Book of Common Prayer
Давидов.
1 К теби своју душу уздижем, ГОСПОДЕ,
2 у тебе се уздам, Боже мој.
Не дај да се постидим,
не дај да непријатељи ликују нада мном.
3 Неће се постидети који тебе ишчекују
– постидеће се они који те лако изневере.
4 Обзнани ми своје путеве, ГОСПОДЕ,
својим стазама ме научи.
5 Води ме у својој истини и поучи ме,
јер ти си Бог, мој Спаситељ;
тебе поваздан ишчекујем.
6 Сети се, ГОСПОДЕ, своје самилости и љубави,
јер су од вечности.
7 Не сећај се грехâ из моје младости
ни мојих преступа.
Сети ме се због своје љубави
и доброте, ГОСПОДЕ.
8 Добар је ГОСПОД и правичан
– зато грешнике учи своме путу.
9 Нека кротке води ка оном што је право
и нека кротке учи своме путу.
10 Све стазе ГОСПОДЊЕ љубав су и истина
оном ко се држи његовог Савеза и прописâ.
11 Свога Имена ради, ГОСПОДЕ, грех мој опрости,
иако је велик.
12 Ко се боји ГОСПОДА,
ГОСПОД ће га усмерити путем
који треба да изабере.
13 Живот ће провести у благостању,
а његови потомци наследиће земљу.
14 ГОСПОД је присан с онима који га се боје,
свој Савез им обзнањује.
15 Очи су ми стално упрте у ГОСПОДА,
јер ми ноге ослобађа из мреже.
16 Окрени се к мени и милостив ми буди,
јер сам усамљен и јадан.
17 Бриге ми се намножиле у срцу
– ослободи ме тескобе.
18 Види мој јад и муку
и све моје грехе однеси.
19 Види колико је мојих непријатеља
и колико жестоком мржњом ме мрзе.
20 Чувај ми душу и избави ме.
Не дај да се постидим,
јер у тебе се уздам.
21 Нека ме поштење и честитост чувају,
јер тебе ишчекујем.
22 Избави Израел, Боже,
из свих његових невоља.
Хоровођи. По напеву »Смрт сина«. Псалам Давидов.
1 Захваљиваћу ти, ГОСПОДЕ, свим срцем својим,
причати о свим твојим делима чудесним.
2 У теби ћу се радовати и веселити,
твом Имену псалме певати, Свевишњи.
3 Узмичу непријатељи моји,
пред тобом посрћу и гину.
4 Јер, ти си се за моје право и парницу заузео.
На престо си сео као судија правичан.
5 Прекорио си незнабошце и уништио опаке,
име им избрисао заувек и довека.
6 Непријатељ сконча
у рушевинама заувек.
Градове си му тако разорио
да и спомен на њих неста.
7 А ГОСПОД на престолу седи довека,
престо је поставио да са њега суди.
8 Судиће свету праведно,
народима управљати правично.
9 ГОСПОД је потлаченима утврђење високо,
утврђење високо у временима невоље.
10 У тебе се уздају они који знају твоје Име,
јер ти, ГОСПОДЕ, не остављаш оне који твоју помоћ траже.
11 Псалме певајте ГОСПОДУ,
који на Сиону седи на престолу!
Његова дела разглашујте међу народима!
12 Јер, памти Онај који крв проливену освећује,
запомагање сиромахâ не заборавља.
13 Смилуј ми се, ГОСПОДЕ.
Види како ме тлаче они што ме мрзе.
Склони ме са капија смрти
14 да све хвале теби исказујем
на капијама Кћери сионске
и да кличем због твога спасења.
15 Незнабошци потонуше у јаму
коју су сами ископали,
ноге им се ухватише у мрежу коју су сакрили.
16 ГОСПОД је познат по правди коју спроводи:
опаки се заплиће у дела својих руку. Хигајон Села
17 Опаки ће се вратити у Шеол,
сви незнабошци, који су Бога заборавили.
18 А убоги неће бити заборављени заувек,
нити ће икад пропасти нада сиромахâ.
19 Устани, ГОСПОДЕ! Не дај да човек надјача.
Нека се незнабошцима суди пред тобом.
20 Страхом их удари, ГОСПОДЕ,
да незнабошци спознају да су само смртници. Села
Псалам Давидов.
1 Ко сме да борави у твом шатору, ГОСПОДЕ,
ко да станује на твојој светој гори?
2 Онај ко живи беспрекорно
и чини што је праведно,
ко из срца говори истину
3 и језиком не клевеће,
ко не наноси зло другоме
и не вређа ближњега,
4 ко презире оне које је Бог одбацио,
а указује част онима који се боје ГОСПОДА,
ко се закуне и заклетву не прекрши,
па макар била на његову штету,
5 ко новац позајмљује без камате
и не прима мито да осуди недужнога.
Ко тако чини, никад неће посрнути.
5 Кад год га је Саул слао да нешто обави, Давид је то тако успешно чинио да га је Саул поставио за заповедника над ратницима. То је било мило не само свој војсци него и Сауловим службеницима.
6 Када се војска враћала кући из битке у којој је Давид погубио Филистејца, жене из свих израелских градова изашле су да дочекају цара Саула радосно играјући и певајући уз звуке даира и лира. 7 А док су играле, певале су:
»Саул уби своје хиљаде,
а Давид десетине хиљада.«
8 Саул се силно наљути, јер му се није допала та песма.
»Давиду су приписали десетине хиљада«, помисли он, »а мени само хиљаде! Шта му још недостаје осим царства?«
9 Од тога дана Саул је Давида гледао попреко.
10 Сутрадан зао дух послан од Бога сиђе на Саула. Саул је пророковао у кући, а Давид је, као и обично, свирао лиру. Саул је држао копље у руци, 11 па га хитну, говорећи у себи: »Прибићу Давида за зид.«
Али Давид му се два пута измаче.
12 Саул се бојао Давида, јер је ГОСПОД био с њим, а од Саула се окренуо. 13 Стога он уклони Давида из своје близине и постави га за заповедника над хиљадама. Давид је предводио своју војску у ратним походима 14 и био веома успешан у свему што је чинио, јер је ГОСПОД био с њим. 15 Видећи колико је Давид успешан, Саул га се још више плашио. 16 Али сав Израел и Јуда волели су Давида јер их је предводио у ратним походима.
27 он и његови људи одоше и убише две стотине Филистејаца. Давид донесе њихове обреске и све до једног их изнесе пред цара, да би могао да постане царев зет. Тада му Саул даде своју кћер Михал за жену.
28 Када је Саул схватио да је ГОСПОД с Давидом и да његова кћи Михал воли Давида, 29 још више се бојао Давида и до краја му је остао непријатељ.
30 Филистејски заповедници наставише да иду у бој против Израелаца, али колико год пута су то чинили, Давид је имао више успеха него остали Саулови заповедници. Тако му је име постало веома славно.
Црква у Антиохији
19 А они који су били расејани због прогона покренутог против Стефана стигли су чак до Феникије, Кипра и Антиохије и нису објављивали Реч ником осим Јудејима. 20 Али неки од њих су били Кипрани и Киринци, па, када су дошли у Антиохију, почеше да говоре и Грцима, објављујући им еванђеље о Господу Исусу. 21 Господња рука је била с њима, па је велики број људи поверовао и окренуо се Господу.
22 Вест о томе дође до ушију цркве у Јерусалиму, па Варнаву послаше у Антиохију. 23 Када је стигао и видео Божију милост на делу, он се обрадова и поче све да их охрабрује да свим својим срцем остану верни Господу, 24 јер је био добар човек и пун Светога Духа и вере. И много народа би доведено Господу.
25 Потом Варнава оде у Тарс да потражи Савла. 26 Када га је нашао, одведе га у Антиохију, па су се пуну годину дана састајали у цркви и поучили много народа. А ученици су прво у Антиохији прозвани хришћанима.
27 Тих дана из Јерусалима у Антиохију дођоше неки пророци. 28 Један од њих, по имену Агав, устаде и кроз Духа предсказа да ће се велика глад проширити по целом свету, а тако је и било за Клаудијеве владавине. 29 Стога ученици одлучише да сваки од њих, према својим могућностима, пошаље помоћ браћи која су живела у Јудеји. 30 Тако и учинише, па по Варнави и Савлу послаше старешинама.
Излечење многих
(Мт 8,14-17; Лк 4,38-44)
29 Чим су изашли из синагоге, одоше с Јаковом и Јованом у Симонову и Андрејину кућу. 30 А Симонова ташта је лежала у грозници, па Исусу одмах рекоше за њу. 31 Он јој приђе, узе је за руку и подиже је. И грозница је остави, па она поче да их служи.
32 Те вечери, када је сунце зашло, донеше му све болесне и опседнуте демонима. 33 Цео град се окупи пред вратима, 34 и он излечи многе који су боловали од разних болести. Истера и многе демоне, али им не даде да говоре, јер су знали ко је.
35 Рано ујутро, док је још био мрак, Исус устаде, изађе и оде на једно пусто место, и тамо се молио.
36 Симон и остали с њим га потражише, 37 па кад су га нашли, рекоше му: »Сви те траже!«
38 А он им рече: »Хајдемо негде другде – у оближња села – да и тамо проповедам, јер сам ради тога дошао.«
39 Тако је ишао по целој Галилеји, проповедао у тамошњим синагогама и истеривао демоне.
Очишћење губавца
(Мт 8,1-4; Лк 5,12-16)
40 А један губавац дође к Исусу и поче на коленима да га преклиње: »Ако хоћеш, можеш да ме очистиш!«
41 Исус се сажали, пружи руку, дотаче га и рече: »Хоћу. Буди чист.«
42 И губа одмах нестаде с њега и он се очисти.
43 Исус га одмах отпусти, строго га опоменувши: 44 »Пази да ником ништа не причаш, него иди и покажи се свештенику, па принеси за своје очишћење оно што је Мојсије одредио – за сведочанство њима.«
45 Али овај, чим је изашао, поче навелико да прича и да разглашава шта се догодило, па Исус више није могао јавно да уђе у град, него је боравио на пустим местима. А људи су му ипак долазили са свих страна.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International