Book of Common Prayer
Псалам Давидов. За спомен.
1 Не грди ме, ГОСПОДЕ, у свом гневу
и не притискај ме стегом у својој јарости.
2 Твоје стреле заболе се у мене
и рука твоја на мене се спустила.
3 Нема здравља у мом телу
због твоје срџбе,
нема мира мојим костима
због мога греха.
4 Моја кривица над главу ми се наднела
као тежак терет, за мене претежак.
5 Моје ране заударају, гноје се
због мога безумља.
6 Савијен сам и сасвим погнут,
поваздан у жалости ходам унаоколо.
7 Леђа ми жарећи бол пробада,
на телу ми ништа здраво није.
8 Изнемогао сам и сав сломљен,
ридам због срца тескобног.
9 Пред тобом су све моје жеље, Господе,
није ти скривено моје јецање.
10 Срце ми силно лупа, снага ме издаје,
нестаде и светлост мојих очију.
11 Не прилазе ми пријатељи и другови
због моје болести,
моја родбина подаље се држи.
12 Замке постављају
они што би да ми узму живот.
Они што би да ми науде,
пропашћу ми прете,
поваздан смишљају преваре.
13 А ја сам као глув, и ништа не чујем,
и као нем, и уста не отварам.
14 Постадох као човек који не чује,
из чијих уста нема одговора.
15 Тебе ишчекујем, ГОСПОДЕ,
ти ћеш чути, Господе мој, Боже.
16 Јер, рекох: »Не дај да ликују нада мном.
Кад ми нога посрне,
нека се нада мном не узвисују.«
17 Јер, само што не паднем,
а мој бол стално је са мном.
18 Али своју кривицу признајем,
мој грех ме мучи.
19 Непријатељи ми пуни живота и многобројни,
много их је који ме мрзе без разлога.
20 За добро ми узвраћају злом,
оптужују ме што за добрим идем.
21 Не остављај ме, ГОСПОДЕ,
не буди далеко од мене, Боже мој.
22 У помоћ ми похитај,
ГОСПОДЕ, Спаситељу мој.
Далет
25 Душа ми је за прашину прионула.
Оживи ме као што си обећао.
26 Кад сам ти свој живот испричао,
одговорио си ми.
Својим уредбама ме научи.
27 Учини да разумем твоје налоге,
и размишљаћу о твојим чудима.
28 Душа ми копни од туге.
Подигни ме као што си обећао.
29 Скрени ме са пута лажи
и милостиво ме у свој Закон упути.
30 Пут верности сам изабрао,
твоје законе пред себе положио.
31 Прионуо сам уз твоје прописе, ГОСПОДЕ.
Не дај да будем извргнут срамоти.
32 Трчим путем твојих заповести,
јер си ми срце ослободио.
Хе
33 Научи ме, ГОСПОДЕ, путу твојих уредби,
и ја ћу га се држати до краја.
34 Дај ми да разумем,
и покораваћу се твом Закону
и свим срцем га се држати.
35 Упути ме стазом својих заповести,
јер на њој уживам.
36 Срце ми приклони својим уредбама,
а не непоштеном добитку.
37 Одврати ми очи, да не гледају ништавост.
Живот ми сачувај на свом путу.
38 Испуни обећање мени, твоме слузи,
ономе који те се боји.
39 Уклони увреде од којих стрепим,
јер твоји закони су добри.
40 О, како жудим за твојим налозима!
Живот ми сачувај због своје праведности.
Вав
41 Нека до мене стигне твоја љубав, ГОСПОДЕ,
твоје спасење као што си обећао.
42 Тада ћу одговорити оном ко ме вређа,
јер се у твоју реч уздам.
43 Не отми реч истине из мојих уста,
јер у твоје законе наду полажем.
44 Без престанка, заувек и довека,
твог Закона ћу се држати.
45 Ходаћу у слободи,
јер сам се твојим налозима окренуо.
46 Пред царевима ћу о твојим уредбама говорити,
и нећу се постидети.
47 Извор среће су ми твоје заповести,
јер их волим.
48 Поштовање исказујем[a] твојим заповестима,
које волим,
и о твојим уредбама размишљам.
Јонатан штити Давида
20 Давид потом побеже из Најота код Раме и оде Јонатану, па га упита: »Шта сам учинио? Шта сам згрешио? Шта сам то учинио нажао твом оцу кад хоће да ми одузме живот?«
2 »Далеко било! Нећеш ти погинути!« одврати Јонатан. »Јер, види: мој отац не предузима ништа, ни велико ни мало, а да се не повери мени. Зашто би онда то крио од мене? То не може бити.«
3 Али Давид се закле и рече: »Твој отац добро зна да сам нашао милост у твојим очима, па је помислио: ‚Јонатан не сме да сазна за ово, да се не ражалости.‘ Али, тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, само је корак између мене и смрти.«
4 Јонатан му рече: »Кажи ми шта хоћеш да учиним за тебе.«
5 А Давид одврати: »Ето, сутра је Празник младог месеца и требало би да обедујем с царем. Али ти ме пусти да одем и сакријем се у пољу до прекосутра увече. 6 Ако твој отац уопште примети да ме нема, ти реци: ‚Давид ме усрдно замолио да га пустим да оде до свог родног града Витлејема, јер се тамо приноси годишња жртва за цело његово братство.‘ 7 Ако он каже: ‚Добро,‘ ја, твој слуга, бићу миран. Али ако се разгневи, буди сигуран да је одлучио да ми нанесе зло. 8 А ти милостиво поступи према мени, свом слузи, јер си са мном склопио савез пред ГОСПОДОМ. Ако сам крив, онда ме сам убиј! Зашто да ме предаш свом оцу?«
9 »Далеко било!« рече Јонатан. »Када бих било шта знао о томе да је мој отац одлучио да ти нанесе зло, зар ти не бих рекао?«
10 Давид упита: »Ко ће ми јавити ако ти твој отац оштро одговори?«
11 »Хајде«, одврати Јонатан, »изађимо у поље.«
Када су обојица изашли у поље, 12 Јонатан рече Давиду: »Тако ми ГОСПОДА, Бога Израеловог, до прекосутра у ово доба испитаћу свог оца. Ако буде добронамеран према теби, послаћу некога к теби и јавити ти. 13 Али ако мој отац намерава да ти нанесе зло, нека ме ГОСПОД најстроже казни ако ти то не јавим и не пустим те да одеш у миру. Нека ГОСПОД буде уз тебе као што је био уз мог оца. 14 А ти према мени поступај милостиво попут ГОСПОДА док год будем жив, да не погинем. 15 И немој никада да ускратиш своју љубав мојој породици, чак ни када ГОСПОД уклони све твоје непријатеље са лица земље.«
16 Тада Јонатан склопи савез с кућом Давидовом, говорећи: »Нека ГОСПОД затражи од Давидових непријатеља да му положе рачун.«
17 И Јонатан затражи од Давида да потврди своју заклетву, јер га је волео као самога себе.
18 Јонатан рече: »Сутра је Празник младог месеца. Приметиће да те нема, јер ће твоје место бити празно. 19 Прекосутра предвече иди онамо где си се био сакрио кад су ове невоље почеле и чекај код камена Езела. 20 Ја ћу одапети три стреле према њему, као да гађам мету, 21 па ћу послати слугу и рећи му: ‚Иди да нађеш стреле.‘ Ако му кажем: ‚Ево стреле су ти с ове стране. Донеси их‘, ти онда дођи, јер, тако ми ГОСПОДА живога, безбедан си, нема опасности. 22 Али, ако му кажем: ‚Ено ти стрелâ с оне стране,‘ онда мораш да одеш, јер те је ГОСПОД послао одавде. 23 А што се тиче онога о чему смо разговарали – упамти: ГОСПОД је сведок између тебе и мене довека.«
18 Када је свануло, настаде немала пометња међу војницима око тога шта је било с Петром. 19 Ирод га потражи, па кад га није нашао, испита стражаре и нареди да се погубе. Потом оде из Јудеје у Кесарију и тамо остаде неко време.
Иродова смрт
20 А Ирод је био у жестоком сукобу са Тирцима и Сидонцима, па се они удружише и дођоше да га виде. Пошто су обезбедили подршку царевог коморника Власта, замолише за мир, јер је њихова земља увозила храну из цареве.
21 Уговореног дана, Ирод обуче царско рухо, седе на свој престо и одржа народу говор.
22 Народ повика: »Ово је глас бога, а не човека!«
23 Господњи анђео одмах обори Ирода, јер није дао славу Богу. Изједоше га црви и он издахну.
24 А Божија реч је расла и ширила се. 25 Варнава и Савле се вратише из Јерусалима пошто су извршили свој задатак, а са собом доведоше Јована званог Марко.
Исус позива Левија
(Мт 9,9-13; Лк 5,27-32)
13 Потом Исус опет изађе на море, а сав народ му је долазио и он их је учио. 14 Пролазећи, Исус виде Левија Алфејевог како седи на царинарници, па му рече: »Пођи за мном.«
И овај устаде и пође за њим.
15 Док је Исус обедовао у Левијевој кући, с њим и с његовим ученицима су обедовали и многи цариници и грешници, јер је било много оних који су пошли за њим.
16 Када су неки учитељи закона, фарисеји, видели да једе са грешницима и цариницима, упиташе његове ученике: »Зашто он једе с цариницима и грешницима?«
17 А Исус је то чуо, па им рече: »Није здравима потребан лекар, већ болеснима. Ја нисам дошао да позовем праведнике, него грешнике.«
Пост
(Мт 9,14-17; Лк 5,33-39)
18 Јованови ученици и фарисеји су постили. Неки дођоше и упиташе Исуса: »Како то да Јованови ученици и фарисејски ученици посте, а твоји ученици не посте?«
19 А Исус им рече: »Могу ли сватови да посте док је младожења с њима? Све док је младожења с њима, они не могу да посте. 20 Али, доћи ће време када ће им отети младожењу, и тада ће постити.
21 »Нико не пришива закрпу од сировог сукна на стари огртач. Ако то уради, нова закрпа ће се отргнути од старе одеће и рупа ће постати још већа. 22 И нико не сипа ново вино у старе мешине. Ако то учини, вино ће поцепати мешине, па ће и вино и мешине пропасти. Него, ново вино у нове мешине.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International