомац отишао Саулу и рекао му: »Давид је отишао у Ахимелехову кућу.«
1 Зашто се поваздан хвалиш злом, силниче,
срамото пред Богом!
2 Језик ти смишља пропаст,
као бритва је наоштрен,
варалице.
3 Зло волиш више него добро,
лаж више него да говориш истину. Села
4 Волиш све погубне речи,
језиче лукави.
5 Али Бог ће те заувек оборити.
Шчепаће те и ишчупати из твог шатора
и из земље живих те искоренити. Села
6 Праведни ће то видети и уплашити се.
Смејаће му се, говорећи:
7 »Ево силника који не узе Бога
за своје утврђење,
него се у своје велико богатство уздао
и снагу налазио у својој похлепи.«
8 А ја сам као дрво маслине зелено
у Дому Божијем:
заувек и довека
у Божију љубав се уздам.
9 Довека ћу ти захваљивати
због оног што си учинио.
Твоје ћу Име извикивати пред твојим вернима,
јер је добро.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Маскил.
1 Својим смо ушима чули, Боже,
наши су нам праоци причали
о делима која си учинио у њихово време,
у данима давним.
2 Својом руком си истерао незнабошце,
а наше праоце засадио;
народе си скршио, а њих раширио.
3 Нису својим мачем запосели земљу,
нити им је њихова рука донела победу,
него твоја десница, твоја рука
и светлост твога лица,
јер си их волео.
4 Ти си мој Цар и мој Бог,
који Јакову дајеш победе.
5 С тобом душмане потискујемо,
твојим Именом газимо
оне што се на нас дижу.
6 Јер, не уздам се у свој лук,
нити ми мој мач доноси победу,
7 него нам ти победу над душманима доносиш,
ти руглу извргаваш оне који нас мрзе.
8 Богом се поваздан хвалимо
и довека ћемо твоје Име славити. Села
9 А сада нас ти одбаци и извргну срамоти
и више у бој не излазиш с нашим војскама.
10 Учинио си да узмакнемо пред душманином,
па нас опљачкаше они који нас мрзе.
11 Предао си нас као овце за клање
и раштркао нас међу незнабошце.
12 Свој народ си продао у бесцење
и по тој цени ниси много зарадио.
13 Учинио си нас руглом пред нашим суседима,
предметом подсмеха и поруге онима око нас.
14 Учинио си нас узречицом међу незнабошцима,
на нас народи с презиром главом одмахују.
15 Срамота је моја поваздан преда мном,
стид ми лице покрива
16 због граје онога који ме вређа и погрђује,
због непријатеља који би да се освети.
17 Све нас је то снашло,
али те нисмо заборавили
ни прекршили твој Савез.
18 Није нам се окренуло срце
ни ноге скренуле са твоје стазе,
19 а ти си нас смрвио међу тим шакалима
и сенком смрти нас покрио.
20 Ако смо Име свога Бога заборавили
или руке ширили ка туђем богу,
21 зар то Бог не би открио?
Јер, он зна тајне срца.
22 Ради тебе нас поваздан убијају,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, Господе! Зашто спаваш?
Прени се! Не одбаци нас заувек!
24 Зашто кријеш лице
и наш јад и потлаченост заборављаш?
25 Душа нам потону у прашину,
трбух нам се за земљу прилепио.
26 Устани и помози нам,
ради своје љубави нас избави.
Давид поштеђује Саула
24 Када се Саул вратио из потере за Филистејцима, јавише му: »Ено Давида у пустињи Ен Геди.«
2 Тада Саул узе три хиљаде људи пробраних из целог Израела и крену да тражи Давида и његове људе близу Литицâ дивокозâ. 3 Уз пут наиђе на овчије торове, где је била и једна пећина, у коју Саул уђе да обави нужду. А Давид и његови људи били су сасвим у дну пећине.
4 Људи рекоше Давиду: »Ово је тај дан о којем је говорио ГОСПОД када је рекао: ‚Предаћу ти непријатеља у руке, да с њим урадиш што ти драго.‘«
Давид се тада прикраде и одсече скут Сауловог огртача. 5 Али после га запече савест што је то учинио, 6 па рече својим људима: »Не дао ГОСПОД да тако нешто урадим свом господару, помазанику ГОСПОДЊЕМ – да дигнем руку на њега. Јер, он је помазаник ГОСПОДЊИ.«
7 Тим речима обузда своје људе и не даде им да нападну Саула. А Саул изађе из пећине и оде својим путем.
8 Тада Давид изађе из пећине и довикну Саулу: »Мој господару царе!«
Када се Саул осврнуо, Давид клекну и ничице му се поклони, 9 па рече: »Зашто слушаш људе када ти говоре: ‚Давид тражи прилику да ти нанесе зло‘? 10 Данас си својим очима могао да видиш како те је ГОСПОД у пећини предао у моје руке. Неки су ме наговарали да те убијем, али ја сам те поштедео, рекавши: ‚Нећу да дигнем руку на свога господара, јер он је помазаник ГОСПОДЊИ.‘ 11 Погледај, оче мој, овај скут свог огртача у мојој руци! Одсекао сам ти скут, а нисам те убио. Сада схвати и признај да нисам крив ни за какво зло или побуну. Нисам ти учинио ништа нажао, а ти из заседе вребаш на мој живот. 12 Нека ГОСПОД пресуди између тебе и мене. И нека ГОСПОД освети зло које си ми учинио, али моја рука се неће дићи на тебе. 13 Као што каже стара изрека: ‚Од опаких долазе злодела‘, зато нећу да дигнем руку на тебе. 14 На кога је то изашао цар Израела? Кога то гониш? Мртвог пса? Буву? 15 Нека нам ГОСПОД буде судија и нека пресуди међу нама. Нека размотри мој случај и подржи га. Нека ме оправда тако што ће ме избавити из твојих руку.«
16 Када је Давид ово изговорио, Саул га упита: »Је ли то твој глас, Давиде, сине мој?«
И гласно заплака.
17 »Праведнији си од мене«, рече. »Лепо си се понео према мени, а ја сам се према теби понео рђаво. 18 Управо си ми рекао за добро које си ми учинио. ГОСПОД ме је предао теби у руке, а ти ме ниси убио. 19 Када човек нађе свог непријатеља, зар га пушта да оде неповређен? Нека те ГОСПОД богато награди за то како си се данас понео према мени. 20 Сада знам да ћеш бити цар и да ће се Израелово царство учврстити у твојим рукама. 21 А сада ми се закуни ГОСПОДОМ да нећеш истребити моје потомке ни избрисати моје име из моје породице.«
22 И Давид се закле Саулу.
Тада се Саул врати кући, а Давид и његови људи одоше горе у скровиште.
44 Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч. 45 Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.
46 А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо незнабошцима. 47 Јер, овако нам је Господ заповедио:
»‚Учинио сам те светлошћу за незнабошце,
да спасење пронесеш до крајева земље.‘«(A)
48 Када су незнабошци то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше, 49 а Господња реч се прошири по целом том крају.
50 Тада Јудеји подјарише побожне жене угледних људи и градских поглавара, па почеше да гоне Павла и Варнаву и протераше их из свога краја. 51 Њих двојица отресоше прашину са својих ногу против њих, па одоше у Иконијум. 52 А ученици се испунише радошћу и Светим Духом.
Прича о сејачу
(Мт 13,1-9; Лк 8,4-8)
4 Исус опет поче да учи народ поред мора. Око њега се окупио силан народ, па он уђе у чамац на мору и седе, а сав народ је био на обали мора. 2 И много чему их је учио у причама.
А док их је учио, рече: 3 »Слушајте! Изашао сејач да сеје. 4 И док је сејао, нешто семена паде крај пута и птице га позобаше. 5 Друго паде на каменито тле, где није било много земље, и одмах исклија, јер земља није била дубока. 6 А кад је изашло сунце, изгоре и осуши се, јер није имало корена. 7 Треће семе паде у трње, а трње нарасте и угуши га, па семе не даде плода. 8 Четврто паде на добро тле и даде плод који је напредовао и растао и донео тридесетоструко, шездесетоструко и стоструко.«
9 И још рече: »Ко има уши да чује, нека чује«.
Сврха прича
(Мт 13,10-17; Лк 8,9-10)
10 А када је био сам, они око њега и Дванаесторица упиташе га о причама.
11 »Вама је дата тајна Божијег царства«, одговори им он, »а онима напољу све се казује у причама, 12 да
‚гледају и гледају, али да не виде,
и да слушају и слушају, али да не разумеју.
Иначе би се обратили
и било би им опроштено.‘«(A)
Објашњење приче о сејачу
(Мт 13,18-23; Лк 8,11-15)
13 Онда их упита: »Зар не разумете ову причу? Како ћете онда схватити било коју причу?
14 »Сејач сеје Реч. 15 Неки људи су као семе крај пута где је Реч посејана. Када је чују, одмах долази Сатана и узима у њих посејану Реч. 16 Други су као семе посејано на каменитом тлу. Када чују Реч, одмах је с радошћу прихвате, 17 али пошто у себи немају корена, непостојани су, па када због Речи наступе невоље или прогони, одмах се саблазне. 18 Трећи су као семе посејано у трње. То су они који чују Реч, 19 али наиђу бриге овога живота, заводљивост богатства и жудња за другим стварима, и угуше Реч, па буде бесплодна. 20 Неки су као семе посејано на доброј земљи. То су они који чују Реч, прихвате је и донесу плод – тридесетострук, шездесетострук и стострук.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International